HEROJ KOJI NIJE ZNAO ZA STRAH: Vaske Jaguar poveo 12 vojnika na 300 Albanaca i pobedio ih bez ijednog izgubljenog života!

U istoriji ratovanja malo je primera takve hrabrosti kakvu je pokazao vodnik Ivan Vasojević, u vojsci poznatiji pod kodnim imenom Jaguar. Kada je 9. aprila 1999. godine otpočela paklena agresija na karaulu Košare, pred stotinama do zuba naoružanih terorista u crnim uniformama stajalo je samo njih dvanaestoro. I jedan čovek koji je odbio da ustukne.

Oko podneva, na granični kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule), koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević (rodom iz Sjenice), preko proplanka krenulo je u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama).

Naređeno mu je da se povuče stotinak metara unazad i zauzme razređeniji raspored. Izvršio je naredbu. Zatim je dobio instrukciju da u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja zauzme rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno. Izvestio je da je razumeo naređenje.

Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i tražio artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju. Naređeno mu je da ne preduzima ništa osim izdatih mera. Izvestio je da je razumeo.

Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš! U prvom trenutku pomislilo se da se šali i da pokušava da zavara neprijateljske snage, posebno stručnjake koji su slušali našu radio vezu. Međutim, ubrzo se shvatilo da je slučajno zaglavio mikrotelefonsku kombinaciju u opasaču, čime je nesvesno omogućio da svi koji su imali radio uređaje – stotine učesnika, a uz njih još 5-10 boraca – slušaju uživo protivnapad 12 vojnika na najmanje 300 arnautskih i drugih specijalaca.

Čulo se „Uraaa“ kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka! Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo, u kojoj je njih 12 jurišalo na njih 300. Bukvalno, prsa u prsa, oči u oči! Nakon 15-ak minuta usledilo je zatišje.

Zatim potpuna tišina.

I, javlja se Vasojević, raportira (po sećanju): „…svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice…“

Dva dana nakon toga vodnik Ivan Vasojević poginuo je u reonu Maja Glava, na Vaskrs, spasavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.