Biznis

Published 1 year ago

By Serbian Times

EKSPERTI I DALJE STRAHUJU: Sprečeni kolapsi američke i evropske banke, evo šta je zaustavilo pad!

Finansijsko tržište još nije stiglo da se sabere posle vesti o bankrotu američke Banke silicijumske doline, a evropske berze je dodatno prodrmala vest da je Credit Suisse Group AG zapao u probleme. Ispostavilo se da su oni “teški” 50 milijardi švajcarskih franaka. Toliko će Credit Suisse morati da pozajmi od centralne švajcarske banke da bi “preživeo”. To bi trebalo da spasi “posrnulog bankarskog giganta”, ali i da spreči da se “požar” sa nelikvidnošću banaka proširi na evropskom tržištu.

Kriza poverenja u ovu banku u jednom trenutku je povukla sa sobom indekse još nekoliko finansijskih institucija. Investitori širom sveta su juče bili u panici, a zbog pritisaka, neke banke su čak obustavile i trgovinu na berzama.

Stanje na berzama se danas poprilično stabilizovalo, pa su vrednosti akcija, koje su prethodno potonule i više od 30 odsto, sada počele da se oporavljaju. I akcije Credit Suisse porasle su danas, nakon što je banka objavila da će iskoristiti pozajmicu od centralne banke putem kreditnog fonda, kako bi podigla svoju likvidnost.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde ocenila je danas da situacija u evrozoni trenutno ne ukazuje na to da nas očekuje finansijska kriza nalik na onu iz 2008. godine. Odgovarajući na pitanja novinara nakon objavljivanja odluke o promeni monetarne politike centralne banke, Lagarde je podvukla da je bankarski sektor u evrozoni na zadovoljavajućem nivou po pitanju regulative i likvidnosti.

Regulatori Credit Suisse su uočili finansijske probleme tokom interne kontrole finansijskih izveštaja, a akcije banke su pale odmah nakon što je banka objavila godišnji finansijski izveštaj u kojem je otkrila gubitak od osam milijardi dolara u 2022. godini.

Credit Suisse je osma po veličini investiciona banka u svetu, a za “slabosti” u izveštaju okrivila je “neuspeh praćenja i održavanja efikasne promene u proceni rizika kako bi se identifikovali i analizirali rizici od materijalne važnosti”.

Akcije švajcarske banke dostigle su rekordno nizak nivo posle izjave najvećeg investitora, predsednika Saudijske nacionalne banke, koji je naveo da ne može banci da pruži veću finansijsku pomoć.

Nekada veliki igrač na Volstritu, pogođen je nizom pogrešnih koraka i neusklađenosti u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do narušavanje bankarske reputacije kod klijenata i investitora. Zbog toga je otpušteno nekoliko najvažnijih rukovodilaca banke.

Klijenti su prošle godine iz banke povukli 123 milijarde švajcarskih franaka (133 milijarde dolara), uglavnom u četvrtom kvartalu. Banka je na kraju godine prijavila godišnji neto gubitak od skoro 7,3 milijarde švajcarskih franaka (7,9 milijardi dolara), najveći od globalne finansijske krize 2008. godine.

PROČITAJTE VIŠE:

Sprečen kolaps još jedne američke banke, ali strah i dalje postoji

Banka Prve republike dobila je 30 milijardi dolara, što je sprečilo njen trenutni kolaps, ali i dalje postoje strahovi da to može da se desi.

U SAD su već dve banke – njujorška Signitur i banke Silicijumske doline – doživele krah, a nadležni uveravaju da je sistem ipak stabilan.

Kako bi se spasila banka Prve republike, novac su joj dale veće američke banke, a u pregovorima su učestvovali i sekretarka za finansije Dženet Jelen, direktor Federalnih rezervi Džerom Pauel i direktor banke Džej Pi Morgan Džejmi Dimon.

Intervencija se dogodila i nakon je švajcarska banka Kredit Svis morala da pozajmi 54 milijarde dolara od centralne banke, kako bi održala likvidnost.

Intervencije država i banaka smirile su globalna finansijska tržišta u četvrtak, nakon tubrulentnog perioda.

Analitičari napominju da, iako države žele brzo da delaju i spreče rizike, opasnost od bankarske krize nije prošla.

“Dali su novac banci Prve republike kako bi je održali privremeno, ali će ga polako izvlačiti i banka će se zatvoriti. Jelen je bila jasna da je novac građana zaštićen, ali banke možda više neće biti”, kaže Matan Somasundaram iz analitičarske kuće Dip data iz Sidneja.

Neke od najvećih američkih banaka, poput Džej Pi Morgan, Sitigrup, Banke Amerike, Vels Fargo, Goldman Saksa i Morgan Stenlija su dale novac za spas banke Prve republike.

“Mislim da ovo nije srž globalne finansijske krize. Stroži su propisi za banke, a i likvidnost je bolja. Ali, ljudi su zabrinuti da rizik postoji i to umanjuje poverenje”, kaže Karen Joritsma iz australijske finansijske organizacije RBD Kapital markets.

Za sada, vlasti veruju da je bankarski sistem otporan na veliki kolaps i da su trenutna previranja mnogo drugačija u odnosu na ona iz 2008.

Evropska centralna banka je u četvrtak povećala kamatnu stopu, uz obrazloženje da su banke u evro zoni u dobrom stanju.

Pitanje je da li će sledeće nedelje isto učiniti i američke Federalne rezerve, koje su već neko vreme postepeno podizale kamatne stope kako bi suzbile inflaciju.