Novak Đoković bio je otvoren za priču posle pobede nad Keijem Nišikorijem u borbi za osminu finala US Opena, a dobio je i jedno pitanje koje mu se naročito dopalo – po čemu bi voleo da ostane upamćen kada završi karijeru.
„To je pitanje koje… Dobro pitanje, ali nemamo sada mnogo vremena za filozofske odgovore, voleo bih da me kolege i vršnjaci iz tenisa pamte kao nekog ko je ostavljao srce na terenu. Nekog ko je inspirisao druge tenisere da budu bolji, da napreduju, da veruju u sebe više. Veoma sam posvećen deci, obrazovanju u ranom periodu detinjstva. Time se bavi moja fondacija u poslednjih 15 godina, voleo bih da me i po tome pamte, naravno. Pokušavam da se držim pravih vrednosti u životu, poštovanja, zahvalnosti, trudim se da cenim aktuelni trenutak, činjenicu da igram sport koji volim i u kom sam uspešan. Nema mnogo ljudi na svetu koji mogu da se pohvale da su najbolji u onome što vole da rade. Držim stav da ne uzimam ništa zdravo za gotovo, da mi ništa ne „pada sa neba“, nekad je teško samo vratiti se korak nazad i analizirati stvari iz drugačije perspektive. Jednom kad si u igri, tu su turniri, putovanja, stalno ideš u nove izazove. Ideš na novi turnir i hoćeš da pobediš, Znaš šta ti je sledeći cilj i teško je shvatiti nekada život iz ptičje perspektive, kada je u pitanju tenis… Toliko sam sada posvećen terenu, toliko toga još postoji što želim da ostvarim na terenu. Ali sve u svemu, želim da ostavim nasleđe da sam bio dobro ljudsko biće, neko koga su poštovali kao ljudsko biće, da sam imao dobar karakter i naravno, posle toga, ide to da sam teniser. Za mene, te stvari su mnogo bitnije nego rezultati. Ali, znate, ne mogu vas svi voleti, nemaju svi iste preferencije“, rekao je Đoković.
Urlikom je proslavio sjajne momente protiv Keija, pa je i o tome govorio.
„Nemam plan da doživljavam te emotivne momente na meču, bili oni dobri ili loši. To se samo dešava u žaru borbe. Kad osetite da je momenat veoma važan. Samo želite da te stvari izađu iz vas, vašeg sistema. Želite da kreirate ‘vožnju’ kroz meč na talasu te energije koju kreireate sa samim sobom, sa publikom, sve zavisi od momenta.“
Na kraju, dobio je teško pitanje da izabere osvajanje Grend slem titule koje ga je iznenadilo, ali i neosvajanje koje ga je pogodilo, jer je očekivao da će prigrliti pehar.
„Ne bih bio iskren do kraja kada bih ti rekao da ne razmišljam o tome, da ne verujem ili da ne pravim vizualizaciju toga da mogu da osvojim svaki Grend slem koji igram. Nisam iznenađen kada osvojim veliki turnir, to je uvek cilj. To je veoma jasna slika u mojoj glavi, pokušavam da učinim sve što mogu da stavim ruke na trofej Grend slema. Imao sam sreće da imam dosta uspeha na Grend slemovima, imam 20 titula, ali tu je dosta finala, polufinala, konstantan sam bio, stvarno… Ali ako bih morao da biram omiljeni, kao detetu koje je odrastalo u Srbiji, Vimbldon mi je uvek bio turnir iz snova. Inspirisao me je da uzmem reket, ali možda je najveća Grend slem satisfakcija karijere to što sam osvojio četiri u nizu. Kad se vratim u 2016… Kada sam krunisan prvi put na Rolan Garosu. Iako sam odrastao na šljaci, igrajući na šljaci, uvek mi se činilo da je Rolan Garos Mont Everest za mene. Od sva četiri slema, bio je najteži za mene, da ga osvojim. Ta pobeda i ovogodišnja u Parizu, čine mi se sličnima. Osetio sam, ako osvojim Rolan Garos, imam veliku šansu da osvojim sve ostalo, kalendarski slem. Kada sam pobedio, rekao sam sebi, ‘OK, sviđaju mi se moje šanse na travi, osvojio sam dva Vimbldona u nizu, u pristupu sam osetio da sam napredovao na travi u poslednjim godinama… Nije mi više delovalo da je nemoguće da dođem do četiri slema u godini, sada sam u dobroj poziciji da to ostvarim“, zaključio je Novak.
Njega meč osmine finala čeka u ponedeljak, nije još određen termin.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Nova.rs
Foto: Printscreen YouTube / US Open Tennis Championships
