Connect with us

Srbija

I SRBIJA IMA SVOG TOP-GANA: Šezdeset godina od kako su naši piloti probili zvučni zid!

Published

on

Ovog meseca navršava se 60 godina postojanja, života, rada i razvoja nadzvučne borbene avijacije. Udruženje nadzvučnih pilota priprema niz manifestacija tim povodom. Zašto pilot uvek ostaje pilot, za RTS otkrivaju nepopravljivi zaljubljenici u avione i letenje.

I mi imamo Top-gan. Na sportskom aerodromu Lisičji Jarak rade zaljubljenici u avione. Tu se avioni popravljaju, obučavaju se piloti, skače se s padobronom. Nebo, adrenalin, brizina, strast, to je ono što ih pokreće, bilo da su mladi ili u trećem dobu. Sloboda koju su osetili na nebu, ne dozvoljava im da budu mirni na zemlji. To je opijat, to je izazov. Pilot ostaje pilot, za sva vremena.

„Kada jednom osetite visine, brzine, taj zov visine, kad to uđe u krv, u mozak i dušu, srce, to čoveka zgrabi i traje celi jedan život“, kaže Boriša Mandić, pilot u penziji i profesor letenja.

Vladimir Bojović, takođe pilot, ističe da je letenje poput ventila, da čoveka „vuče“ napred: „Zbog ovoga postojiš. Smisao, smisao svega“.

Oni su i dalje zaljubljeni u svoje srebrne ptice velikih krila – orlove, laste, galebove, jastrebe. Nekada su se kao dečaci igrali avionima-igračkama, radni vek su proveli na aerodromu, a pojedini i u penziji povremeno odu na 18.000 metara iznad zemlje, u mrtvu tišinu. To je, kako kažu, pilotima prirodna sredina i dom.

„Nije samo luft, prazan vazdušni prostor, tu imate i Sunce i Mesec i oblake i munje i gromove. I to je nama davalo adrenalin, to je nama bio izazov da pomeramo te granice i da, savlađujući te nebeske sile, izgrađujemo samopouzdanje, što je pilotskom pozivu vrlo važno“, objašnjava Mandić.

„Letenje je način života, strast, ljubav. Nije lako opisati, treba probati, treća neka dimenzija“, opisuje Bojović. 

Da postanu piloti, mnogim dečacima je san, ali to je poziv za odabrane jer visine ne prihvataju svakoga, samo hrabare i čvrste, spremane da uče celog života i odgovore na sve izazove, spremne da se suoče sa smrću, oči u oči sa olujom, suncem i kada zatreba borbenim neprijateljima. Plavu uniformu je lepo videti, ali nije za svakoga.

„Kad kažemo ljubav prema pilotskom pozivu, ona traži žrtvu. A ta žrtva ima svoju cenu – učenje, čuvanje zdravlja i spremnost na svaki mogući rizik“, poručuje Mandić.

Oni su dokaz da strast prema ovom poslu ne prestaje. Trude se da svaki avion postane deo istorije, svaki pilot koji to zasluži ostane upamćen i svaki važan datum bude obeležen. Tako se i u penziji obeležava 60 godina nadzvučne avijacije. Jer se, kako kažu, istorija vazduhoplovstva ne piše samo na nebu.

Izvor: RTS Foto: Film “Daleko nebo”

Advertisement