Connect with us

intervju

INTERVJU, SVETSKI ŠAMPION KOJI JE DONEO PARAGLAJDING U SRBIJU: Među oblacima shvatite zašto ptice cvrkuću (FOTO)

Published

on

Paraglajding, kao jedan od najmlađih vazduhoplovnih sportova, postaje sve aktuelniji za ljubitelje aktivnog odmora u prirodi. Iako spada u grupu ekstremnih sportova, zaljubljenici u isti se ne bi složili sa tim. Oni u letu osećaju strast koja se jedino na taj način može osetiti, zato oni koriste svaki slobodan momenat, dobru termiku i pogodan vetar da se vinu u visine.

Kakav je ovo sport, da li samo adrenalinski, dinamičan ili možda i jedan od najrizičnijih, pokušali smo da otkrijemo u razgovoru sa trostrukim nosiocem najvišeg priznanja vazduhoplovnog saveza Srbije, „ Zlatni orao“, Zoranom Petrovićem Gugijem.

Da broji sate provedene iznad Zemlje, stali bi u više kalendarskih godina, koje i sam odavno prestao da broji…

Žudnja za letenjem ne jenjava ni posle četvrt veka letenja, bar sudeći po našem sagovorniku, na pomen čijeg imena mlađi piloti paraglajdera iskazuju poštovanje.

  • Da li pamtite momenat kada ste prvi put poletli i koja bi reč približno mogla opisati taj osećaj, ako Vam je i dalje u sećanju?

Naravno da se takvi događaji pamte, za celi život. Prvi moj let sportskim avionom tipa Kurir bio je u junu 1977. godine na sportskom aerodromu u Kraljevu. Pilot je bio pok. Jovan Radovoanović, član AK Mihajlo Petrović iz Kraljeva. Imao sam zadatak da izbacujem  propagandne letke iznad Kraljeva, Knića i Kragujevca. 

Osećaj poletanja i penjanja ka nebu je bio za mene veličanstven, sreći nije bilo kraja. Mada, mora da priznam, bilo je tako lepo i živopisno gledati zemaljski šar, baš kako sam i zamišljao u svojoj glavi pre letenja.

Prvi let paraglajderom tačnije padobranom tipa krilo je bio u decembru 1986. na ski stazi Brezbreg na planini Goč kod Kraljeva. To je bio samo desantni let u kome sam pratio ski stazu. Uzbudljiv i dinamičan jer je trebalo eskivirati visoko drveće na ivicama staze.

  • Interesantna je činjenica da ste Vi po profesiji mašinski inženjer, pa me zanima šta Vas je navelo da se oprobate u ovom sportu koji nema dodirnih tačaka sa Vašom strukom?

Pre odluke da studiram mašinstvo ja sam leteo jedrilicu i skako sportskim padobranom. Tada sam bio golobradi đak srednje mašinske škole i znanje stečeno u toj školi mi je znatno pomoglo da savladam teorijske osnove za letenje jedrilicom i skokove padobranom.

Kasnije, na fakultetu, znanje se proširilo i permanentno se osvežava. Smatram da je bespotrebno nabrajati sve predmete koji su zajednički činilac u mašinstvu i u teoriji letenja. Naravno zajdenički činilac su i ljudi, mnogi nastavnici i profesori su mi davali podstrek da još više učim, treniram i letim

  • Koja Vam zvanje više leži, pilot paraglajdera ili ipak nastavnik mašinstva, u kojoj se oblasti od ove dve lično više pronalazite?

Kakav sam u svom poslu neka to procene moje poštovane kolege i moji dragi partneri u poslu kako ih svi od milja zovemo, đaci. 

Paraglajding je moj izvedeni sport, opsesija koja je objedinila i kasnije potisnula, jedriličarstvo i padobranstvo, sve više i alpsko skijanje. Leteti sam i uživati u prirodi je lepo. Leteti sa prijateljima, društvom je još lepše. Kad nekome prenesete svoje znanje,  pomognete mu da sa lakoćom savlada veštinu letenja i to kasnije potvrdi na takmičarskom polju, to je najlepše. 

  • Koliko je zahtevno napraviti ravnotežu između svakodnevnih obaveza i letačke obuke koja zahteva mnogo vremena, sati provedenih na brdu, tragajući za pogodnim vetrom?

Priznajem, umešno pitanje. Dosta odricanja, razumevanja i podrška u porodici i kolektivu gde radim. Ponekad je to veom teško uskladiti, ali znaju se prioriteti.

  • Deluje mi da ste uspeli da spojite sport, strast, hobi i posao u jednu celinu, a da li je to zaista tako ili i u ovom slučaju važi da je „sa druge strane trava zelenija“?

Mislim da ste potpino u pravu, porodica, posao i moj hobi, to je jedna harmonična celina i veoma sam srećan što tako živim. 

  • Vaše ime, a ponajviše nadimak „Gugi“ je dobro poznato i cenjeno u ovom sport, zbog rezltata koje ste postigli na brojnim takičenjima, ali koji biste rezultat posebno istakli?

Japan 2008. godine, prvo mesto na svetskom kupu, disciplina precizno sletanje paraglajderom na cilj. 

  • Uspesi su ono što ljudi rado vole da čuju, ali sigurno da se dešavaju i nezgode, o kojima se nerado priča. Da li ste i Vi letačkoj karijeri imali let na ivici života i smrti?

Da ne citiramo Njegoša, svi vrlo dobro znamo da mnogo lepo ne može bez manje lepog i obrnuto (zakon o održanju energije). Tokom dosadašnje karijere imao sam jedanu ozbiljniju udesnu situaciju u kojoj sam povredio (slomio) jedno rebro. Moram reći da do te nezgode ne bi došlo da se nije uzvrpoljio ego.

Ima i onih situacija koje nisu lično moje već ih delim sa porodicama tragično nastradalih prijatelja po krilu. Svaka letačka tragedija ostavlja ozbiljan ožiljak na svima koji lete, verujte na reč.

  • U tim rizičnim letovima, da ne kažem pogubnim, da li Vi kao pilot poželite samo da se prizemljite ili u Vama tek tada proradi inat i želja za daljim usavršavanjem tehnike?

I jedno i drugo sam primenjivao u rizičnim letovima. Najčešće su to intenzivne turbulencije, ili blizina opasnih oblaka. Ove godine sam u realnim uslovima obučavao grupu mladih perspektivnih pilota kako da prepoznaju opasnost, optimalno lete krilom i efikasno se prizemlje.

  • Kao instruktor paraglajding kluba „Avis“, sa sedištem na Zlatiboru, ne mogu a da ne pitam, koliko je zaiteresovan za obuku novih članova i da li opština Čajetina uopste želi da ulaže u afiraciju ovog sporta, s obzirom na to da je u Evropi ali i u susednim zemljama prepoznat potencijal paraglajdiga?

Sa kolegama, radim već dugo vremena na Zlatiboru. Zainteresovanost raste iz godine u godinu. Kadrovski ojačavom školu. Puno je i iskusnih pilota koji prepoznaju draži i potencijale Zlatibora za rekreativni paraglajding. Od opštinskih struktura nemamo baš neku podršku, ali puno lokalnih pilota i preduzetnika pomaže naš rad. Turistička Organizacija Zlatibor nam izlazi u susret i zajednički nudimo gostima naše usluge.

  • I za kraj, šta je po Vašem mišljenu potrebno za potpuni osećaj slobode?

Porodica koja vas podržava, susretljiv kolektiv gde radite i jedna kompletna paraglajding oprema.

Malo slobodnog vremena, odete na brdo (planinu) ili se izvitlujete autom. Na par stotina metara visine iznad tla, ili pod oblakom, saznate zašto ptice cvrkuću.

  • Redakcija Serbian Times-a želi Vam vedra neba i puteve slobodne u narednim letovima i predstojećim takmičenjima!

Razgovarala: Bojana Kovačević
Foto: Privatna arhiva

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement