Connect with us

Srbija

RAZAPET IZMEĐU KGB I CIA: Život Nikole Tesle u raljama obaveštajnih službi! (FOTO)

Published

on

FATALNA HRVATICA

Rečenica kojom se završava jedan od najpoznatijih filmova Džona Forda „Čovek koji je ubio Libertija Valasa“, u kojoj reporteru na početku karijere urednik kaže: „Mladiću, između istine i mita, uvek se štampa mit“, može se primeniti i na Teslin intimni život.

O tom pitanju skoro svi prozaisti koji su se Teslom bavili bespogovorno su prihvatili činjenicu da je Tesla celo svoje ovozemaljsko sopstvo proveo u celibatu. Navedenu tezu demantuje ljubavno-istorijski roman Ane Atanasković „Moja ljubav Nikola Tesla (izdavač „Smart studio“ 2013), u kome Atanaskovićeva iscrpno govori o ljubavnom trouglu između Katarine Mokmehon Džonson, njenog supruga poete Roberta Amberuda Džonsona i Tesle.

Poznato je da je Katarina svojim prijateljicama ushićeno govorila da ona Teslu kao muškarca jedina najbolje poznaje. Zanimljiva je i činjenica da skoro niko od Teslinih književnih biografa ne pominje značajnu ulogu koju je u njegovom životu odigrala tajanstvena prelepa Hrvatica, osnivačica nacističkog društva Vril Marija Oršić.

Njenom ličnošću bavili su se francuski istoričar Maksimilijan Lafajet (knjiga „Marija Oršić, Nikola Tesla, njihove ovozemaljske poruke o okultnom i NLO“, izdanje „Simes, Skver pres“, 2011) i u „Tajnim društvima“ Jan van Helsing. Kod nas nju jedino pominje Vladimir Ðurić Ðura u publicističkoj knjizi „Nikola Tesla, Treći rajh i vanzemaljci“ (izdavač „Službeni glasnik“ Beograd 2015).

Zanosna blondina Marija Oršić rođena je u Beču 31. oktobra 1895. godine, kao plod strastvene veze austrijske balerine Sabine i zagrebačkog arhitekte Tomislava Oršića, koji je više bio poznat po svojim donžuanovskim sposobnostima nego po arhitektonskim vizijama. Od najranijeg detinjstva, zbog sposobnosti komuniciranja sa duhovima, kao medijum je učestvovala u spiritističkim seansama. Tvrdila je da je u kontaktu sa vanzemaljcima sa planete Alfa Kentaur, iz sazvežđa Alderban. Nasledivši očev temperament, izučavala je istočnjačke ljubavne tehnike, govoreći da je primarna ženina uloga ne samo da seksom usreći muškarca već i da iz njegovog semena isisa kreativnu energiju.

Godine 1921. osnovala je svenemačko društvo za metafiziku Vril sa zadatkom da istraži poreklo arijevske rase. Devojke Vrila verovale su da orgazmi oslobađaju božanske sile koje postoje u kosmosu, pa su iz tog razloga u polne odnose stupale sa iole zgodnijim muškarcima. A Tesla je, prema kazivanju savremenika, prevashodno zbog svoje markantnosti i intelektualnog potencijala, delovao muževno i seksepilno.

Duga kosa „vrilovki“ obavezno je bila vezana u konjski rep. Za njih je rep bio kosmička antena preko koje su direktno iz svemira dobijale i potom Zemljanima prenosile poruke. Tesla je na jednom od svojih predavanja po evropskim metropolama upoznao plavokosu i plavooku zemljakinju, što dokazuje i njihova prepiska koju je nedavno javnosti FBI prezentovao. Tesla je Oršićevoj, posle uvodnih izliva nežnosti, pisao da mu je poznato da je na Marsu vaanzemaljska inteligencija u izumiranju, dok je planeta Venera u punom razvoju.

Zbog Venere, koja je isključivo ženska planeta, žene će krajem dvadesetog veka i milenijuma, kao i u prvim decenijama novog veka pokazati sve svoje umne i fizičke sposobnosti. Prema Teslinom mišljenju, što se može sagledati iz navedene prepiske, žene s Venere i muškarci s Marsa su u nekoj vrsti rata koji može da ugrozi život na planeti Zemlji. Zbog te činjenice on danonoćno radi na usavršavanju smrtonosnih zraka. Da ovo nisu puke senzacionalističke priče, Tesla je dokazao u članku koji je 1919, pod nazivom „Signali prema Marsu“, objavio u jednom od tada najpopularnijih njujorških magazina Njujork heraldu.

Prepiska između Marije Oršić i Nikole Tesle pokazuje da genijalni naučnik nije, poput kneza Paska Zada, koga je opevao diplomata, zavodnik i književnik Jovan Dučić (pesma „Dubrovački epitaf“), bio „jedan od onih s kojim su svi muževi bili dobri i sve žene časne“. Fatalna Marija Oršić mistično je okončala svoje zemaljsko postojanje. Zajedno sa drugim „vrilovkama“, 18. marta 1945. godine, mlaznom letilicom iz hangara fabrike „Maseršmit“ u Auzburgu, odletela je na planetu Alfa Kentaur, sa čijim je žiteljima tokom Drugog svetskog rata neprestano komunicirala.

Oršićeva i njene sledbenice još uvek se vode kao nestale. Prema nekim kazivanjima, „vrilovke“ su kidnapovali pripadnici FBI. Oršićeva je odvedena u Ameriku, gde je dobila novi identitet, a zauzvrat je moćnom Edvardu Huveru otkrila poverljive informacije ne samo o Vrilu i svojim intimnim druženjima sa Teslom, koji je preminuo dve godine ranije, već je sa Huverom podelila Teslina saznanja o „zracima smrti“ jer Tesla, kao što se iz pisama da sagledati, od nje gotovo ništa nije skrivao.

ČOVEK KOJI JE ZADAVIO TESLU

O samoj Teslinoj smrti postoje brojne kontroverze. Genijalni pronalazač intenzivno se družio sa iole zanimljivim ljudima. Njegovi poznanici i bliski prijatelji uglavnom su radili za obaveštajne službe. Njihov jedini zadatak, zbog koga su se i družili sa Teslom, bio je da se domognu njegovih smrtonosnih zraka. Vlade koje bi posedovale to zastrašujuće oružje bile bi najmoćnije na planeti. Tesla se intenzivno družio sa publicistom i književnikom Džordžom Silvesterom Virerom, čovekom koji je 1923. prvi intervjuisao Adolfa Hitlera i koji je sve do početka Drugog svetskog rata u Americi propovedao ideologiju Trećeg rajha. Kao književnik, Virer je najpoznatiji po romanima „Kuća vampira“ (glavni junak ovog gotskog horora opsednut je jednim zgodnim energetskim vampirom i ovaj roman smatra se remek-delom gej proze) i „Čovek među zverima“, u kom je opisao sopstvene zatvorske dane. Vireka su 1941. agenti FBI uhapsili zbog saradnje sa nacistima. U zatvoru je proveo deset godina.

Tesla je sa Virerom svakodnevno razmenjivao misli o eugenetskim istraživanjima (Virer je i autor publicističkog štiva „Podmlađivanje, ili kako Štajnah čini ljude mlađima“, u kojoj se divi neuroendokrinologu Eugenu Štajnahu, pronalazaču hormona koji zaustavljanja starenje), spiritzmu, glasovima koji dopiru od mrtvih i energetskom vampirizmu. U dnevniku iz Kolorado Springsa Tesla je eksplicitno istakao da je eksperimentišući sa radio-talasima u svojoj laboratoriji uspeo da odredi frekvencije mentalnog plana mrtvih duša s kojima bez ikakvih problema može da uspostavi komunikaciju.

Beskrajno poverenje imao je u Džordža H. Šerfa, koji je radio kao Teslin sekretar, advokat i knjigovođa. Šerf je kao saradnik nemačke obaveštajne službe upoznao Teslu s jednim od najomiljenijih Hitlerovih profesionalnih ubica i špijuna, gestapovcem Otom Skorcenijem. Skorceni se neposredno pred smrt svom nesuđenom zetu, američkom publicisti Eriku Bermanu, pohvalio da je 7. januara 1943. u hotelu „Njujorker“ sopstvenim rukama zadavio Teslu. U samom činu eliminacije Skorceniju je asistirao kolega iz Gestapoa, docnije idejni tvorac i osnivač CIA Rajnhard Gelen.

Ponajviše zahvaljući Gelenovom zalaganju, u igrama senki između najmoćnijih svetskih sila, koje su se vodile ne samo oko „zraka smrti“ već i oko ostalih Teslinih naučnih postignuća, Skorceni nije završio kao kolateralna šteta. Nakon promene identiteta, Teslin ubica je diljem Sjedinjenih Američkih Država za svakodnevni život zarađivao kao stolar.

Ako je verovati Skorceniju, bliski prijatelji su ispraznili sef u kom je Tesla čuvao najpoverljivija dokumenta, ali nisu pronašli ono za čim su tragali. I pored uloženog truda, prevashodno Skorcenijevog i Gelenovog, Adolf Hitler se na kraju nije dokopao smrtonosnih zraka. Naime, nekoliko dana pred Teslino smaknuće, agenti FBI su u odsustvu ovog naučnika provalili u njegovu sobu i pritom zaplenili sve relevantne spise o nultoj zoni radijacije, to jest najmoćnijoj energetskoj sili koja zaštitnički ispunjava čitav univerzum. Pored nemačke, engleske i ruske obaveštajne službe, FBI je, pogotovo posle saobraćajne nesreće iz 1937, u kojoj je do danas nepoznati taksista naleteo na Teslu, neprekidno nadzirao ovog naučnika.

Prema zvaničnoj dokumentaciji FBI, Tesla je preminuo 7. januara 1943. u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmenične struje, Tesla je, za razliku od svojih savremenika Tomasa Alve Edisona, Guljelma Markonija i Mihajla Pupina, umro siromašan i u dugovima. Povodom njegove smrti, tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjodelo Henri Lagvardija rekao je: „Nikola Tesla je preminuo. Preminuo je siromašan, ali je bio je od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio, veliko je, i kako vreme prolazi, još veće će postati.“

Piše: Dušan Cicvara za srpsko izdanje magazina Newsweek
Foto: Wikimedia Creative Commons

Pages: 1 2

Advertisement