„Ispričaću vam jednu interesantnu priču, ne znam da li to bilo ko zna. Moj prvi susret sa Duletom je bio kada sam imao 12 godina. Trenirali smo u školi ‘Prva proleterska’, tako se tada zvala, na Dorćolu. A mnogo govori o njemu kao mladom čoveku, treneru…“
Počeo je sećanje na Duška Vujoševića, legendarni Aleksandar Đorđević u razgovoru za Sport klub.
Onaj koji je kod trenerske gromade osetio miris baruta i grmljavinu pod obručima. Ređaju se slike iz pionirskih dana…
„Njegova velika karakteristika, stalno se vezivao za mlade, momke kojima je pomogao da izrastu u prave ljude i igrače. Da se vratim u detinjstvo. Na putu do te sale, odjednom su počeli da nas maltretiraju neki klinci iz kraja, praktično svakodnevno. Jednom smo zakasnili na trening, došli uplakani, a Dule nas je pitao šta se dešava. A mi kažemo da nas svako veče čekaju, traže nam lovu, tuku nas, njih desetak starijih na nas trojicu. On kaže, dobro. I pozove neke svoje drugare, pa su nekoliko dana nešto pripremali i unosili u tu salu.“
A da će sve da bude jasnije, nije trebalo dugo vremena…
„U subotu smo imali neku utakmicu na Kalemegdanu, relativno rano, pre podne, oko deset. Mi smo bili deo neke sekcije, tako je bilo vreme, pri Crvenoj zvezdi. On je tamo radio. Mi ga čekamo, njega nema, vreme prolazi, 30, 45 minuta, nema ga. Onda ga ugledamo kako silazi niz one stepenice, a ogromna masnica ispod oka. I kaže nam: Rešeno je, od sada, neće više nikada da vas diraju…’“
Priznanje koje seže u daleku prošlost
„Bili smo zapanjeni, taj dan smo leteli po terenu. E, to je kada igraš za trenera iz ljudske, dečije zahvalnosti. Njemu i njegovim ortacima, dvojica, trojica Zemunaca, koji su došli da nas odbrane. Tako je to bilo u to vreme. Zakazali su obračun sa ovima sa Dorćola, potukli se zbog nas, dece. E, to je moje odrastanje i vrednosti koje su tada postojale…“
Kako će ga pamtiti, nekadašnji trofejni selektor Srbije, jednostavno i, iskreno.
„Ostavio je neizbrisiv trag na sve one koji su ga poznavali, radili sa njim… Svi koji smo prošli kroz njegove ruke, sećamo se dobro, naučili smo mnogo od njega kao trenera i, čoveka. Mnogo je rečeno, jedinstven, poseban čovek…“
Uspomene naviru
Nekadašnji čudesni plejmejker je bio deo Duletovih crno-belih sa kraja 80-ih prošlog veka, uspomene naviru:
„Bio sam u ekipi koja je otišla na fajnal for Kupa šampiona u Gentu, ali i deo onog čuvenog finala Kupa Radivoja Koraća protiv Kantua. Bila je to jedna od najvećih internacionalnih pobeda jer je trofej osvojen na našem terenu u staroj Hali sportova na Novom Beogradu. Kažem posebno ‘naj’, mislim u emotivnom smislu. Sećate se društva, Marcorati, Riva, Tarner, Benson…Dule nas je predvodio. I posle toliko godina, ne zaboravlja se ta atmosfera. Ušlo je ko zna koliko više hiljada gledalaca, bilo je i italijanskih navijača. Prava košarkaška fešta završena sa našom titulom u Humskoj i nacionalnim Kupom te sezone.“
Đorđević apostrofira ono što je bilo znak jednakosti sa Vujoševićem.
„On je stvarno živeo košarku, celim svojim bićem, a dok je u glavi stalno odzvanjalo: ‘Košarka, košarka…’ I sada, kada se okrenemo, šta je sve ostalo iza njega, koliko titula, trofeja, igrača… Koliko je reprezentativaca izrađeno kroz neki Partizanov kult, koji je tada postojao. U odnosu prema nacionalnom dresu, to je i njegova zasluga i svih onih koji su sa njim radili. To je bilo uvek velika tema, a posebno svih nas koji smo mogli da ‘dotaknemo’ seniorsku selekciju…“
Kao i ono što će teško ponovo da bude viđeno na ovim prostorima.
„Možda je bio i najveći stvaralac koji je prošao kroz našu košarku, slažem se sa Mićom Berićem. Dostojan naslednik stare jugoslovenske škole. Imao je te principe, karakter, puno ekstra rada. Uđe u dvoranu, zaključa se i, zaboravi gde je ključ, sve sa igračima. Veliki gubitak.“
Za kraj, priznanje
„On je za mene ludo hrabar, shvatio sam to još na početku mog treniranja. Kada je odreagovao kao stariji brat. Ali i njegovo bitisanje u Srbiji, u vremenu kakvo je, burno politički, čovek koji je stajao iza svojih principa. I to je bio Dule Vujošević.“
OSTALE TEME:
Izvor: Sport klub, Foto: Antonio Ahel / ATAImages; M.M. / ATAImages