Connect with us

aktuelno

DESET GODINA OD SMRTI MOME KAPORA, SUPRUGA LJILJANA: “Kroz njegove priče osetite i ukus i miris, a to je najteže”

Published

on

Veče posvećeno Momi Kaporu i sećanju na njega kao pisca i slikara, održaće se u Svečanoj sali Opštine Vračar sa početkom u 19 časova, a promociju knjige “Najlepše priče Mome Kapora” pratiće izložba slika i crteža, koja će biti postavljena do 24. marta u galeriji Opštine

Navršava se deset godina od smrti Mome Kapora. U Svečanoj sali opštine Vračar u 19 sati, održaće se veče posvećeno Momi Kaporu, biće promovisana i knjiga “Najlepše priče Mome Kapora” koju će pratiti izložba slika i crteža.

Knjigu je priredila supruga Mome Kapor, Ljiljana koja kaže da joj se čini da, iako je prošlo deset godina od smrti, Momo nikada nije otišao. 

“Obnavljaju se knjige, bile su izložbe, pet velikih izložbi, u Politici nedeljom izlazi kolumna a često čujem ‘šta bi Moma sada rekao’, često ga citiraju. Ima trg, ulicu i u ovoj eri brzog života, interneta, Moma se često pominje“, rekla je gostujuću u Beogradskoj hronici Ljiljana Kapor.

Ljudi se lako poistovećuju, pronalaze u njegovim pričama. On se bavio sitncama, atmosferom i kroz njegove priče osetite i ukus i miris a to je najteže. Da od sitnica napravite knjige, priče, slike

Kada je reč o izboru priča Ljiljana Kapor kaže da svako ima svoju najlepšu priču.

Ljudi se lako poistovećuju, pronalaze u njegovim pričama. On se bavio sitncama, atmosferom i kroz njegove priče osetite i ukus i miris a to je najteže. Da od sitnica napravite knjige, priče, slike”, objašnjava Ljiljana Kapor 

Priređujući knjigu “Najlepše priče Mome Kapora” Ljiljana kaže da je pošla od izbora Milisava Savića i zbirki priča koje je birao sam Moma. Uzela sam i napravila neki moj izbor najlepših priča uz jednu prelepu Mominu sliku”, rekla je supruga Mome Kapora.

Ja živim u prostoru gde smo zajedno živeli, čuvam zajedničku energiju

Nije lako živeti sa umetnikom ali je Moma bio jedinstven.

“Umetnici su zaista takvi i umeju da budu teški kada su u nekom svom stvaralačkom zanosu. Ali je Moma za sebe sam rekao da je najlakši za održavanje. Ja živim u prostoru gde smo zajedno živeli, čuvam zajedničku energiju”, rekla je Ljiljana Kapor.

LJILJANA KAPOR: Svako ima najlepšu Mominu priču

Veče posvećeno Momi Kaporu i sećanju na njega kao pisca i slikara, održaće se u Svečanoj sali Opštine Vračar sa početkom u 19 časova, a promociju knjige “Najlepše priče Mome Kapora” pratiće izložba slika i crteža, koja će biti postavljena do 24. marta u galeriji Opštine.

BIOGRAFIJA PISCA I SLIKARA

Momčilo Momo Kapor  rođen je u Sarajevu 1937. godine od majke Bojane, rođene Velimirović i oca Gojka Kapora. Njegov otac Gojko, rodom iz bilećkog sela Mirilovića, radio je kao finansijiski stručnjak u Sarajevu, gdje je sreo svoju buduću suprugu.

Zarobljen na početku rata kao rezervni oficir kraljeve vojske, odveden je u Nirnberg, gdje je proveo pune četiri godine. 13. aprila 1941. za vrijeme bombardovanja Sarajeva pala je bomba na staru tursku kuću u kojoj su se sklonili Momina majka Bojana, Kaporova baka i mali Momo. Svi su poginili osim Mome, koga je majka zaštitila legavši preko njega. O majci je Kapor znao vrlo malo, zato što se o njoj retko govorilo u porodici, vjerovatno zbog želje najbližih da dete zaštite, ne obnavljajući mu sjećanje na preživljeni užas i ne produbljujući dodatnu traumu koju je nosio u sebi. Ratne godine Momo provodi u Sarajevu kod bakine sestre Janje Baroš, a otac ga godinu dana po završetku rata odvodi u Beograd.

Po maturiranju Kapor se odlučuje za studije slikarstva. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. U vrijeme diplomiranja na Akademiji upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Momo i Ana venčali su se 1964. i iz ovog braka rodile su se kćerke Ana i Jelena Kapor.

O tom vremenu Ana Pjerotić kaže: „Pisao je lako, sa radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri“.

MOMO KAPOR: Izložba slika i crteža će biti postavljena do 24. marta

Veliku popularnost kod publike Momo Kapor stiče kroz tekstove Beleške jedne Ane, koje izlaze u časopisu „Bazar“. 1972. Beleške jedne Ane izlaze i kao knjiga, u izdanju „Oekonomika Beograd, Beogradsko izdavačko-grafički zavod“. Kapora kao pisca otkrio je Zlatko Crnković, urednik poznate zagrebačke biblioteke „Hit“. Tako su u izdanju „Znanje Zagreb“ (biblioteka Hit) izašli bestseleri: I druge priče (1973), Foliranti (1974), Beleške jedne Ane (1975), Provincijalac (1976), Ada (1977), Zoe (1978), Od sedam do tri (1980), Una (1981).

Kapor postaje jedan od zaštitnih znakova ove edicije. Pored velikog broja naslova, romana i zbirki priča, autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda).

Romani Una i Knjiga žalbi doživili su ekranizaciju. 1982. izlazi knjiga Onda, a zatim slijede Sentimentalno vaspitanje (1983), Knjiga žalbi (1984), 011 (1988). 1988.

Momo Kapor se razvodi od Ane Pjerotić i iste godine se vjenčava sa Ljiljanom Todorović.

1989. izlazi Istok-Zapad, a 1991. Halo Beograd. 1992. godine izlazi Zelena čoja Montenegra, a 1995. Lero kralj leptira. Stvaralaštvo Mome Kapora može da se prati kroz nove naslove, među kojima se izdvajaju A Guide to the Serbian Mentality (2006), Dragi naši (2007), Ispovesti (2008), The Magic of Belgrade (2008). Posljednja knjiga Kako postati pisac objavljena je 2010. godine u izdanju Srpske književne zadruge.

Prevođen je na francuski, ruski, njemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.

Posljednjih godina života bio je redovni kolumnista frankfurtskih Vesti.

Momo Kapor je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Umro je u Beogradu 3. marta 2010. godine na Vojno-medicinskoj akademiji, a sahranjen je u Aleji velikana u Beogradu.

IZVOR: RTS FOTO: PrintscreenRTS/Heregovinapromo

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Advertisement