Mera je doneta kao deo politike smanjenja ekonomske zavisnosti od Kine. Kineska ambasada u Vašingtonu smatra da je to do “mentaliteta Hladnog rata“.
Američke kompanije koje proizvode naprednu tehnologiju, pre svega mikročipove, neće smeti u narednih deset godina da otvaraju pogone u Kini jer su SAD donele Akt o čipovima i nauci.
Cilj te mere je da se spreči dalja ekonomska i posebno tehnološka zavisnost od Kine.
Odluka se odnosi na kompanije koje za svoja istraživanja i poslovanje dobijaju sredstva iz saveznog budžeta.
To je deo državnog plana za podizanje američke industrije poluprovodnika u koji SAD ulažu 50 milijardi dolara.
Do 1990. godine 40 odsto svetske proizvodnje mikročipova dolazilo je iz SAD, dok je danas to svedeno na tek 10 odsto.
Mikročipovi su najvažniji deo u svim modernim uređajima, počev od mobilnih telefona do automobila i njihova nestašica uzrokovana zatvaranjem fabrika u Kini zbog pandemije produbila je ekonomsku krizu.
Američka sekretarka za trgovinu Liza Raimondo saopštila je da američke kompanije u narednih deset godina neće moći da uzimaju sredstva iz saveznog budžeta, a onda da ih koriste za prebacivanje proizvodnje u Kinu koja je po tom pitanju po mnogo osnova povoljnija.
Stav SAD je da su seljenjem proizvodnje u Kinu američke kompanije direktno uticale na podizanje kineske konkurentnosti u visokim tehnologijama što ne samo da je ugrozilo ekonomski primat SAD već i nacionalnu bezbednost, budući da se poluprovodnici koriste u svom modernom naoružanju. Takođe, glasno se sumnja da Kina preko svojih tehnoloških proizvoda naročito onih ugrađenih u kompjuterske mreže nadzire SAD i njihove saveznike.
Prva reakcija došla je iz kineske ambasade u Vašingtonu koja je ocenila da je ovo mera na tragu „mentaliteta hladnog rata”.
Analitičari smatraju da će ove mere snažno pogoditi i Kinu i američke kompanije koje tamo imaju razvijenu proizvodnju, te da ne treba očekivati skoriji oporavak tržišta mikročipova.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: RTS
Foto: Pexels
