IZBORI U NEMAČKOJ OTKRILI DUBOKU PODELU: Istok sve više naginje ka desnici, evo i zbog čega!

Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je istorijski uspeh na parlamentarnim izborima, ubedljivo osvojivši drugo mesto na nacionalnom nivou. Istovremeno, AfD je jasni pobednik u istočnoj Nemačkoj, što je dokaz da izborna podela između istoka i zapada zemlje ostaje na mestu.

Pet saveznih država koje čine bivšu Istočnu Nemačku – Brandenburg, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Saksonija, Saksonija-Anhalt i Tiringija – predstavljaju politička uporišta AfD-a. Tamo partija uživa daleko veću podršku nego u zapadnoj Nemačkoj.

To se videlo i juče. AfD je osvojio 34 odsto glasova na istoku, skoro duplo više nego na zapadu (17,7 odsto).

Rezultati u bivšoj Istočnoj Nemačkoj:

AfD – 34 odsto
CDU/CSU – 17,8 odsto (30,8 odsto na zapadu)
Linkovi – 13,2 odsto (7,8 odsto na Zapadu)
SPD – 11,3 odsto (17,6 odsto na zapadu)
BSV – 10,2 odsto (3,9 odsto na Zapadu)
Zeleni – 6,8 odsto (13,2 odsto na zapadu)
FDP – 3,3 odsto (5 odsto na zapadu)

Zašto je Nemačka podeljena?

Tradicionalno, postoje značajne razlike u izbornim rezultatima između Istočne i Zapadne Nemačke, a one proizilaze iz istorijskih, ekonomskih i društvenih faktora.

Nakon pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, istok zemlje se suočio sa brzim društvenim i ekonomskim promenama. Mnogi građani su se tokom procesa tranzicije osećali zanemareno, što je uticalo na njihovo poverenje u tradicionalne političke partije.

Ekonomski izazovi kao što su niže plate, veća stopa nezaposlenosti i demografski problemi češći su u istočnim regionima. Ovi faktori često podstiču osećanje nezadovoljstva i frustracije, što dovodi do veće otvorenosti prema alternativnim, često populističkim opcijama.

Partija osnovana pre 12 godina

AfD je osnovan 2013. Prvobitno je formiran kao evroskeptičan odgovor na finansijsku i ekonomsku politiku evrozone, ali se vremenom transformisao u desničarski populistički pokret.

Kritički je prema daljim evropskim integracijama i zalaže se za jači nacionalni suverenitet. On poziva na strožiju graničnu kontrolu i smanjenje masovnog priliva migranata, posebno iz muslimanskih zemalja, naglašavajući važnost očuvanja njemačkog kulturnog identiteta.

Promoviše tradicionalne vrednosti i nacionalni identitet, koji se često povezuje sa kritikom multikulturalizma. Često izražava zabrinutost zbog uticaja islama na nemačko društvo, što dovodi do optužbi za islamofobiju.

Mnogi politički analitičari, mediji i institucije u Nemačkoj, kao i u inostranstvu, pozicioniraju AfD kao ekstremno desničarsku stranku. Mnogi kritičari ističu da stranka koristi veoma oštru retoriku usmerenu protiv migranata i islamske kulture, koja se doživljava kao netolerantna i isključiva. Oni takođe optužuju članove AfD-a da odbacuju savremene demokratske standarde.