Takva vest nikad do tada nije obišla svet. “U sredu, 26. januara u 17.03 časova, avion Jugoslovenskog aerotransporta na liniji Kopenhagen – Zagreb – Beograd, sa 22 putnika i šest članova posade, eksplodirao je nad Čehoslovačkom, na visini od 10.000 metara, neposredno posle preletanja DR Nemačke. Udes je preživela jedna žena. Vesna Vulović. Tela putnika i ostaci aviona pali su u atar sela Srpske Kamenice”, pisao je Yugopapir.
Pre više od pola veka stjuardesa Vesna Vulović, koja je tada imala samo 22 godine, i tek je godinu dana radila kao stjuardesa, jedina je od 28 ljudi u avionu preživela pad sa 10.160 metara
“Cepao sam drva u šupi kad sam začuo eksploziju. Istrčao sam napolje i video kako ljudi lete kroz vazduh. Uto su drumom već trčali ljudi i usplahireno vikali kako je tu negde pao avion“, ispričao je tada šumar Bruno Henke.
“Nekako sam izmakao i trčao drumom. Odjednom sam iz šume, s leve strane, čuo ženski glas koji je dozivao. Potrčao sam još brže vođen tim glasom. Počeo je da se hvata sumrak, sneg je padao i teren je bio klizav. Uspuzao sam se četvoronoške do mesta odakle se glas već sasvim dobro čuo. Ispod jednog dela aviona, kao iz oklopa, virile su dve ženske noge. Nagnuo sam se i video plavokosu devojku koja ne samo da je bila živa već je imala snage i da viče”, rekao je novinarima.
“S teškom mukom sam je oslobodio metalnih delova, pazeći dobro da je što manje pomeram. U vojsci sam naučio šta znači prva pomoć unesrećenima i koliko ona može i da odmogne ako se ne ukaže stručno. Kad su stigla bolnička kola, položili smo devojku na nosila i predali je u ruke stručnjaka. Naš posao je bio završen”, objasnio je Henke.
“Ej, ljudi. Oj, svete, svi sa planete Zemlje, čujte i verujte: devojka pala sa visine od 10.000 metara, iz aviona koji je eksplodirao, i ostala u životu. Živa je stigla na Zemlju! I još živi i živeće”, napisao je u feljtonu specijalni izveštač “Ekspresa” Stevan Šević.
Uzrok pada „Jatovog“ aviona na liniji Stokholm-Beograd i danas je misterija. Jedna od verzija da su u avion podmetnuli bombu teroristi iz hrvatske proustaške emigracije, druga da se avion sam prelomio u vazduhu, a treća da ga je greškom oborila češka armija.
Prema nekim proračunima, Vesna je sedam puta izbegla smrt. Prvi put je mogla da umre zbog nedostatka kiseonika na visini od deset kilometara i smrzavanja na temperaturi od oko minus 50 stepeni Celzijusovih. Drugi put, Vesna je mogla da izgubi život zbog nagle dekompresije, kad je bila izložena iznenadnoj velikoj promeni pritiska.
Kad se pojavi rupa na avionu, momentalno se stvori džinovska vazdušna mašina za mlevenje koja ne bira žrtve. Vrtlog sve povuče kroz rupu. Vesna je izbegla i tu pogibiju. Četvrti put smrt je izbegla padajući sa te ogromne visine. Po pravilu sva krv se slije u donji deo tela i srce, obavezno, prepukne.
A pad na zemlju? Udarac posle propadanja sa 10.000 metara? Zar to nije smrtna opasnost? Šesti put Vesna je mogla da umre na zemlji. Teško povređena i lako obučena, na snegu, svakako bi podlegla da je spasioci nisu tako brzo pronašli.
Najzad, čak i kad su je pronašli, mlada stjuardesa je imala sreće. Da lugar Bruno Henke nije bio bivši vojnik koji zna kako se ukazuje pomoć, da nije postupio stručno, Vesna bi ipak bila na spisku žrtava.
Ali, sudbina je htela drugačije. Vesna je padala u repu aviona, bila je mlada i izuzetno zdrava i snažna, rep je udario na padinu obraslu gustom šumom. Odbio se kao metak kad rikošetira, a Vesna je tek tada izletela i brzinom od oko sto kilometara udarila o debelu naslagu snega.
Posle svega, u agoniji imala je volje i snage da zove u pomoć. Tako je, te hladne januarske večeri, u blizini granice između Čehoslovačke i DR Nemačke, kod malog mesta u kome su nekad živeli Lužički Srbi, sreća poklonila Vesni sedam života.
Prvi put je Vesna otišla u Srpsku Kamenicu devet meseci posle udesa, kao gost njihove omladine. Postala je počasni građanin Češke Kamenice, mesta u kome je bolnica i gde ju je dr Randa povratio iz kliničke smrti. Posle toga bila je još nekoliko puta.
Posle nesreće dugo nije mogla da se seti šta se desilo 60 minuta pre pada aviona i više od 20 dana posle. Tokom pada, zadobila je brojne povrede, slomila je levu ruku i nogu, tri desna rebra, dva lumbalna pršljena u kičmi, nekoliko prstiju desne ruke.
Ona je verovala da je spasio Sveti Sava, a od njegove ikone se nije odvajala za života i svakog 27. januara Svetog Savu slavila je kao svoga spasitelja.
Vesna (66), za koju je čuo ceo svet kad je kao devojka jedina preživela pad „Jatovog“ aviona iznad Čehoslovačke, umrla je sama 2016. godine. Srpska heroina, koja je iz ruku Pola Makartnija primila nagradu za Ginisov rekord kao jedina osoba koja je preživela pad bez padobrana sa 10.160 metara, sa penzijom od 30.000 dinara jedva je sastavljala kraj s krajem.
A u Srpskoj Kamenici? Šumar Bruno Henke verovatno ponekad uzme na krilo unuku Vesnu, plavokosu devojčicu rođenu šest nedelja posle udesa, i priča kako je u olupini aviona, na snegu, našao devojku po kojoj je ona dobila ime. Devojku koja živi daleko, u Jugoslaviji.
POVEZANE TEME:
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Printscreen YouTube
