EKOLOŠKA KATASTROFA U VIŠEGRADU: Otpad iz tri države zatrpao reku Drinu! (VIDEO)

Višedecenijski problem plutajućeg otpada u Višegradu i ove godine kulminira slikama koje se iznova ponavljaju. Reka Drina, umesto simbola prirodne lepote i turističkog potencijala, sve više poprima obrise najveće otvorene deponije u regionu, piše Klix.ba.

Ogromne količine otpada koje su se poslednjih dana nagomilale na Drinskom jezeru još jednom su ogolile potpuni izostanak sistemskog rešenja i političke odgovornosti nadležnih institucija.

Na ovaj problem godinama upozorava Dejan Furtula, aktivista iz Višegrada i član Eko centra, koji ističe da se uprkos brojnim obećanjima, najavama i povremenim „vatrogasnim“ intervencijama, suštinski ne menja ništa.

Zašto izostaju sistemska rešenja?

„Višegodišnji problem plutajućeg otpada jasno pokazuje potpuni izostanak političke volje i odgovornosti svih nivoa vlasti u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Otpad svake godine ponovo dolazi, a sistemsko rešenje ne postoji“, upozorava Furtula.

Prema njegovim rečima, količine otpada koje su ove godine stigle u Višegrad potvrđuju da institucije nisu uradile apsolutno ništa kako bi problem trajno rešile. Izuzetak je, kako navodi, samo 2022. godina, kada su zabeležene još veće količine smeća, dok se u svim ostalim godinama problem ponavlja u nešto manjem, ali i dalje alarmantnom obimu.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Klix.ba (@klixba)

„To jasno govori da su dosadašnje mere bile isključivo kozmetičke, ako su uopšte i postojale“, ističe Furtula.

Posebno poražavajućom smatra činjenicu da je Eko centar pre dve godine bio deo velikog međunarodnog projekta „Aquatic Plastic“, usmerenog na uklanjanje plutajućeg otpada i uspostavljanje održivih rešenja. Projekat je podrazumevao satelitsko praćenje kretanja otpada, njegovo razvrstavanje, uklanjanje manjih divljih deponija, kao i nabavku dve lančanice za reku Lim. Međutim, zbog nedostatka sufinansiranja od svega 20 posto, ova organizacija je isključena iz projekta.

„Obraćali smo se svim nadležnim institucijama u Republici Srpskoj, pozivajući ih da podrže projekat od javnog interesa. Nijedna nije pokazala spremnost da preuzme odgovornost, iako se radi o problemu koji direktno ugrožava životnu sredinu, turizam, zdravlje ljudi i međunarodni ugled ove zemlje“, kaže Furtula.

Smeće iz tri države

Cena tog institucionalnog nemara, dodaje, danas je više nego vidljiva – otpad je i dalje tu, reka je i dalje talac nečinjenja, a građani Višegrada ponovo su prepušteni sami sebi. Problem plutajućeg otpada dodatno komplikuje njegova prekogranična dimenzija. Ogromne količine smeća u Drinsko jezero ne dolaze samo iz okolnih gradova, već se rekom Lim slivaju iz Srbije, dok Drinom pristižu i iz Crne Gore. Uprkos tome, izostaje ozbiljna regionalna saradnja i koordinacija, bez koje trajno rešenje nije moguće.

„Plutajući otpad u Višegradu odavno nije samo ekološki, već pre svega politički problem. Dok god nadležni budu bežali od odgovornosti i prebacivali krivicu sa jednog nivoa vlasti na drugi, ovaj problem će se iz godine u godinu ponavljati“, poručuje Furtula za Klix.ba.