Postoji mnogo srpskih festivala u Čikagu, ali se u srpskoj zajednici jedan već godinama doživljava kao centralni, onaj pri crkvi Vaskrsenja Hristovog Svetog vaskrsenja. Tradicionalno, Serb Fest je potrajao tri dana a stiče se utisak da su ga posetili svi koji su se ovog vikenda zatekli u Čikagu i okolini.
Ove godine festival je proslavio 32 godine u Čikagu, a najstariji parohijani imali su prilike da se podsete davnih početaka. Oni mlađi parohijani, takođe tradicionalno, uključili su se u volontiranje i organizaciju događaja. Neki su dočekivali goste na ulazu, drugi su postavljali izložbe, domaćice su pitama, palačincima i drugim đakonijama opravdale visoko podignutu lestvicu kvaliteta od prethodnih godina. Najteže je ipak bilo onima koji su se znojili pored roštilja i pečenja, naročito u subotu, kada je temperatura u termometru skočila na 102 Farenhajta (39 stepeni Celzijusa), što je bio najtopliji dan ovog leta u “vetrovitom gradu” koji, za baksuz, baš ovog vikenda nije opravdao svoj nadimak.
Šatori postavljeni da zaštite goste na momente nisu bili dovoljni da ublaže vrelinu pa su posetioci, kojih je za tri dana bilo oko 6,000, osvežavali čestim odlascima u dve klupske sale, gde ste pored hrane i pića mogli da uživate i u zvucima tamburaškog orkestra.
Da i muzički deo program bude na nivou potrudili su se vrsni muzičari, na nekoliko punktova. Na centralnoj bini, predviđenoj za tradicionalne zvuke, briljirao je virtuoz Mića Radovanović sa svojim sjajnim kolegama Nedom Gorančić, Ivanom Jovičićem, Dijanom Antonijević i Nešo Castellom. U klubu su goste starogradskim melodijama dočekivali dva tamburica benda, Dunav i Prazna flaša tamburica, dok su u drugoj sali za ljubitelje rok i zabavne muzike šou pravili Rock Yunion, DJ Spaz i DJ Miki.
Pored standardnog folklornog programa, publiku je ovaj put iznenadio nastup i koreografija za ciganski ples koji su otplesali Tatjana Glišović i Dario Rančić, članovi plesnog ansambla Oko oskolovo. Na zahtev publike, oni su osim u petak, premijerno, reprizirali ovu tačku i u nedelju. Uostalom, pogledajte kako je to izgledalo…
Sva tri dana, pa čak i u nedelju, kada je kiša malo pokvarila festivalski ugođaj, Srbi i njihovi gosti, brojni Amerikanci i pripadnici drugih etničkih zajednica (najviše je, naravno, bilo Makedonaca), do kasnih su večernjih sati igrali, pevali i radovali se susretima sa prijateljima koje dugo nisu videli i članovima porodica koje su došle u posetu iz Srbije.
Gorepomenuti Goran Davidovac (DJ Spaz), jedan od organizatora festivala, bio je zadovoljan ovogodišnjim SERB Festom, koji je on nazvao druženjem:
-Mislim da je svrha festivala ispunjena, bila je ovo divna prilika da se ljudi sretnu, druže, provedu lepo vreme u ambijentu koji je nešto najbliže onome što su ostavili u Srbiji ili svom rodnom kraju. Za one koji su ovde rođeni ili žive već decenijama, ovo je bila šansa da dovedu svoje prijatelje Amerikance i upoznaju ih sa našom tradicijom, muzikom, hranom. I takvih je gostiju svake godine što više, što nas raduje jer je jedan od ciljeva upravo promocija naše kulture i običaja, kaže Davidovac.
Ono što bi dodali na njegove reči, a što svakako raduje jeste da se za tri festivalska dana na placu na Redvud drajvu moglo videti i sresti dosta mladih lica, od srednjoškolaca i studenata koji su iskoristili priliku, što bi njihove dede i bake rekle – za ašikovanje i upoznavanje, pa do onih najmlađih, koji su vreme uglavnom provodili u zabavnom parku, gde su nemilice trošili svoju nagomilanu dečju energiju.
Dogodine i sledećeg druženja!
Tekst: Serbian Times Foto: Facebook / Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral
