Internet korisnik iz Srbije koji godinama živi u Nemačkoj otkrio je kako zapravo izgleda realnost i satnica kada ste zaposleni u nemačkoj fabrici.
“S nepunih 20 godina otišao sam kod roditelja u Nemačku. Po tadašnjem zakonu maloletan, a služio sam vojsku. Punoletstvo je bilo s 21 godinu. Za par meseci sredim sve papire, i pronađem posao iz oglasa. Do tada sam malo radio na crno. Teško mi je bilo ustati u 4.30 sati, ali sam se navikao. Radi se od 6.00 sati”, prepričava radnik.
Napominje da ako se na posao dođe u 5.50 sati već je kasno.
“Ne stigneš ništa, presvlačenje, kafa itd. U 06.01 već se mašine čuju kao da je 10.00 sati. Od 8.55 do 9.00 sati peru se ruke, a od 9.00 do 9.10 je doručak. Vreme za doručak pada na teret poslodavca. U 11.55 sati peru se ruke. Od 12.00 do 12.30 sati je ručak. Tih pola sata odrađujemo. U toku rada nekada nema vremena niti vodu popiti, a ako želiš u toalet zovneš brigadira da te zameni (nije ograničeno koliko puta)”, napominje radnik.
“Uslovi rada su odlični, ista temperatura i leti i zimi. Prekovremeni rad se plaća i par dana pre se najavi i nije obvezan, samo ono iz ugovora. Kad se radi – radi se, a kad odeš kući – niko te u vezi posla ne uznemirava”
Ko se na takvu i sličnu disciplinu ne želi navići, neka ostane u svojoj domovini.
“Uslovi rada su odlični, ista temperatura i leti i zimi. Prekovremeni rad se plaća i par dana pre se najavi i nije obvezan, samo ono iz ugovora. Kad se radi – radi se, a kad odeš kući – niko te u vezi posla ne uznemirava”, ispričao je radnik.
Činjenice i život pokazuju da su Srbi u Nemačkoj pronašli svoje mesto u industrijski moćnim pokrajinama – Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu. Poznato je i da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Njihova deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći, svako dete prima dečji dodatak od 300 evra mesečno… Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja… Za većinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.
Kako smo nedavno pisali , po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika. Tako je svaki treći zaposlen u proizvodnji, poljoprivredi i građevini, svaki četvrti u hotelijerstvu, svaki peti u metalnoj industriji. Njihove plate su od 1.400 evra, koliko iznosi minimalac u Nemačkoj, do oko 4.000 evra, koliko zarađuju profesionalni vozači.
DVA MILIONA SRBA U DIJASPORI
Prema poslednjim podacima, na planeti zemlji živi oko 11 miliona Srba, a posle Balkana najviše ih je u SAD, čak 650.000. Kada je reč o Evropi najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000 pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). Zanimljivo da u Velikoj Britaniji koja je poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza živi 80.000 Srba. Konačno i Azija i Okeanija beleže nemali broj Srba – 120.000 od kojih je ubedljiva većina u Australiji.
Tekst: Blic/Buka.hr Foto:Image by skeeze from Pixabay
