Connect with us

sport

JOKIĆ OTVORIO DUŠU: Medalja sa Srbijom mi je najvažnija nagrada karijere! (VIDEO)

Published

on

Nema mnogo košarkaša na svetu koji mogu da zaustave Nikolu Jokića i znanjem, kvalitetom i inteligencijom mu stanu na crtu, baš kao što nema ni mnogo novinara zbog kojih je zvanično najbolji igrač NBA lige spreman da izađe iz svesno izabrane medijske ilegale i otvori dušu.

Centar Denver Nagetsa je to u ovoj novogodišnjoj noći učinio zbog gledalaca TV Arena sport i u razgovoru sa komentatorskim dvojcem Edinom i Koletom je otkrio mnoge zanimljivosti.

Pre svega, kako je uopšte moguće da neko može da bude toliko ravnodušan prema činjenici da je izabran za MVP najkvalitetnije košarkaške lige na svetu.

“Nisam tom priznanju pridavao neki preveliki značaj, ali kad sam video i shvatio ko ga je sve osvajao pre mene, onda sam se probudio. To su sve igrači koji će ostati zapamćeni kao najbolji ikada, njih će se sećati do kraja sveta i zaista je velika čast biti u tom društvu”, rekao je Jokić.

U Megi je shvatio da od košarke može da se živi

Put od bucka koji ne može da pronađe društvo za igranje basketa do najboljeg košarkaša sveta Nikola Jokić je prošao za ravno deset godina, a da dobar deo tog vremena nije ni znao da će biti profesionalni košarkaš.

“Tokom karijere sam promenio svega dva kluba, a tek u drugoj godini boravka u Megi sam počeo da razmišljam kako bih možda mogao da živim od košarke. Došla je tada ponuda Barselone, ali sam ja odigrao jako loše protiv Cedevite i oni su želeli još malo da sačekaju. Sećam se da mi je na poluvremenu te utakmice trener Dejan Milojević rekao: ‘Joka, j….e, koji ti je?”. Ali eto, ispostavilo se da je to bilo dobro, jer je onda došla ponuda Denvera”, istakao je Jokić, ali i prisetio da po dolasku u Ameriku nije baš sve bilo idealno:

“Kad sam došao ovde odmah sam hteo da idem kući. Prva nedelja treninga, a oko mene snažni i jaki igrači, kucaju… Nisam znao jezik, morao sam da menjam navike i mislim da sam poslednju koka kolu popio u avionu kad sam dolazio u Ameriku, a dnevno sam do tada pio dve ili tri litre. Mnogo mi je pomogao pomoćni trener Ognjen Stojaković sa kojim sam se u početku svađao, bilo je situacija kad nismo ni razgovarali, a danas znam da je on među najzaslužnijima za ovo što sam postigao”.

Jokić je u NBA stigao nekako “ispod radara”, ali je iz godine u godinu njegova karijera išla samo uzlaznom putanjom.

“U NBA sam već sedmu godinu i u početku nisam ulazio na parket, pa sam onda igrao samo u ‘garbidž tajmu’, posle toga su se povredili neki igrači i ja sam dobio priliku da igram koju sam iskoristi, ušao sam u prvu petorku, onda iz nje ispao, pa ponovo ušao… Rekao bih neka normalna uzlazna putanja”.

Sujeverje je kod vrhunskih sportista vrlo rasprostranjena pojava, ona im daje energiju i mentalnu snagu u najtežim situacijama, ali Nikola Jokić ne razmišlja na taj način.

“Nemam nikakve rituale u smislu da prvo obučem ovu ili onu patiku, odnosno levom ili desnom nogom kročim na teren. Volim da pre utakmice šutnem sa određenih pozicija, da u meč uđem znojav, a ne da se zagrevam prvih nekoliko minuta susreta. Mislim da je glavni ritual taj da budem fokusiran. Da napadnem utakmicu, a ne da ona napadne mene”.

Želja za pobedama je Jokićev stil života

Stil košarke koji Jokić demonstrira nema još mnogo igrača na planeti, pa se, gledano sa strane, stiče utisak da se Nikola samo igra, ali je on u razgovoru sa Edinom i Koletom otkrio koliko je zapravo tu uloženo truda.

“Dejan Milojević mi je u Megi pružao slobodu. Mislim da sam sačuvao način igre kao u juniorskim danima, ali sam ga unapredio. Od mene se očekuje da budem najbolji igrač na terenu, prihvatio sam tu ulogu i moram da dajem maksimum. Ne mislim da se igram košarke, a i ukoliko se igram onda je ta igra vrlo ozbiljna. Osećam pritisak prilikom svakog šuta ili napada, želim stalno da pobeđujem, fokusiran sam na obaveze kojih je zaista mnogo. Svaki dan sam u teretani, radim na oporavku, a evo, mislim da u decembru nisam bio kući pet ili šest dana i ponekad mi bude muka od košarke. Recimo, mnogo volim sladoled, ali i kad bih njega jeo baš svaki dan i on bi mi dosadio i zato je veoma važno da čovek ima neki hobi ili ventil, a moj su konji. Najveća uzbuđena i razočarenja sam doživeo u konjičkom sportu. Sa svojim prijateljima tugujem kad izgubi naš konj, a kad pobedi slavimo kao da je Svetsko prvenstvo. To je pasija i ljubav koja me ispunjava U tome uživam, a u poslednje vreme sam počeo i mnogo da čitam, a volim i da pecam”.

Šetajući ulicama Los Anđelesa gde je i rađen novogodišnji intervju Edin i Kole su mogli na licu mesta da se uvere koliko je Nikola Jokić popularan, čak i kod navijača protivničkih klubova, jer njemu prilazi bukvalno na hiljade ljubitelja košarke sa željom da se slikaju ili malo popričaju.

“Sve to utiče na čoveka. Ne možeš da budeš isti kao što si bio pre. Promene te ljudi, promeni te sredina, pa i u Denveru me ne gledaju isto sada i kao kad sam došao prve godine. Sigurno da sam tokom svih ovih godina izgubio prijatelje sa kojima sam odrastao, iz Sombora, ali to je valjda sve normalno. Sa nekima prestaneš da se čuješ, a počneš sa nekima novima”.

MVP NBA, ali mu je najveća nagrada srebro sa Srbijom iz Rija

Prisetio se najbolji svetski košarkaš i Olimpijskih igara u Riju gde je sa reprezentacijom Srbije osvojio srebrnu medalju i gde su na njega poseban utisak ostavili srpski vaterpolisti.

“Moja najveća nagrada u košarci koju sam dobio je srebrna medalja na Olimpijskim igrama u Riju”, rekao je Jokić, malo zastao i nastavio:

“A, da, i to MVP priznanje. Ipak, Olimpijske igre su nešto posebno, Video sam tada naše vaterpoliste koji se drže zajedno, kako funkcionišu, kako su se okumili. Svaki put kad sam ušao kod njih u sobu unutra ih je bilo desetorica. To zajedništvo je neverovatno i zbog toga su verovatno najbolji na svetu”.

NBA parketi su prepuni vrhunskih igrača, imena od kojih zastaje dah, ali centar Denvera ima specijalan savet za sve mlade igrače koji dođu u najjaču košarkašku ligu na svetu.

“Ne smeš da razmišljaš o tome ko je naspram tebe. Gledaš samo dres i broj na njemu i ništa više. U suprotnom se izgubiš i zaboraviš sve što si znao. Počneš da se im se diviš, izgubiš želju da se takmičiš i prihvatiš da je taj neko bolji od tebe, a to nije dobro”, rekao je Jokić, a onda dodao da ipak ima jednog igrača kojem se divi:
“Uvek kažem, ako ne voliš Stefa Karija, onda ne voliš košarku. To šta on radi je strašno”.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Euronews
Foto: Printscreen YouTube / Arena Sport TV

Advertisement