Pre nekoliko dana preminuo je bosanski glumac, scenarista i režiser Josip Pejaković. Tužna vest odjeknula je u čitavom Balkanu, jer je Pejaković bio voljen i poštovan ui svim državama bivše Jugoslavije.
Ova vest posebno je pogodila američko-srpkog glumca Željka Džeka Dimića, koji je u neku ruku i Pejakovićev naslednik. Naime, uz brojne uloge u američkim i domaćim filmovima, publika je Dimića upamtila i po njegovoj adaptaciji čuvene Pejakovićeve monodrame „Oj, Živote!“, koju je više puta izvodio na scenama u Americi i Evropi.
Željko Džek Dimić poželeo je da se pismom, preko našeg portala, oprosti od svog glumačkog idola…
„Otišao je veliki čovek i umetnik. Moj dragi prijatelj, saradnik i postovani kolega Josip Pejaković.
Bio sam osmi razred osnovne škole kad je Josip gostovao u mom rodnom gradu Bosanskoj Dubici, sa svojom monodramom „Oj, Živote!
Sedeo sam u prvom redu, upijao njegove reči i pokrete na sceni maštajuci da ću i ja, jednog dana, biti na njegovom mestu – na „daskama koje život znače“.
Kad se poklonio publici, prišao sam mu iza scene, pružio mu ruku i rekao:
„Svaka čast i čestitam, kolega…I ja ću ovu divnu monodramu, jednog dana, igrati!“
Pogledao je tada četrnaestogodišnjeg dečaka i rekao:
„Ni ime ti ne znam… i od kad smo smo to ti i ja kolege?“
Kao iz topa sam odgovorio:
„Nismo još, ali dajte mi malo vremena!“
Veliki Josip me je pomilovao po glavi, očinski se nasmešio i rekao:
„Samo napred, momčino!“
Nakon mnogo godina sam ga podsetio na taj naš susret koristeći priliku da ga zamolim da mi ustupi tu istu monodramu „Oj, Živote“ da je adaptiram i izvodim na svoj način. On je, naravno, pristao i ponovo ono njegovo:
„Samo napred, momčino!“
Mnogo sam tužan što ovo pišem jer ga više nema među nama, ali sam srećan što sam poznavao tako velikog čoveka, pisca i glumca, i sto sam imao prilike da s njim sarađiujem, i smatram se privilegovanim što sam mu bio prijatelj.
Otisao je nas Josip negde, samo on zna gde, ali će zauvek ostati u našem pamćenju i srcima. Njegova dela i uloge će ostati generacijama posle njega da uče iz njih.
Njegova dobrota i toplina će biti kao primer i ogledalo mnogima koji su ga poznavali o tome kakav zapravo čovek i umetnik treba biti, ali i ostati.
Zbogom, dragi Josipe.
Neka ti je večna slava i hvala, kaže u svom oproštajnom pismu Željko Jack Dimich.
Tekst: Željko Jack Dimich Foto: Privatna arhiva