Connect with us

Biznis

GLOBALNA NESTABILNOST NA VIDIKU: Srbija vratila sve rezerve zlata u zemlju!

Published

on

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS), prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kao razloge vraćanja zlatnih poluga iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj, NBS je navela da je “u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, želela dodatno da poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata”.

Iako se u poslednjoj deceniji mnoge zemlje u svetu vraćaju kupovini i skladištenju zlata kao najtradicionalnijeg oblika i zaštite od inflacije, retke su one koje su u svoje sefove vratile kompletne rezerve.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je 23. novembra da je posle poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića “odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju”.

Vučić je, kako je rekla, pre nekoliko meseci posle sastanka sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, pitao “da li su rezerve zlata Srbije napolju”.

“Rekla sam da jesu u inostranstvu, u Bernu u Švajcarskoj i da je samo jedna tona ostala u Londonu još iz onog vremena. Vučić mi je rekao da misli da bi to trebalo da bude ovde u Srbiji, uz opasku – ne znaš šta se u svetu dešava”, rekla je Tabaković za televiziju Pink.

Iz NBS nisu odgovorili na pitanje o kakvom je konkretnom riziku govorio predsednik Srbije.

Zašto je zlato vraćeno u Srbiju?

“Mi imamo dovoljno deviznih rezervi i bez tog zlata, ali to je za ne daj bože, ako dođe do nekih ljuljanja u svetu, da imamo zlata kod nas”, smatra ekonomista Saša Đogović.

“U slučaju zaista većih poremećaja, cena zlata raste u odnosu na valute i onda ste sigurniji jer možete da prodate određene količine. Zlato služi u teškim momentima kada su globalne ekonomske prilike nepovoljne ili u slučaju eventualnih političkih pritisaka i sankcija, da vam ne bi zamrzli rezerve negde u inostranstvu”, kaže Đogović.

Navodeći da zlatne rezerve čine 11,6 odsto ukupnih deviznih rezervi zemlje, iz NBS odgovaraju da je trend vraćanja rezervi u matične zemlje u poslednjih nekoliko godina prisutan u mnogim državama.

“Ovaj trend je posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata veoma niski, kao i nastojanja da se umanje troškovi skladištenja zlata u fizičkom obliku, koji su prisutni u slučaju držanja zlata u inostranstvu”, saopštila je NBS.

Zlato i korona kriza

Jedna od današnjih primarnih uloga zlata je diversifikacija rezervi. U vreme kriza, banke mogu biti prinuđene da štampaju više novca kako bi sprečile ekonomska previranja, ali povećanje dovodi do devalvacije valute.

Zlato je, sa druge strane, ograničena roba kojoj se zalihe ne mogu lako dodavati. Kao takvo, predstavlja prirodnu zaštitu od inflacije. Odnos zlata i američkog dolara, još jedne velike rezervne aktive, je dodatni element njegove privlačnosti. Kada dolar padne, vrednost zlata obično raste, što omogućava centralnim bankama da zaštite svoje rezerve.

Zlato se tradicionalno drži u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlače i kako bi se osigurale da u slučaju krize mogu da ga koriste. Sada se, prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, može dovesti u vezu sa pandemijom korona virusa.

“Glavni globalni poremećaj je trenutno pandemija i koliko će ona da traje, da li eventualno novi sojevi mogu prouzrokovati nova kolebanja na tržištu što bi opet moglo da dovede do pada ekonomskih tokova. U tim slučajevima bi cena zlata ponovo rasla”, kaže Đogović.

Cena unce (oko 31 grama) zlata je 30. novembra iznosila 1.797 dolara.

Rekordna vrednost dostignuta je početkom avgusta 2020. godine u jeku pandemije kada je cena unce skočila na više od dve hiljade dolara zbog slabljenja ove valute i očekivanja novih mera koje su američke vlasti pripremale u cilju podrške ekonomiji.

Investitori su se pribojavali da bi paket mera mogao da podstakne i inflaciju pa je zlato među najsigurnijim utočištima da se sačuva vrednost kapitala, prenela je agencija Reuters.

Stanje na finansijskom tržištu u narednom periodu, a time i cena zlata, u najvećoj meri biće određeno razvojem situacije oko pandemije i brzine ekonomskog oporavka.

Da li je zlato pokazatelj ekonomske snage?

Prema listi Svetskog saveta za zlato, Srbija danas zauzima 54. mesto i ima najviše rezervi u poređenju sa zemaljama regiona.

Iza nje je Severna Makedonija na 74. mestu sa 6,9 tona zlatnih rezervi, slede Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina sa 2,9 tona.

Na listi, koja se zasniva na podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ne nalaze se zemlje koje poslednjih šest meseci nisu dostavile nove brojeve.

Zlatne rezerve Crne Gore od 1,09 tona založene su za kredit. Hrvatska je svoje rezerve prodala posle 2001. godine, dok Kosovo, prema podacima centralne banke iz 2018. godine, nema zlatnih rezervi.

“Ima zemalja koje uopšte nemaju zlata u svom posedu, neke zemlje zlato drže u mnogo većoj meri zato što su po inerciji bile zadužene za paritet dolar prema zlatu, govorim pre svega od SAD. Neke druge zemlje drže zlato zato što su ranije imale dosta u rezervama kao što su to Britanija i Nemačka i one zemlje koje na svojoj teritoriji imaju proizvodnju zlata, a to je slučaj sa Srbijom”, kaže nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić.

Narodna banka Srbije je tradicionalno otkupljivala zlato proizvedeno u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Praksa je nastavljena i kada je nalazište rezervi bakra i zlata na istoku Srbije 2018. godine preuzela kineska kompanija Ziđin.

Prema navodima NBS, od 2012. godine učešće zlata u deviznim rezervama povećano je sa 5,7 odsto na današnjih 11,6 odsto.

Šoškić ističe da je kupovina zlata samo jedan od oblika imovine u kojoj centralne banke drže rezerve. Takođe, skoro da ne utiče na ekonomiju zemlje ili standard građana.

“Drugim rečima, to je više stvar neke odluke i procene budućih tržišnih kretanja nego dokaz da je neko finansijski jači”, rekao je on.

Zlato je vekovima igralo centralnu ulogu u međunarodnom monetarnom sistemu.

Takozvani zlatni standard, koji predstavlja sistem u kojem novac u opticaju ima fiksno pokriće u zlatu, napušten je 1971. godine odlukom tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon).

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Pixabay

Advertisement