JUBILARNI SAMIT BERLINSKOG PROCESA: Zemlje Zapadnog Balkana potpisale sporazume o zajedničkom tržištu i obrazovanju!

Deseti samit Berlinskog procesa održava se danas u glavnom gradu Nemačke. Učesnici skupa potpisali su Deklaraciju podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju. Premijer Srbije Miloš Vučević izneo je plan Srbije i ponovio opredeljenost naše zemlje da ostane na evropskom putu. EU je kompletna jedino sa Zapadnim Balkanom, poručio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Učesnici Samita Berlinskog procesa potpisali su Deklaraciju podrške Akcionom planu o zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Sporazum o pristupu visokom obrazovanju, javlja izveštač RTS-a.

Dokumenta su, u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, potpisali premijer Miloš Vučević, premijer Crne Gore Milojko Spajić, premijer Albanije Edi Rama, predsedavajući Predsedništva BiH Borjana Krišto, predsednik Vlade Severne Makedonije Hristijan Mickoski i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.

Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji ocenio je da je jedinstveno regionalno tržište za Zapadni Balkan, strukturisano oko četiri slobode, odskočna daska za bližu integraciju regiona sa jedinstvenim tržištem EU i pre pristupanja.

„Novi akcioni plan koji je danas usvojen nudi više mogućnosti za produbljivanje saradnje Zapadnog Balkana zasnovane na pravilima i standardima EU“, napisao je Varhelji na platformi Iks.

On je prethodno naveo da kroz Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan (EIP) od 30 milijardi evra i Instrument za reformu i rast za zapadni Balkan (RGF) od 6 milijardi evra „povezujemo puteve, pruge, digitalne mreže, diverzifikujemo energetske resurse i podržavamo MSP“.

„Veliki uspeh: očekivana mobilizacija sredstava je već dostigla oko 60 odsto, odnosno 17,2 milijarde evra. To dokazuje relevantnost našeg programa i kapaciteta apsorpcije zemalja Zapadnog Balkana“, zaključio je Varhelji.

Fon der Lajen: Isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan mogu da počnu pre kraja godine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da isplate iz Plana rasta za Zapadni Balkan, vrednog šest miijardi evra, mogu da počnu do kraja godine jer će ove nedelje biti usvojeno pet od šest reformskih agendi partnera sa Zapadnog Balkana.

Ona je pozdravila potpisivanje novog akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

„Što bolje funkcioniše zajedničko regionalno tržište, to bolje ekonomije Zapadnog Balkana mogu da, korak po korak, budu integrisane u naše jedinstveno evropsko tržište“, naglasila je Fon der Lajen.

Fon der Lajen je dodala da je bio potreban most između zajedničkog regionalnog tržišta i jedinstvenog evropskog tržišta, a taj most je, naglasila je, Plan rasta za Zapadni Bakan, vredan šest milijardi evra.

Istakla je da su Plan rasta i Berlinski proces isprepleteni i da su Planom rasta na neki način otvorena vrata posebnim sektorima jedinstvenog tržišta, a da Zapadni Balkan, kako bi to iskoristio, mora da usvoji relevatne reforme.

„Danas sa zadovoljstvom mogu da izvestim da će pet od šest reformskih agendi biti usvojeno ove nedelje. To znači da isplate od ukupno 6 milijardi evra iz Plana rasta mogu da počnu da pristižu pre kraja godine. Ovo nikada ne bi bilo moguće bez Berlinskog procesa“, rekla je Fon der Lajen.

Dodala je da je Berlinski proces postao promoter zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana.

„Od suštinskog je značaja da ovo zajedničko regionalno tržište funkcioniše nesmetano jer omogućava kompanijama sa Zapadnog Balkana da trguju, inoviraju i stvaraju dobra radna mesta. To takođe približava region nama, a privrede našem jedinstvenom tržištu“, poručila je Fon der Lajen.

PRATITE NAS I NA FEJSBUKU:

Istovremeno Fon der Lajen je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, gde se održava Samit Berlinskog procesa, pozdravila sporazum postignut prošle nedelje na nivou CEFTA, posebno ukidanje ograničenja na izvoz robe iz centralne Srbije na teritoriju AP Kosova i Metohije.

„Čestitam obema stranama na pokazivanju takve političke volje i Olafu (Šolcu) na veštim posredničkim naporima Nemačke jer je ovo veoma konkretan korak ka normalizaciji“, rekla je Fon der Lajen.

Izrazila je zadovoljstvo što prisustvuje obeležavanju 10 godina od pokretanja Berlinskog procesa i navela da je ovaj samit bio prilika za osvrt na „deceniju napretka sa našim zapadnobalkanskim partnerima“, jer je, kako je rekla, „Berlinski proces uvek bio zagovornik, arhitekta i sidro čvrste veze između nas“.

Ocenila je da se mnogo toga promenilo za deset godina i u tom kontekstu ukazala na sukobe, ratove i previranja koji su, kako je navela, doneli novu svest unutar EU da je veća unija snažnija unija, i da je odgovornost EU da približi one koji teže članstvu u bloku.

„Zbog toga na Zapadni Balkan širimo iste mere solidarnosti koje smo preduzeli unutar naše unije“, rekla je Fon der Lajen.

Kao primer navela je energetsku krizu ističući da je EU pomogla domaćinstvima sa Zapadnog Balkana da se izbore sa visokim troškovima energije kroz paket energetske podrške od milijardu evra.

„Sada gradimo energetsku infrastrukturu kako bismo Zapadni Balkan učinili energetski nezavisnijim sa investicionim planom od 30 milijardi evra“, rekla je Fon der Lajen i kao još jedan primer navela saradnju u oblasti civilne zaštit, odnosno borbu protiv šumskih požara ovog leta i nedavnih poplava u Bosni i Hercegovini.

„To nije bilo slučaj pre 10 godina, ali danas je proširenje veoma na vrhu naše agende. Kada gledamo ka budućnosti, zamišljamo budućnost u kojoj će svih šest zapadnobalkanskih partnera biti deo naše EU“, poručila je Fon der Lajen.

Ona je dodala da je za to potrebno oslonti se na lekcije iz proširenja EU 2004. godine.

„Prvi preduslov je usklađivanje sa našim osnovnim evropskim vrednostima, poštovanje demokratije i vladavine prava. Drugi preduslov je rana ekonomska integracija. Zbog toga Berlinski proces igra ključnu ulogu. On je uvek bio pokretačka snaga regionalne ekonomske integracije“, rekla je Fon der Lajen i naglasila da je proširenje proces zasnovan na zaslugama.

Vučević: Izneo sam plan Srbije i njenu opredeljenost za evropski put

Premijer Srbije je rekao je da je izneo plan Srbije i njenu opredeljenost za evropski put kao svoj strateški cilj.

„Srbija želi da vidi više evropskih investicija, infrastrukturnih projekata. Posebno smo razgovarali o energetskom sektoru, to je bila tema i mojih razgovora sa francuskim ministrom za evropske poslove Benjaminom Hadadom, sa Viktorom Orbanom i italijanskim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova Antonijom Tajanijem. I o ekonomiji, što je dobro jer je Srbija vrlo ubedljiva i upečatljiva kada se priča o brojevima. Bilo je dosta reči o migrantskim krizama, bilo je reči oko usklađivanja viznih režima. Naravno neko od govornika uvek pomene Ruse, Kineze, toga uvek ima. Stičem utisak da nije preovladao neki negativan kontekst, nego želja da Nemačka poruči svima da bi trebalo da budu deo Evropske unije“, rekao je za RTS premijer Srbije Miloš Vučević.