Sa eskalacijom rata na Bliskom istoku, Hram Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu zatvorena je već nedeljama, čime su obustavljena bogosluženja tokom Vaskršnjeg posta. Za hrišćane, ova crkva predstavlja središte ključne priče njihove vere. Prema predanju, unutar njenih zidina nalaze se i Golgota, gde je Isus razapet, i grob iz kojeg vernici veruju da je vaskrsao. Upravo zato njeno dugotrajno zatvaranje tokom aktuelnog sukoba na Bliskom istoku odjekuje širom hrišćanskog sveta.
Vlasti su zatvorile vrata crkve 28. februara zbog pogoršane bezbednosne situacije kako se rat u regionu intenzivirao. Od tada je pristup glavnim svetim mestima u Starom gradu ozbiljno ograničen.
Prvi put u savremenom sećanju, bogosluženja su u bazilici obustavljena nedeljama. Uobičajeno, u ovom svetilištu neprekidno se smenjuju molitve koje predvode tri zajednice koje dele starateljstvo nad crkvom — Grčka pravoslavna, Jermenska apostolska i Rimokatolička crkva.
U ponedeljak popodne po lokalnom vremenu, izraelska policija je saopštila da su delovi projektila pali na lokacije u Starom gradu Jerusalima, uključujući i područje u blizini Crkve Svetog groba. Prema pisanju „Njujork tajmsa“, Latinska patrijaršija Jerusalima navela je da je jedan fragment pao na svega nekoliko stotina metara od crkve, pri čemu je najmanje jedna osoba povređena.
Isusov put krsta
Zatvaranje dolazi u posebno osetljivom trenutku u hrišćanskom kalendaru. Vaskršnji post, period pripreme za Uskrs, tradicionalno privlači hodočasnike iz celog sveta u Jerusalim. Mnogi prolaze Via Dolorosa — put koji obeležava Hristov hod ka raspeću — pre nego što se okupe na molitvi u samoj Crkvi Svetog groba. Sada su te vekovne prakse naglo prekinute.
Crkveni lideri u Svetoj zemlji kažu da je situacija bez presedana po svom trajanju. Čak i tokom ranijih ratova i perioda tenzija, bogosluženja su se na ovom mestu održavala u nekom obliku. Ograničenja tokom pandemije smanjila su broj hodočašća, ali je sveštenstvo i dalje moglo da služi liturgije unutar crkve. Sadašnja neizvesnost izaziva zabrinutost u vezi sa predstojećim obeležavanjem Strasne nedelje i Uskrsa, najvažnijih dana u hrišćanskoj godini.
Delovi presretnutih iranskih raketa nedavno su padali u delovima Jerusalima tokom eskalacije sukoba, prema navodima policije i hitnih službi. Izveštaji ukazuju da su ostaci pali u blizini Starog grada, uključujući i područje oko Crkve Svetog groba.
Ovi incidenti dodatno su pojačali strah za bezbednost oko istorijskog svetilišta.
Hrišćanski lideri rade sa izraelskim vlastima u nadi da će dobiti dozvolu za održavanje vaskršnjih liturgija unutar crkve, čak i ako pristup ostane ograničen. Bazilika se često naziva „majkom crkava“ hrišćanstva zbog svoje direktne povezanosti sa događajima Hristovog stradanja i vaskrsenja.
Vatikan želi poseban status za Sveti grad
Kao deo poziva Vatikana na rešenje sa dve države kako bi se zaustavio sukob na Bliskom istoku, podržava se i poseban status grada Jerusalima.
Na primer, u Ujedinjenim nacijama 2025. godine, nadbiskup Kača (sada predstavnik pape u SAD) izjavio je:
Jerusalim je grad univerzalnog verskog i kulturnog značaja. Svet je hrišćanima, Jevrejima i muslimanima. Zbog toga zahteva status koji prevazilazi političke podele i obezbeđuje očuvanje njegovog jedinstvenog identiteta. U tom cilju, Sveta stolica ponavlja svoj dugogodišnji poziv na međunarodno garantovan poseban statut koji može osigurati dostojanstvo i prava svih njegovih stanovnika i vernika tri monoteističke religije, jednakost pred zakonom njihovih institucija i zajednica, kao i zaštitu svetog karaktera grada i njegovog izuzetnog verskog i kulturnog nasleđa.
Dalje, potrebno je obezbediti zaštitu svetih mesta, garantovati nesmetan pristup i pravo na bogosluženje. Takođe se mora očuvati „status kvo“ gde je primenljiv. U Jerusalimu niko ne bi smeo da bude izložen uznemiravanju. Zbog toga je za žaljenje što se hrišćani sve više osećaju ugroženo u Starom gradu Jerusalima.
OSTALE TEME:
Izvor: Aleteia, Foto: Printscreen Facebook / Greek City Times