Na Mljetu je temperatura mora 30 stepeni. U Dubrovniku je bila 29 stepeni, na Lastovu, Krku i u Splitu 28. Nezapamćene temperature zaprepastile su i naučnike koji sa nevericom gledaju kako se brzo menja sastav stanovnika Jadranskog mora, prenosi HRT.
Naučnici ističu da se zbog globalnog zagrevanja od 2016. pojavljuju neobične ribe i meduze koje iz toplih mora preko Sueckog kanala i Gibraltarskog moreuza dolaze u Sredozemno, a onda i u Jadransko more.
Potreban je globalni napor da se u svetu zaustavi rast temperature i vazduha i mora. Ono što nam izgleda kao mala promena, deo stepena ili jedan stepen je zapravo velika promena za zajednice u moru i zapanjeni smo količinom promena, ističe prof.dr.sc. Marcelo Kovačić iz Prirodnjačkog muzeja u Rijeci.
Ono što je dobro u celoj priči je što Jadransko more i dalje pripada kategoriji najčišćih mora.
Što se tiče evropskog proseka, Hrvatska je u proseku bolja 10 odsto u odnosu na druge EU obale, rekla je je prof. dr. sc. Darija Vukić Lušić s Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Primorsko-goranske županije.
Sve je verovatnije da budući naraštaji neće znati za srdele i papaline, nego za, nama egzotične, primerke tropskih ribica, prenosi HRT.
Temperatura mora u Dubrovniku je bila 29 stepena, samo dva stepena niža od temperature vazduha.
Temperatura je jedan od glavnih regulatora svih biohemijskih procesa u živim organizmima, pa tako i životu u moru. Trend u svakom slučaju nije dobar. Nezabeleženi podatak do sada. Ako se ovako nastavi i ta temperatura prodre u dublje slojeve, svakako može izazvati stvarno velike posledice na živi svet, pre svega na organizme koji žive na morskom dnu. Oni su jako osetljivi. Ako visoka temperatura prodre u njihovo stanište, to je za njih smrt, rekao je Davor Lučić sa Instituta za more i priobalje, sa Univerziteta u Dubrovniku.
Kada je reč o novim vrstama koje u Jadran dolaze zbog zagrevanja mora, Lučić kaže da je to opasno jer su svi ti organizmi uljezi.
Sredozemno je pitomo, mirno more, bez opasnih organizama, ali od proboja Sueckog kanala i zbog klimatskih uslova kakvi su danas, tropske i suptropske vrste dolaze. Dolaze u ambijent koji je njihov domaći ambijent. To je takav trend zadnjih 30 godina. Pogotovo istočno Sredozemlje, odakle odlaze i u Jadransko more. Ima riba, planktonskih vrsta koje su se odomaćile, zaključio je.
Morski biolog Petar Kružić s Biološkog odseka u Zagrebu kaže da su visoke temperature mora kakve se beleže poslednjih dana u Jadranu primarno posledica nadprosečno toplog vremena u junu, a pogotovo nedavnog toplotnog talasa.
“Temperatura mora raste kako raste temperatura vazduha, iako na temperaturu mora deluju i drugi činioci poput strujanja mora, vetrova i padavina. Temperatura mora prošle godine u ovo vreme nije bila toliko visoka jer je i temperatura vazduha bila niža. To su temperaturni ekstremi koji su se i u prošlosti javljali, ali su zadnjih dvadesetak godina sve češći”, kaže Kružić, navodi Index.
Osim povećane temperature mora, dodatna pojava koja se uočava poslednjih godina jeste porast saliniteta, kako na površini tako i u dubljim slojevima Jadrana.
S rastom globalne temperature vazduha, more apsorbuje sve više energije. U prošlosti se to ponajpre ogledalo u gornjim slojevima mora, u vidu porasta površinske temperature mora.
Prema podacima s poslednjeg krstarenja koje je sproveo Institut za okeanografiju i ribarstvo u Splitu trenutno su zagrejani površinski slojevi do dubine između tri i šest metara u priobalnom području i između 10 i 15 metara dubine na otvorenom moru.
“Termoklina, granica gornjeg toplog dela i donjeg hladnog dela mora, do oktobra će se pomicati sve dublje, možda čak do 50 metara dubine. Pre 30 i više godina ta je granica bila oko 25 metara dubine. Bilo je anomalija temperature mora i ranije, ali ne kao danas”, ističe Kružić.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Mediji
Foto: Pexels
