JEDNA OD NAJVEĆIH SRPSKIH POBEDA: Na današnji dan pre 218 godina odigrao se Boj na Mišaru!

U sredu ujutru Turci opkoliše šarampov (šanac), najpre konjanici… Od osam sati ujutru, pa do podne trajao je boj i palo je nekoliko stotina Turaka, a i Srba je dosta poginulo i ranilo se… Srbski konjanici, dok su iz šarampova pešaci tukli, stajali su u Žabaru… Istog dana boja i srbski su pešaci mnogi iz šarampova (šanca) iskočili i Turke bili i gonili… Turci su pobegli ka Savi…

Ovako je Sekula Gavrilović, učesnik Boja na Mišaru i jedan od Karađorđevih barjaktara, svedočio o jednoj od najvećih pobeda srpskih ustanika u Prvom srpskom ustanku koja je počela na današnji dan 1806. Gavrilović je opširno svedočanstvo o njenom toku, četiri godine kasnije, dao Isidoru Stojanoviću, ali je ono objavljeno tek posthumno 1848.

Do bitke koju je u narodnoj epskoj pesmi „Boj na Mišaru“ ovekovečio i Filip Višnjić uz čuvene stihove: „Srbija se umirit ne može“, a na platnu, monumentalnom kompozicijom, 1938, i ruski slikar Afanasij Ivanovič Šeloumov, došlo je kada je na savet Napoleona Bonaparte, Porta rešila da se razračuna sa srpskim ustanicima i to po ratnom planu koji su razradili francuski oficiri. Osim toga, među artiljercima na turskoj strani bilo je i Napoleonovih vojnika.

Posle širenja ustanka, Turci su odlučili da kazne nepokorne Srbe. U Bosni su podigli 40.000 vojnika sa Sulejman-pašom na čelu koji se uputio ka Šapcu, dok je ustanike, njih oko 9.000, predvodio Karađorđe. Oni su dočekali Turke kod sela Mišar na uzvišenju koje im je dalo stratešku prednost i mogućnost da uoče svaku tursku akciju.

Srbi su poziciju dodatno učvrstili šancem u kome je Karađorđe rasporedio najbolje strelce. Napadu neuporedivo brojnijih Turaka ustanici su odolevali, da bi usledio napad srpske konjice pod vođstvom Pop-Luke Lazarevića i prote Mateje Nenadovića. Ostaci poraženih Turaka su se posle velikih gubitaka povukli u Bosnu. Bitka je završena u predvečerje, veličanstvenom pobedom srpskih ustanika.