GDE JE PRAVDA ZA PROTERANE SRBE? Proces protiv hrvatskih oficira za zločine iz „Oluje“ zastao zbog odbijanja Hrvatske!

Četvrt veka nakon operacije „Oluja“, američki ambasador u Hrvatskoj iz tog perioda, Piter Galbrajt, otkriva da je lično dao „zeleno svetlo“ za napad na SAO Krajinu. U intervjuu je Galbrajt objasnio da je odluka donesena zbog procene da su Srbi iz Republike Srpske (RS) i Srpske Krajine (RSK) planirali napad na zaštićenu enklavu „Bihaćki džep“. Američki zvaničnici su, prema njegovim rečima, odlučili da će, u cilju zaštite Bihaća, „manje zlo“ biti žrtvovanje Srba u Krajini.

Hrvatski pravosudni sistem do sada je osudio samo dve osobe za ratne zločine nad Srbima tokom operacije „Oluja„. Etnički Albanac Božo Bačelić (poznat kao Redža Đinđić) i etnički Srbin Rajko Kričković osuđeni su za zločine u slučajevima „Prukljan i Mandići“ i „Kijani“ respektivno.

U Bosni i Hercegovini, Šefik Alić, pripadnik 5. MK A BiH, osuđen je za ratni zločin zbog ubistva četvorice pripadnika Srpske vojske Krajine (SVK) tokom zarobljavanja.

Krivično vanpretresno veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 3. juna 2022. godine potvrdilo je optužnicu protiv četvorice visokih hrvatskih oficira zbog granatiranja izbegličke kolone Srba tokom avgusta 1995. godine. Međutim, postupak je obustavljen dok se ne utvrdi da li su optuženima uručeni pozivi za ročišta. Hrvatska je, s druge strane, odbacila optužnicu i saopštila da neće postupati po zamolnici iz Srbije.

PRATITE NAS I NA FEJSBUKU:

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), trojici hrvatskih generala optuženih za ratne zločine, uključujući Ante Gotovinu i Mladena Markača, prvostepeno su izrečene dugogodišnje kazne. Međutim, Žalbeno veće je poništilo presudu i oslobodilo generale svih optužbi.

U februaru 2015. godine, Međunarodni sud pravde (MSP) ocenio je operaciju „Oluja“ kao akciju etničkog čišćenja, ali je zaključio da to nije doseglo nivo genocida zbog nedostatka „genocidne namere“.

Sada, organizacija „Veritas“ i srpski predstavnici očekuju da će Srbija, kao stranka u postupku protiv presude MSP, uložiti zahtev za reviziju na osnovu novih dokaza. Očekuje se da bi revizija mogla obuhvatiti ekshumirane leševe, presude o naknadama štete, pogoršan položaj preostalih Srba, i druge faktore koji bi mogli dokazati da je operacija „Oluja“ imala karakteristike genocida, u skladu sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Podnošenjem zahteva za reviziju i otvaranjem predmeta „Petrovačka cesta“ pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Srbija bi demonstrirala implementaciju Deklaracije Svesrpskog sabora iz juna 2024. godine.