ISTORIJSKI USPEH SRPSKOG BALETA U MOSKVI: Jana Zimonjić osvojila bronzu na prestižnom takmičenju u Boljšoj teatru!

Kada je Jana Zimonjić osvojila bronzanu medalju na nedavno održanom 15. međunarodnom baletskom takmičenju u Moskvi, prva osećanja bila su velika radost i ponos. Kada su se utisci slegli, postale smo potpuno svesne koliko je to značajan uspeh, imajući u vidu tradiciju i ugled ovog takmičenja, kao i jaku konkurenciju, kaže Dalija Imanić, prvakinja Baleta Narodnog pozorišta i pedagog, koja je pripremala i pratila Zimonjićevu na ovom značajnom svetskom događaju. Dodaćemo da bronza naše balerine ima veći sjaj i značaj, jer zlatna i srebrna medalja u njenoj kategoriji seniora za „Žene-solo” nisu dodeljene.

„Treće mesto, to jest bronzana medalja na ovoj moskovskoj, moglo bi se reći „olimpijadi” predstavlja istorijski uspeh za naše prostore. Do sada je najveći rezultat bio moj prolazak u drugi krug takmičenja 1993. Ove godine mlada balerina Milena Janković takođe je prošla u drugi krug (pedagog Tamara Ivanović), dok je Zimonjićeva postala prva takmičarka s naših prostora koja je osvojila medalju, to je potvrda njenog talenta i rada, ali i svega što smo zajedno gradile tokom priprema. Najvažnije je što je ona na sceni pokazala ne samo tehničku sigurnost već i ličnost, zrelost i umetnički izraz”, ponosno navodi Imanićeva.

Janu Zimonjić, koja je završila Baletsku akademiju Bečke državne opere, od dolaska u Narodno pozorište pripremala je upravo Dalija Imanić za više solističkih uloga, ali je rad na takmičarskim varijacijama drugačiji. Naša sagovornica ističe da je priprema za takmičenje „zahtevala veliku preciznost, disciplinu, strpljenje i posvećenost svakom detalju, ali i sposobnost da se, uprkos pritisku, sačuvaju umetnička sloboda i radost igre”.

Na pitanje koliko je bilo zahtevno odmeriti se sa vrhunskim svetskim igračima u Moskvi, Dalija Imanić odgovara:

„Takmičenje je naporno, održava se u tri kruga, a učesnici moraju da pripreme pet klasičnih varijacija i jednu savremenu (koreograf je bio Miloš Isailović). Ritam je zahtevan, i fizički i mentalno, odmora nema. Boljšoj teatar, gde se događaj odvijao, otvara vam svoja vrata i to vam daje veliku snagu i energiju. Uživate u svakom danu, u svakom novom prostoru koji osvajate. Jana Zimonjić i ja smo radile tokom priprema u Beogradu, ali i kasnije u Moskvi, pre svega na očuvanju mira i mentalne stabilnosti. U tehničkom i interpretativnom smislu trudile smo se da svaka varijacija, iako traje svega oko minut, do dva, jasno prikaže karakter i ulogu koju predstavlja. Za mene je najvažniji sklad – sklad između karaktera uloge, tehničke sigurnosti, umetničke zrelosti i mentalne stabilnosti. Tokom takmičenja bilo je potrebno sačuvati tu ravnotežu iz dana u dan, bez obzira na emocije, iščekivanje rezultata i prolazak u naredni krug”.

O tome ko je inicirao odlazak u Moskvu i ko je finansijski pomogao naše učesnice oko priprema naša sagovornica kaže:

„Inicijator odlaska na takmičenje bio je direktor Baleta Narodnog pozorišta Jovica Begojev, koji je prijavio Janu Zimonjić i Milenu Janković za učešće. On, kao i operativna direktorka Baleta Smiljana Stokić i uprava NP pružili su podršku u procesu priprema i realizaciji odlaska u Moskvu. Obe naše takmičarke su prošle prvu selekciju na osnovu video-materijala NP. Posle toga organizatori takmičenja u Moskvi snosili su troškove boravka. Kada je reč o pedagozima, odnosno o meni i koleginici Tamari Ivanović, Narodno pozorište je snosilo troškove avionskih karata i smeštaja. Na taj način omogućeno nam je da budemo uz naše balerine i da im pružimo stručnu i psihološku podršku. Jana Zimonjić je zaista izvanredan i redak talenat koji treba čuvati i negovati. Iako ovakav rezultat može da joj otvori vrata novih angažmana, volela bih da ona ostane ovde i da joj naša država i naše Narodno pozorište pruže kvalitetne uslove za rad”.

Zanimljivo je da se Dalija Imanić, svojevremeno kao mlada balerina takmičila u Moskvi, a za naš list se priseća kako je bilo tada učestvovati i šta se do danas promenilo:

„Imala sam devetnaest godina kada sam 1993. učestvovala na Međunarodnom baletskom takmičenju u Moskvi. Kada uporedim to vreme sa današnjim, njegova osnovna koncepcija se gotovo uopšte nije promenila. Promenio se, međutim, Boljšoj teatar. Danas čitav kompleks obuhvata tri zgrade povezane podzemnim i nadzemnim prolazima. Jana Zimonjić i ja imale smo veliko zadovoljstvo da za treći krug biramo kostim za varijaciju iz baleta „Bajadera” Jurija Grigoroviča, na petom nivou ispod zemlje, gde se nalazi deo velikog fundusa kostima ovog teatra. Bio je to poseban doživljaj i prilika da zavirimo u prostor koji čuva deo ogromne istorije ove kuće. Renovirani Boljšoj danas je potpuno modernizovan, ali je sačuvao svu lepotu i raskoš carske Rusije. Moderna tehnologija znatno je unapredila uslove za rad i igru. Kada sam se ja takmičila, igralo se na drvenom podu, dok se danas koristi jedan od najsavremenijih baletskih podova. To je samo jedan detalj…”

Naša sagovornica kao pedagog smatra da fizičke predispozicije jesu važne, ali ne i presudne. Ističe da je najvažnije prepoznati „individualnost, natprosečnu muzikalnost i pravi talenat za igru. Važna je strast, ogromna ljubav prema ovom pozivu, želja i volju za radom. Određeni fizički nedostaci mogu se nadoknaditi pravilnim radom, naročito danas, kada imamo mnogo više znanja o telu, njegovoj fiziologiji i načinu na koji se ono razvija”.

Na osnovu svih viđenih svetskih kandidata Dalija Imanić izdvaja neke kao posebne i odgovara kuda danas ide baletska umetnost:

„Na mene je najveći utisak ostavila korejska škola igre. Njihovi pedagozi uspeli su da u takmičarskom programu od veoma mladih igrača stvore prave umetnike. Pored virtuozne tehnike oni su plenili mirom, umetničkom zrelošću, energijom i veoma preciznom interpretacijom uloga. Kod njih tehnika nije bila sama sebi svrha, već je bila stavljena u službu umetničkog izraza. Predsednica žirija, sastavljenog od vrhunskih stručnjaka, bila je Svetlana Zaharova, a među članovima je bio i direktor Baleta NP Jovica Begojev. Posebno zadovoljstvo predstavljalo mi je što je u drugom krugu takmičenja, kada su izvođene savremene koreografije, kao član žirija učestvovao je i Boris Ejfman, što pokazuje koliko Rusija podržava umetnost i ulaže u balet i takmičenja, čuva kvalitet i tradiciju”.

Naša sagovornica još dodaje da joj je pravac ka kojem se baletska umetnost danas kreće veoma blizak i objašnjava:

„Teži se prirodnosti interpretacije i umetničkog izraza, sa ciljem da on bude jednostavan, istinit i prirodan. Isto važi i za tehniku. Ona mora biti virtuozna, ali ne sme izgledati napeto niti nametljivo. Pokret treba da bude organski, prirodan i opušten. Za mlade igrače najvažnije je da strpljivo grade tehniku, ali da pritom ne izgube individualnost, muzikalnost, iskrenost i ljubav prema igri. Tehnika je sredstvo, a cilj uvek umetnost”.