IZA KULISA PREKIDA VATRE: Kako je Iran „spasao čast“ bombardujući napuštenu američku bazu, u dogovoru sa Trampom!

Prazna baza kao meta, sa mnogo sati upozorenja, i ograničen broj projektila ispaljen na neke od najboljih sistema protivvazdušne odbrane na svetu. Iranska odmazda za vikend udare SAD na tri njena nuklearna postrojenja mogla je biti osmišljena samo da deeskalira, piše analitičar Nick Paton Walsh za CNN

Američka vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru, kojom upravlja SAD, evakuisana je danima ranije, a satelitski snimci koji su prikazivali odlazak aviona i osoblja bili su široko objavljeni u medijima.

To je najvažnija američka vojna vazduhoplovna baza u regionu, sedište Centralne komande. Čak je i dron koji je ubio iransku najvišu vojnu ličnost, generala Kasema Solejmanija, 2020. godine, poleteo odatle, javili su iranski državni mediji u satima nakon „Operacije Dobre vesti pobede“.

Ponedeljni udar na Al-Udeid imao je skoro nultu šansu za američke žrtve – i pružio je savršen trenutak kvazi-apsurdnog spasavanja obraza za Iran.

Prvi nagoveštaj mogućeg udara došao je kada je Ambasada SAD u Dohi, Katar, izdala hitno naređenje „skloni se na mesto“ za američke državljane. Kao da bi otklonio svaku sumnju, Katar je zatvorio svoj vazdušni prostor oko sat vremena pre lansiranja onoga što se čini da je bilo skoro desetak projektila od strane Irana. Dodatno povoljnim uslovima lansiranja za iranski sve manji arsenal je i to što je Katar dovoljno blizu da dozvoli upotrebu projektila kraćeg dometa, čije zalihe nisu bile iscrpljene kao projektili srednjeg dometa korišćeni za udar na Izrael tokom prošle nedelje.

Da bi se ugasila svaka nalik plamenu, Iranski savet za nacionalnu bezbednost saopštio je trenutke nakon napada da je broj ispaljenih projektila bio „jednak broju bombi korišćenih u napadu na iranska nuklearna postrojenja“. Paketirajući baraž kao definiciju proporcionalnog odgovora, iransko saopštenje je dalje insistiralo da napad ne predstavlja „nikakav opasan aspekt za našu prijateljsku i bratsku zemlju Katar i njen plemeniti narod“.

Metoda Teherana odmazde bez očnjaka je uspešno isprobana i testirana. Nakon što je Solejmani ubijen, iranski osvetnički raketni napad na američku vazduhoplovnu bazu Al Asad u Iraku navodno je unapred telegrafisan Bagdadu, verovatno pomažući u smanjenju nivoa američkih povreda, uglavnom na potrese mozga. Iranski odgovor na izraelsko ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u julu 2024. u srcu Teherana bio je snažno telegrafisan unapred.

„Znali smo da će uzvratiti. Imali su sličan odgovor nakon Solejmanija“, rekao je visoki zvaničnik Bele kuće u ponedeljak uveče.

Čini se da se formira plan igre. Ali to je plan koji svaki put kada se primeni pogoršava vojnu slabost Irana. Godine 2020, Islamska Republika je izgubila svoju eminentnu vojnu ličnost – iranskog heroja tvrde linije. Godine 2024, pokazalo se da vredni saveznici nisu bili sigurni u centralnom Teheranu. Ove godine, režim je izgubio kontrolu nad sopstvenim vazdušnim prostorom do tačke ranije nezamislivih udara na njihova cenjena nuklearna postrojenja od strane Izraela i SAD.

Ovo je jasan testament različitim moćima na delu. Iran mora da glumi svoju snagu u kontrolisanoj prezentaciji suzdržanog i prigušenog besa. SAD i Izrael svakodnevno krše tabue, razbijajući dugogodišnju poziciju Irana kao regionalne sile za manje od deset dana, i možda okončavajući njegove ambicije da bude nuklearna sila.

Sada je ostala samo jedna stvarna crvena linija koju bi Sjedinjene Države ili Izrael mogli da pređu, a to je da direktno gađaju iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Ali to se može činiti nepromišljenim, s obzirom na verovatnoću da bi ovog osamdesetogodišnjeg teokrata zamenio mlađi jastreb koji je spremniji da pokaže iranske mišiće odvraćanja. Bolje je prihvatiti bezopasne odmazde usred sporog opadanja Teherana.

Svaki izraz iranskog besa potvrdio je sporo erodiranje njegove moći. Ljuta nuklearna sila u povoju ubrzala bi svoju trku ka atomskoj bombi. To se možda i dalje dešava. Ali verovatnije je da se Iran očajnički nada da njegovo performativno udaranje može da zadovolji ono što je ostalo od njegovih jastrebova, desetkovanih izraelskim udarima. Možda se čak nada da će se vratiti diplomatiji, sa razgovorima za obuzdavanje nuklearnog programa i zaliha balističkih projektila koje su verovatno ozbiljno iscrpljene do senke onoga što su bile pre samo deset dana, napisao je u svom tekstu analitičar Nick Paton Walsh za CNN.

Izvor: Nick Paton Walsh za CNN Foto: AP