KAKO JE RIK ODUZEO PRAVO GLASA HILJADAMA LJUDI U DIJASPORI: Zasedali u gluvo doba, odluke doneli pred ponoć i istek roka za prijave!

Dok se više od 111.000 državljana Srbije u inostranstvu prijavilo za glasanje na parlamentarnim izborima 25. oktobra, Republička izborna komisija je odluke koje direktno određuju gde i kada će dijaspora moći da glasa ostavila praktično za poslednji trenutak.

Sednica RIK-a zakazana je za 22 časa, svega dva sata pre isteka zakonskog roka u ponoć. Još problematičnije, predlog odluke o biračkim mestima i odluka o vremenu glasanja našli su se pri samom kraju dnevnog reda, čime je za donošenje odluka od kojih zavisi ostvarivanje biračkog prava hiljada građana ostavljeno svega nekoliko desetina minuta.

Posledice takvog postupanja nisu samo administrativne. Za deo državljana Srbije u dijaspori to znači da će do glasačke kutije morati da putuju stotinama, pa čak i hiljadama kilometara, dok su pojedina mesta sa velikim brojem naših državljana ostala bez biračkih mesta.

Posebno je sporno što se predstavnici Ministarstva spoljnih poslova nisu pojavili na sastanku radne grupe za glasanje u inostranstvu na kojem je trebalo da se raspravlja upravo o predlogu Ministarstva.

Odgovornost za konačnu odluku, međutim, pripada RIK-u, jer Ministarstvo spoljnih poslova predlaže, ali Republička izborna komisija određuje biračka mesta u inostranstvu.

Hiljade kilometara do glasačke kutije

Problem se posebno vidi na primeru Severne Amerike. Prema predloženom rasporedu, birači sa zapadne obale SAD i iz Hjustona suočavaju se sa putovanjima dugim i više hiljada kilometara, dok bi građani iz Vankuvera bili upućeni na Otavu, udaljenu oko 4.300 kilometara.

Bez biračkih mesta ostali bi i pojedini veliki centri na Bliskom istoku – Abu Dabi, Dubai, Kuvajt Siti i Doha – kao i Šangaj u Kini.

Problemi postoje i mnogo bliže Srbiji. Biračka mesta nisu predviđena ni u nizu evropskih gradova u kojima žive državljani Srbije, među kojima su Firenca, Vićenca, Barselona, Valensija, Grac, Insbruk, Bazel, Ženeva, Lugano, Hanover, Karlsrue i Keln.

Drugim rečima, građanin formalno može da ima biračko pravo, ali ono malo znači ukoliko mu je najbliža glasačka kutija udaljena stotinama ili hiljadama kilometara.

Glasanje usred noći

Ni predloženo vreme glasanja nije rešilo problem. „Usklađivanje vremenskih zona“ dovelo je do termina koji su za birače teško prihvatljivi.

Prema objavljenim podacima, u Los Anđelesu bi glasanje trajalo od 23 časa do podneva, u Čikagu bi počinjalo u jedan sat iza ponoći, a na istočnoj obali SAD u dva sata ujutru. U Australiji bi bilo organizovano od 17 časova do šest sati ujutru.

Takvi termini teško se mogu predstaviti kao ozbiljan pokušaj da se građanima olakša ostvarivanje biračkog prava. Naprotiv, kombinacija ogromnih udaljenosti do biračkih mesta i glasanja u noćnim satima praktično otežava izlazak na izbore upravo građanima koji su se prethodno uredno prijavili da glasaju.

POVEZANE TEME:

SUMANUTI PREDLOG MINISTARSTVA: Srbi u Americi i Kanadi bi trebalo da glasaju od jedan, dva i tri ujutru!

Više od 111.000 ljudi se prijavilo

Posebnu težinu čitavom slučaju daje broj prijavljenih. Više od 111.000 državljana Srbije u inostranstvu uredno je podnelo prijavu za glasanje, što predstavlja ogromnu mobilizaciju dijaspore.

Umesto da institucije takvom odzivu odgovore otvaranjem dostupnih biračkih mesta i razumnim terminima za glasanje, deo građana suočen je sa sistemom u kojem posedovanje biračkog prava ne znači nužno i realnu mogućnost da se ono iskoristi.

Odluke od tolikog značaja nisu smele da budu gurane na kraj noćne sednice, nekoliko desetina minuta pred zakonski rok. Kada je u pitanju ustavno pravo građana da biraju svoje predstavnike, nije dovoljno da mogućnost glasanja postoji samo na papiru.

Ako biraču kažete da može da glasa, ali mu glasačku kutiju postavite hiljadama kilometara daleko ili mu glasanje zakažete usred noći, onda mu biračko pravo niste učinili dostupnim, učinili ste ga gotovo neostvarivim.

Šta vam poručuje redakcija Serbian Times-a?

Serbian Times će nastaviti da traži odgovornost od članova Republičke izborne komisije koji si glasali za sporne odluke, kao i od šefa diplomatije Marka Đurića i Ministarstva spoljnih poslova.

Sve njih podsećamo i na zakone koji regulišu ovu oblasti i koji kažu…

Svesno ometanje građana u ostvarivanju biračkog prava je krivično delo (!)

Krivični zakonik Srbije u članu 155 („Povreda prava glasanja“) jasno propisuje da onaj ko drugog, sa namerom da mu onemogući ostvarivanje prava glasa, protivzakonito ne upiše u birački spisak ili ga na drugi način spreči da glasa, rizikuje zatvorsku kaznu do jedne godine. Ako se upotrebi sila ili pretnja, zaprećena je kazna od tri meseca do tri godine zatvora.

Pored toga, član 159 („Sprečavanje održavanja glasanja“) predviđa zatvor do tri godine za svako protivpravno sprečavanje izbornog procesa.