Chicago, IL
68°
Sunny
5:25 am8:08 pm CDT
Feels like: 68°F
Wind: 10mph NNE
Humidity: 47%
Pressure: 29.99"Hg
UV index: 7
4 pm5 pm6 pm7 pm8 pm
68°F
66°F
66°F
64°F
63°F
MonTueWedThuFri
84°F / 64°F
84°F / 64°F
73°F / 57°F
75°F / 57°F
70°F / 59°F

Published 2 weeks ago

By Serbian Times

ĐORĐE JE NAJBOLJI MLADI NAUČNIK NA SVETU: Nakon Kembridža se vratio u Srbiju i nastavlja da gradi budućnost u svojoj domovini! (FOTO)

Najbolji mladi naučnik-inovator na svetu, nosilac više od 100 nagrada i medalja, predavač u Petnici, asistent na fakultetu, budući doktor nauka. I tu nije kraj liste. Uzimajući u obzir sve njegove titule, nagrade, radove i ideje, teško bi se jednom rečju mogao opisati mladi Đorđe Ogrizović (26) iz Beograda.

Završio je Treću beogradsku gimnaziju kao učenik generacije, a za najboljeg naučnika-inovatora na svetu među srednjoškolcima proglašen je 2016. od strane Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine. Reč je o projektu prečišćavanja vode zagađene fenolom procesom hidrodinamičke kavitacije.

Dobio je 2018. Svetosavsku nagradu Ministarstva prosvete, najvišu nacionalnu nagradu u oblasti obrazovanja. Nosilac je nagrade Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za izvanredan uspeh na međunarodnim takmičenjima.
Diplomirao je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na smeru Inženjerstvo zaštite životne sredine, a potom je Đorđe ispunio svoj san i upisao master u Kembridžu, u Engleskoj. Tamo je proveo godinu dana, a kako priča, za 20 godina, koliko program postoji, bio je četvrti student iz Srbije na ovim studijama.

„Na Univerzitetu u Kembridžu sam završio master studije u oblasti inženjerstva održivog razvoja (MPhil in Engineering for Sustainable Development), koji godišnje pohađa oko trideset studenata. Kada se usavršavate na bilo kom prestižnom svetskom univerzitetu, to sigurno znači da ste u vremenu koje je tome prethodilo bili izuzetan student i da ste se bavili različitim aktivnostima, te ste se radom i znanjem istakli u svom okruženju. Dokaz tome jeste i proces prijavljivanja na ovakve fakultete, koji ne podrazumeva samo proveru stručnih znanja, već se svaki kandidat procenjuje i ocenjuje na osnovu biografije i intervjua, kako bi se predstavnici univerziteta bliže upoznali sa svakim kandidatom. U mom slučaju je, pored prethodnih rezultata, najznačajnije bilo i to što sam zahvaljujući brojnim srpskih kompanijama, fondacijama i pojedincima uspeo da prikupim ceo iznos stipendije potreban za studije. Ovom prilikom im se, još jednom, iskreno zahvaljujem“, priča Ogrizović.

Kada je reč o poređenju dva sistema obrazovanja, u Engleskoj i Srbiji, ono je, u najkraćem, kaže Đorđe – različito.

„Naši studenti su u prednosti kada posmatramo dostupnost visokog obrazovanja – s aspekta troškova (u Srbiji je moguće i veoma je često da se student školuje na teret budžeta, kao i da prima stipendije ili studentske kredite, dok u Engleskoj to nije slučaj, s obzirom da su školarine neuporedivo veće), ali i organizacije studija – u našoj zemlji, iako je baza temeljnih znanja i dalje dobra, prisutna je izvesna inertnost i programi ne prate najsavremenija rešenja, dok je bolonjski proces vrlo nespretno primenjen, što je različito u odnosu na stanje u Engleskoj. Ono što je začuđujuće isto u oba sistema jeste sporost administracije“, objašnjava nam mladi naučnik.

Istraživanje sistema upravljanja vodom

U okviru master studija u Kembridžu bavio se istraživanjem sistema upravljanja vodom – kako da se voda različitog kvaliteta i porekla koristi za različite potrebe (npr. da se kišnica sakuplja i koristi za navodnjavanje), a da se otpadna voda posmatra kao resurs, a ne kao otpad.

„Posebno zanimljivo mi je bilo osmišljavanje sistema koji zahvaljujući svojoj otpornosti odnosno izdržljivosti treba da prihvate različite nagle i ne uvek predvidljive posledice klimatskih promena. Imao sam sreće da mi prilikom izrade master teze mentor bude profesor Ričard Fener, koji je osnivač ovog programa i direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu u Kembridžu“, priča Đorđe.

„Od nas zavisi kako ćemo živeti“

Ogrizović nije želeo da ostaje u Engleskoj, a svoje usavršavanje nastavio je u Srbiji, što je, ističe, pitanje kojem se posvećuje velika pažnja.

„Lično ne mislim da je ono od presudnog značaja, niti je jednom doneta odluka konačna. Takva odluka, u svakom slučaju podrazumeva da se dobro obavestite gde, zašto i zbog čega odlazite, kao i da jasno definišete koji su ciljevi koje želite da ostvarite. Iskustvo života u Engleskoj mi je pokazalo i dokazalo da se i tamošnje društvo suočava sa različitim problemima, te da uvek i svuda (u velikoj meri) od nas zavisi kako ćemo živeti“, navodi naš sagovornik.

U najkraćem, dodaje, voli Srbiju i nada se da nikad neće biti primoran da je napusti, jer bi to značilo da je sprečen da ovde radi ono što je dobro, šta voli i što smatra da je korisno.

„Ali ću uvek drage volje odlaziti u inostranstvo radi usavršavanja i sarađivati sa svima onima uz čiju pomoć je moguće napredovati“, kaže.

Zaštita životne sredine

Trenutno je na doktorskim studijama na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu pri Katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine, a pre četiri meseca je dobio zvanje asistenta na fakultetu.

Deo svog naučnog opusa Đorđe je posvetio zaštiti životne sredine, a kako kaže, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo je u decembru 2022. istraživanje na temu koliko je za javnost u Srbiji važna ova tema.

„Rezultati su pokazali da je većina ispitanika (skoro 70 odsto) rekla da je zaštita životne sredine važnija od ekonomije, te da su građani svesni da su klimatske promene stvarne i da su posledica delovanja ljudi. Posle kvaliteta vazduha, tretman otpadnih voda je drugi najvažniji problem među ispitanicima. Na pitanje šta je potrebno uraditi, većina je za to da se povećaju novčane kazne za glavne zagađivače i da se pojača kontrola, što sigurno jeste dobro. Ipak, uprkos načelno razvijenoj svesti, raskorak je uočljiv kada se razmotre lične navike – mali procenat stanovništva odlaže otpad na reciklažu, niti se obraća naročita pažnja na ponovnu upotrebu ambalaže“, objašnjava Ogrizović.

Dakle, naglašava, svest postoji, ali ne i spremnost da se zarad bolje životne sredine promene svakodnevne navike niti da se za to izdvoje veće količine novca.

„A da bi se te navike promenile, potrebno je još od najranijeg perioda obrazovanje usmeriti u pravcu promena postojećih navika, što će sigurno dovesti do rezultata. Kada sam ja bio učenik, predavanja o životnoj sredini su se po pravilu održavala poslednjih dana u školskoj godini, i nije im se posvećivala dužna i stvarna pažnja. A u našoj zemlji znanje u ovoj oblasti sigurno postoji, i samo se na Tehnološko-metalurškom fakultetu zaštita životne sredine izučava duže od 50 godina“, navodi on.

Ovaj mladi naučnik nosilac je 107 republičkih, međunarodnih i svetskih nagrada i priznanja. Iako je to težak „poduhvat“, zamolili smo ga da nam izdvoji jednu koja mu je najdraža.

„Nagrade su značajne, naročito u mladim godinama kada želite da se potvrdite i stoga su mi sve one drage s obzirom na rad koji sam uložio da bih do njih došao. Stalno usavršavanje i kontinuitet u radu su od najveće važnosti, te najviše cenim lični napredak, stručnost i posvećenost poslu i trudim se da uvek budem na tom putu. A s godinama mi je takođe jasno da se ne nagrađuje uvek ono što je stvarno najbolje. Ipak, kako bih do kraja odgovorio na ovo pitanje, reći ću i da mi je najdraža Svetosavska nagrada Ministarstva prosvete, s obzirom da sam time nagrađen za sav rad još od osnovne škole pa do studija“, ističe on.

Sve manje vremena za decu

Na njegovom putu ka uspehu, nauci i gladi za znanjem, veliku, možda čak i presudnu ulogu, imali su njegovi roditelji koji su ga usmeravali, slušali i osluškivali njegove želje i snove.

„Mislim da je posvećenost deci izuzetno važna i da to presudno utiče na formiranje karaktera, a karakter je, kako je to Heraklit rekao, čovekova sudbina. Razvoj interesovanja i podsticanje kreativnosti kod dece će sigurno uticati na to da se u kasnijim godinama posvete oblastima koje ih zanimaju i da u tome budu dobri. Danas je to, nažalost, prilično teško postići s obzirom da je sve manje slobodnog vremena koje roditelji mogu da posvete deci, dečja pažnja je vrlo ograničena (što je posledica upućenosti na telefone od najranijeg uzrasta), sve je manje vremena koje se posvećuje čitanju zbog čega se dečja maštovitost slabije razvija. I to je, nažalost, globalni problem. U mom slučaju, roditelji su uvek podržavali ono čime se bavim, a pored podrške u porodici, imao sam sreće da me i čitavo okruženje – prijatelji, nastavnici, profesori i mentori, takođe podrže“, navodi mladi naučnik.

Učenici po autoritetu izjednačeni s nastavnicima

Đorđe se osvrnuo i na rezultate PISA testiranja koje je pokazalo poražavajuće rezultate u vezi sa znanjem i obrazovanjem đaka u Srbiji. U trogodišnjim školama je čak 95 odsto funkcionalno nepismenih učenika, jedan je od podataka koje je pokazalo PISA testiranje.
„Već sam pomenuo da se najbolji svetski univerziteti pojedinačno posvećuju svakom svom studentu i na isti način ih i biraju. Kada je reč o masovnom obrazovanju, takav pristup nije moguć, već je rezultat rada potrebno pratiti kroz odgovarajuće testove. Ali, onda se postavlja pitanje šta i kako testirate i šta znači rezultat koji ste ostvarili. PISA testiranje proverava funkcionalno znanje među učenicima, dok je naš sistem školstva takav da podrazumeva sticanje širokog teorijskog znanja, pa đaci nisu ni pripremljeni za takvu vrstu testa. Takav naš sistem u svojoj suštini nije loš, jer upravo sticanje širokih znanja čini naše učenike dobrim i konkurentnim onima iz ostatka sveta. Tako se stiču i humanistička znanja, koja su danas svuda zanemarena, te zato društveni razvoj ne prati tehnološki“, ističe Đorđe Ogrizović.

Kao najveći problem današnjeg obrazovanja vidi sistem ocenjivanja, jer ocena, kaže, nije stvarno merilo znanja.

„Učenici su po autoritetu skoro izjednačeni sa nastavnicima pa je prostor za pravilno nagrađivanje (ili kažnjavanje) učenika vrlo ograničen, te tako formirani učenici završavaju osnovnu i srednju školu bez jasnog uvida u svoje (ne)znanje. A to se onda dalje projektuje i na sve ostale društvene oblasti. Ipak, još verujem da je promena nabolje moguća, ali to će sigurno biti dug i spor proces“, zaključuje naš sagovornik.

PROČITAJTE VIŠE:

EKSKLUZIVNO: Najuticajniji Srbi na ručku kod Trampa! Eks predsednik poslao moćnu poruku našem narodu, a evo za kog Srbina je rekao da mu je veliki prijatelj (FOTO)

PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE USKRS: Hristos vaskrse!

KAKAV HUMANI GEST, SVAKA ČAST! Otac i sin stigli u Hilandar, podržali Nikolu Rokvića i njegovu humanitarnu akciju!

Izvor: N1
Foto: Privatna arhiva

YOU MAY LIKE