Connect with us

Srbija

JOVANOVIĆIMA JE POMOĆ PREKO POTREBNA: Herojska borba osmočlane porodice protiv bolesti i siromaštva (FOTO)

Published

on

Vođeni pričom o teškom životu šestoro braće i sestara, fotoreporter Miloš Cvetković i ja 21. juna navratili smo u Donju Pološnicu kod Kosjerića, u trošni dom Jovanovića. Videli smo male nevoljnike kojima je život uskratio puno. Na sve nedaće koje ih prate nadovezala se i bolest koja muči jedno od dece. Ali i čuli priču o herojskoj borbi oca i majke za tri sina i tri kćeri. Toliko mnogo im nedostaje, a tako malo im treba da budu srećni. Danas vas molim, dobri ljudi, pomozite.

Vođeni pričom o teškom životu šestoro braće i sestara, fotoreporter Miloš Cvetković i ja 21. juna navratili smo u Donju…

Geplaatst door Vladimir Lojanica op Zondag 12 juli 2020

KUPAMO SE U KORITU, MAMA I TATA SE BORE ALI NEMAJU PARA ZA KUPATILO

Bolesni dečak koji je zimus, svi se čude kako, jedva ostao živ, sam je izmerio nivo šećera u krvi, pa nazuo gumene opanke i natako kapuljaču na glavu, i kroz dvorište, brzo da ne pokisne, odjurio u poljski WC. Petoro njegovih braće i sestara, šćućureno na jednom krevetu, u prostoriji u kojoj i obeduju i spavaju i kupaju se, peru veš, ostalo je da ga sačeka.

A lila je kiša iz neba nad Donjom Pološnicom, u brdima 15 kilometara od Kosjerića, do kojih vodi loš, krivudav put preko šuma i potoka. Lepo je ovo selo, nalik nekim alpskim, ali staro i pusto. Sve šestoro dece koje u njemu živi je na istoj adresi – domu devtočlane porodice Jovanović, u teskobnoj kući od 40 kvadrata koja nema kupatilo.

Da je onaj put od Seče Reke do Donje Pološnice iole bolje pa doći i videti kako se Nenad i Milka Jovanović, nezaposleni roditelji, junački bore protiv siromaštva za svoju decu. I čuti priču o ljubavi u četiri zida poljuljana zemljotresom. Pre par meseci im je život otvorio novi, mnogo teži front od onog na kom je ih je opkolila nemaština.

-Dušanu je 21. januara otkriven dijabetes. U bolnici u Užicu mu je izmereno 54,2 šećera u krvi, sedam – osam puta preko maksimalne granice. Lekari nisu imali objašnjenje kako je ostao živ, – priča Nenad Jovanović.

Dušanu je 10 godina. Njegovom starijem bratu Milošu je 11. Najmlađi među Jovanovićima, Rade, tek je napunio tri. Sa njima i tri sestre – Anđelka (7), Mila (6) i Dušica (4). Pod istim krovom, nadograđenim na kuću zidanu pre 200 godina, i baba Milena, Nenadova majka.

-Nas osmoro jede iz jednog, a Dušan zbog dijabetesa iz drugog lonca. Njemu su sprema potpuno drugačija hrana nego nama i mama strogo vodi računa šta on sme da jede. Nas petoro kad se probudimo i poustajemo odmah dočeka poljubac roditelja i „dobro jutro“, a Dušana prvo pitaju „jesi li merio šećer“. Nismo ni znali koliko smo bili srećni dok se on nije razboleo, – priča Miloš, najstariji od braće i sestara.

Jovanovići žive od četiri dečja dodatka, maline, i dnevnice koju Nenad i Milka zarađuju kao fizikalci. Poneki dinar ućare u Donjoj Pološnici odžavajući tuđa dvorišta čiji su vlasnici u inostranstvu.

Dušan se vratio iz poljskog WC-a pokisao kao miš. Neće o sebi i svojoj bolesti, nego o roditeljima.

-Naši mama i tata su najveći borci. Za njih nema teškog posla, nijedan ne odbijaju da bi nas prehranili i obukli. Tata je, ih koliko puta, radio kod drugog kao zidar, a mama mu pomagala i mešala malter. U sedmom mesecu trudnoće mama je nosila crep za pokrivku kuće i nije joj bilo teško. Išla bi ona svaki dan u nandicu, ali ne može uvek, mora da ostane da brine o nama, – veli Dušan Jovanović.

Nenad je, hvali dečak svog oca, vrstan majstor veštih ruku. Sam bi, smelo tvrdi mališan, njegov tata, bez ičije pomoći napravio kupatilo samo kad bi imao sredstava.

Do tada, dok odnekle ne nađemo materijal, kupaćemo se u koritu, ovde u dnevnoj sobi između šporeta i veš mašine. Mama sa česme donese vode u kofi, pa je greje na šporetu i jedno po jedno nas kupa. Iznad svega bi želeli da imamo kupatilo. U staroj kući, odmah u ovu uz koju živimo, ima mesta da se ono napravi. Srušili bi staru kuću i na mestu nje ozidali dve sobe i kupatilo,- priča dečak koji boluje od dijabetesa.

Milan i Dušan spavaju zajedno u jednom, Anđela, Mila i Dušica u drugom krevetu. Rade najčešće zanoći u zagrljaju baba Milene. I da imaju više kreveta, a nemaju, ne znaju gde bi ih stavili.

-Kuća je mala, sve tri prostorije su isuviše tesne da bi smestili još neki krevet. Mada, čini mi se, kada bih dobila novi, našla bih mu mesta. Uglavila bih ja negde i sve što nemamao a želeli bi da imamo. I radni sto, i ormare, i kompjuter, i police za knjige, fotelju… Sto za ručavanje je mali, kad svi za njega posedamo u dnevnoj sobi ne može ni igla da padne. Najteže je kad pljušti kiša i ne možemo napolje. Svi se skupimo u kući, a mesta za nas devetoro malo. Tata po najvećem pljusku izađe u dvorište. Kaže da nešto mora da uradi, a mi znamo da ide samo da bi imalo više prostora za nas, – mudra je glava mala Anđelka.

Toliko puno nemaju Jovanovići, a toliko malo im treba da se nikome ne požale na siromaštvo. Iznad svega da Dušan ozdravi. Ni onaj poljski WC, ni kupanje u koritu u sred sobe, ne padaju im teško koliko briga za brata.

Pred kućom Jovanovića automobil koji ne priliči imovnom stanju porodice. Ni mnogo bogatiji ne mogu da priušte takav.

-Ma ne, nismo mi kupili, nemamo novac ni za najjetinija kola. Poklonio nam ga je tatin drug Dragan Ratković koji živi u Švajcarskoj. Pogodna su za ovakve terene, loše puteve, da mama i tata mogu da odu u nadnicu, – uglas će deca.

Sedoše Nikola i Milka u to vozilo i odoše prema Sečoj Reci. Da nam pokažu put natrag kroz zabit i usput nešto kupe.

-Miloše, Dušane, znate već…
-Znamo, znamo. Da se nikako ne primičemo zidu u onoj sobi…

Zid je, rekoše klinci što do tada nisu, oštećen 2015. u zemljotresu. Pet godina ima kako Jovanovići čekaju projekat od opštine Kosjerić da saniraju kuću, ali još ga nisu dočekali.

Piše: Vladimir Lojanica

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, OTP banka Srbija, a.d. Beograd.

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement