U porodičnoj kući Ivaniševića u Surduku tišina traje tek nekoliko sekundi, obično kada su svi zauzeti obrokom.
Sa šestoricom dečaka u kući svaki dan je avantura u kojoj se sudaraju igračke, ideje, a ponekad i braća. Njihovi roditelji Emilija (32) i Đorđe (34) kažu da su način da prežive ovaj porodični „ring“: humor, dobra organizacija i sposobnost da ignorišu manje haose dok se ne pretvore u veće. A, u julu stiže i prinova, sedmo dete!
-Život sa Viktorom, Vukom, Vladimirom, Dušanom, Aleksandrom i Arsenijem je kao vođenje male fudbalske ekipe – kroz smeh kaže Emilija Ivanišević.
Pre tri godine, Ivaniševići su se iz Beograda preselili u Surduk. Ova odluka bila je logičan korak za njih, jer su želeli više prostora i mirniji način života za svoju veliku porodicu. Pored roditeljskih obaveza, Emilija i Đorđe vode porodični posao.
–Beograd je postao prenaseljen, nervirala nas je gužva. I nas je bilo sve više, stan nam je postao tesan. Prodali smo stan u Beogradu i odlučili da na selu pokrenemo biznis. Ovde živimo, radimo i mnogo nam je lepo – kaže Emilija.
Đorđe se bavi izdavaštvom, a Emilija je doskoro prevodila knjige sa engleskog na srpski jezik. Sada se posvetila porodici i uređenju njihove hacijende.
-Ne pomažu nam bake i deke u čuvanju dece, ali nekako sve postižemo – kaže Emilija. – Od malih nogu dečake učimo disciplini, kao što su i nas roditelji vaspitavali. Nije uvek lako, ali je lepo. Nekad je zahtevno, a nekad nije. Dinamično je, veoma aktivno i nadasve zabavno. Nikad nam nije dosadno. Naša kuća je puna smeha i radosti. Dešava se da Đorđe i ja budemo zabrinuti, zbog posla, novca, ali brzo sve brige zaboravimo. Naši sinovi su neiscrpan izvor dobre energije. Umeju da nas izmore – kada se svađaju oko igračaka, bude neprijatno kad su preglasni, ali je puno radosti.
PROČITAJTE VIŠE:
Dom Ivaniševića funkcioniše po strogim, ali fleksibilnim porodičnim pravilima. Ujutru kreće operacija „izlazak iz kuće“: oblačenje, doručak i pokušaj da se pronađe sve što je potrebno za vrtić i školu. Viktor, najstariji, uskoro puni 10 godina, već pokazuje buntovnički, pubertetski duh, dok je Vuk najbrižniji i najodgovorniji. Vladimirov nadimak je Mali Spajdermen, jer je aktivan, živahan i u trenu se popne na vrata, banderu. Ni on ne voli kad mu neko dira braću. Dušan je povučeniji od ostalih, voli da osmotri situaciju i ispita teren. Aleksandar, iako ima samo dve i po godine, već „zavodi“ red u kući i „disciplinuje“ nestašnu braću, a Arsenije, koji ima tek 14 meseci miljenik je i roditelja i braće.
-Nije uvek sve savršeno, nije uvek kao da su u vojsci, ali s obzirom na to koliko ih je, iskreno smo prezadovoljni, i suprug i ja – priča Emilija.
Njihovi dani su strogo isplanirani, od ustajanja, preko zajedničkih obroka, do vremena za igru i učenja. Svaki od braće ima svoju ulogu i doprinosi kućnim poslovima. Na pitanje ko najviše pomaže mami i tati u kući, dečaci viču: „Ja!“, a onda objašnjavaju da sređuju svoje sobe, sudove, raspremaju i ponekad šire veš sa majkom.
-Nije teško to što su dečaci, teške su tone veša. Nemoguće je da svi dugo ostanu čisti. Arsenije je zahtevna beba, stalno me prekida u poslovima, nešto traži. Ume da bude stresno kad se posvađaju, ali dođe nedeljno jutro kad svi idemo u crkvu. Svake nedelje smo na liturgiji, tako da nam to mnogo pomaže u odgoju dece u svakom smislu. Trudimo se da ih odgajamo u tradicionalnom duhu, u veri.
Ivaniševići ne propuštaju priliku da svi zajedno negde otputuju. Zimovanja i letovanja su im omiljena porodična tradicija. A, svako njihovo putovanje liči na ekskurziju.
-Svaki put imamo po sedam, osam, devet torbi – kaže Emilija. – Često idemo do grada svi zajedno, do Pazove u kupovinu. Prvo smo imali mali gradski auto, pa malo veći, onda smo kupili limuzinu, zatim karavan i na kraju kombi u koji staje šestoro dece. Uskoro će nam i on postati tesan kad dobijemo sedmu bebu. Sa kombijem lako baratamo, svako dete ima svoje sedište, a imamo dovoljno prostora da kad idemo na kej spakujemo bicikle, trotinete, lopte. Dečaci idu na treninge, u školicu engleskog jezika…
Na leto stiže još jedna prinova!
-Radujemo se bebi, još ne znamo da li čekamo dečaka ili devojčicu, ali uskoro ćemo saznati – kaže Emilija. – Ako bude devojčica, blago njoj. Biće najzaštićenija.
Braća su „podeljena“: neki žele još jednog brata da ojačaju ekipu, dok drugi hoće da konačno dobiju sestru. Imena su već smislili – ako bude devojčica, zvaće se Viktorija, Anđela ili Nikolija, a ako bude dečak – Georgije.
OSTALE TEME:
CENZURA SE SELI U EVROPU: Brisel pustio u pogon „demokratski štit“, evo šta mu je cilj! (VIDEO)
EKSPERTI SPREMAJU IZVEŠTAJ: Univerzitet u Beogradu formirao grupu za procenu studentskih zahteva!
Izvor: Novosti.rs, Foto: Privatna arhiva