Connect with us

intervju

INTERVJU, VLADO GEORGIEV: “Neutralnim” kolegama poručujem: I njemački vojnici su samo radili svoj posao…

Published

on

Osim što je jedan od najomiljenijih kantautora na prostoru koji se danas tako rogobatno zove region, Vlado Georgiev ima i dodatnu vrednost – nekako je svoj, drčan, duhovit, i nikada ne ide uz skute vlasti, što je skoro pravilo kada je srpska estrada u pitanju.

Većina pevača svira uz diple SNS-u i trabantima, ima onih koji koriste omiljenu floskulu da „njih politika ne zanima“ i time hrane svoje buđelare, a Vlado uvek vrišti na sav glas. Tera neku svoju pravdu, bori se za svoja estetska i moralna načela. I to ga baš razlikuje od srpske šou-biz scene. Često je meti tablioda i onih koji se tako osećaju. Poslednji medijski cunami se desio kada mu je zabranjen ulazak u rodnu Crnu Goru, pred tamošnje, ispostaviće se istorijske izbore.

No, krenimo redom.

Šta okupira tvoju pažnju ovih  dana?

-Ovih dana je baš dinamično i puno je toga što okupira moju pažnju pa i vrijeme. Ludo je ovih dana, baš. Kao u nekom filmu, a zapravo nije. Stvarno je sve ovo što se dešava. U Crnoj Gori je na izborima narod, nakon trideset godina, poslao diktatorsku partiju u opoziciju. Paralelno, u ime srpskog naroda, najveći izdajnik u istoriji Srbije, ponizno je, iz magareće klupe u prostoriji Bijele kuće potpisao nekakav sporazum sa Prištinom, u isto vrijeme čineći totalno neprihvatljive poteze i opasne stvari. 

Sticajem okolnosti ispao si važna figura na crnogorskim izborima, na kojima zvanično nisi učestvovao?

-Crnogorski režim je prvi počeo. Ideja da mi se zabrani ulazak u Crnu Goru je više nego idiotska. Pošao sam da obiđem majku koja je bila u bolnici i na granici iznad Herceg Novog saznao sam da mi je zabranjen ulazak jer sam, kako tvrde, prijetnja za nacionalnu i unutrašnju bezbjednost. Nisam imao pravo glasa jer mi je 2006. nakon referenduma oduzeto državljanstvo Crne Gore i od tada sam samo državljanin Srbije. Neplanirano, ipak sam učestvovao na izborima, na malo drugačiji način. Vlasti su zapravo svojim potezom izazvali revolt kod ljudi i tako sami pozvali još glasača i po zasluzi izgubili su ove izbore.  

Kako si se osećao kada su ti uručili pismeno rešenje o zabrani ulasku u Crnu Goru, zemlju gde si rođen?

-Priznaću ti, takvu vrstu gorčine nikada nisam osjetio. Stanje dubokog razočaranja i tuge u isto vrijeme. Vraćen sa praga kuće jer pričam drugačije nego što neko želi? To sam doživio kao najozbiljniji napad i odmah sam medijski uzvratio svom snagom. Digla se velika buka, taj potez vlasti je bio više nego sramota za Crnu Goru. 

Mislim da je ovo najteži period za Srbiju ikada. Medijski mrak, rijaliti treš kao mejnstrim, silikonske opajdare i švalerke političara kao zvijezde, droga, nasilje, kriminal i otimačina, neprestane laži plasirane od vrha vlasti, vrijeđanje baš svakog čovjeka koji nije sa njima i koji nije ulizica, to je svakodnevnica i ambijent u Srbiji trenutno. Tužno i bolno

Šta su ti sve utisci kada su u pitanju ovi crnogorski izbori? 

-Vrlo je čudan osjećaj. Ne znam ni kako bih to približio nekom ko nije iz Crne Gore. Trideset godina jedne mantre u raznim oblicima, jednog oligarha i diktatora je čitava epoha, jedan dugačak period i teško je to sve opisati u kratkim crtama. Nazovimo ovo padom bahate despotije na pravdi Boga. Na kraju, upravo se na Boga i crkvu obrušio isti taj despot Đukanović. 

Čini se da je u Srbiji je na delu jedna perfidna okupacija na svim nivoima, od mentalnih do finansijskih. 

-U Srbiji je u toku silovanje jedne države, jednog naroda. U svakom smislu. Ova ekipa koja se igra države je uspjela do te mjere sve da upropasti, pokvari, unazadi, pokrade, obesmisli. Mislim da je ovo najteži period za Srbiju ikada. Medijski mrak, rijaliti treš kao mejnstrim, silikonske opajdare i švalerke političara kao zvijezde, droga, nasilje, kriminal i otimačina, neprestane laži plasirane od vrha vlasti, vrijeđanje baš svakog čovjeka koji nije sa njima i koji nije ulizica, to je svakodnevnica i ambijent u Srbiji trenutno. Tužno i bolno. Nakon ove bagre će biti potrebno duže vrijeme i veliki napori da probamo da se vratimo u normalne tokove, u neki red. Neće biti lako, ali svakim danom njihovog postojanja Srbiji će dugoročno biti sve teže.

Nedavno si rekao da je Herceg Novi tvoj zavičaj, a Beograd život. Kako ti izgleda Beograd koji nema gradonačelnika, ali ima svemoćnog zamenika gradonačelnika? 

-Meni to izgleda kao “South Park”, u najmanju ruku. Nevjerovatno je da sve što dotaknu, oni maestralno upropaste. Činjenica da novogodišnja rasvjeta gori šest mjeseci je pravo ogledalo beogradske vlasti. Grad se raspada, ali svakog dana nikne nekoliko novih kamera, pa i temelj neke nove zgrade koju zida neko politički podoban. U Beogradu trenutno neki mogu sve, a neki drugi baš ništa. Rasulo u pravom smislu.

Jedan si od retkih umetnika koji jasno izražava svoj stav, i politički i društveni. Obično tvoje kolege furaju fazon „nas politika ne zanima“ jer na taj način obezbeđuju sebi posao, tezge, nastupe, ili šta već… Kako ti to deluje?

-Rodio sam se kao takav, javno govorim ono što mislim. Isto tako glasno iznosim kritike na račun vlasti i revnosno trpim udarce i snosim sve posledice zbog toga. Vremenom sam se privikao da živim u gardu. Kad kažeš da sam jedan od rijetkih umjetnika i javnih ličnosti koji se glasno izjašnjava i da se gotovo svi prave “neutralni” i “nezainteresovani”, mogu samo da se složim sa tobom i kažem da iskreno žalim sve te poltrone i oportuniste kojima život prolazi u lizanju sa najgorim ološem, a sve to nazivaju “neutralnim”. To je jedna obična mizerija koja je u ovom vremenu agresivno došla do izražaja. Te amebe “glasno” i “agresivno” iz sveg glasa poručuju da su “neutralni” i da gledaju svoja posla. Ne zaboravimo da su svi njemački vojnici samo izvršavali naređenja i gledali svoja posla.   

Ima i onih besprizornijih koji se priklanjaju svim vladajućim strukturama i tako bitišu ceo život.

-To su krpelji. I to je vrlo čest spoj sa javnim ličnostima. Glumci, sportisti, pjevači… Te javne ličnosti svakodnevno pokazuju da ljudi koji ih vole zapravo ne zanimaju. I to je ono što je strašno. Sutra će svi u foto finišu da potrče sa nekim izjavama, da se peru od ovih smradova i tvrdiće da su bili protiv njih. Tada neće reći da su neutralni. Ljudske mizerije, ništa drugo.

Srpska dijaspora je dosta brojna i raznolika. Kakvi su tvoji kontakti sa njom?

-Imam puno prijatelja svuda po svijetu. Ne zaboravite da su svi ti ljudi otišli od kuće jer im ovdje nije bilo dobro. Svi sanjaju da se vrate u neku bolju, zdravu i srećnu Srbiju. 

Iskreno žalim sve te poltrone i oportuniste kojima život prolazi u lizanju sa najgorim ološem, a sve to nazivaju “neutralnim”. To je jedna obična mizerija koja je u ovom vremenu agresivno došla do izražaja. Te amebe “glasno” i “agresivno” iz sveg glasa poručuju da su “neutralni” i da gledaju svoja posla. Ne zaboravimo da su svi njemački vojnici samo izvršavali naređenja i gledali svoja posla

Kako izgledaju susreti sa prijateljima koji žive u inostranstvu? 

-Po pravilu je susret s ljudima iz inostranstva emotivan i pozitivan. Logično je da se prijatelji raduju jedni drugima, a daljina dodatno pojačava taj utisak.  

Šta se trenutno krčka u tvom studiju? 

-Pripremam se da uđem u studio, ali ono baš da uđem i da ne izlazim. Da pustim česmu emocija i pretočim to u neke nove pjesme.

Nisi još nastupao u Americi?

-Nadam se da ću u najskorije vrijeme konačno svirati u Americi, ali to najviše zavisi od promotera i organizatora. Potrebno je samo da neko dobro odradi organizaciju, što se mog benda i mene tiče – dolazimo odmah!

Piše: Aleksandar Đuričić Foto: Nebojša Babić

Continue Reading
Advertisement
1 Comment

1 Comment

Leave a Reply

Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement