Connect with us

aktuelno

DAR NAŠE ZEMLJE SVETU: Srpsko seme prvi put u modernoj ‘Nojevoj barci’ na Severnom polu!

Published

on

Naučnici iz Srbije poslali su pre nekoliko dana prvu količinu semena biljaka koje rastu u našoj zemlji na čuvanje u svetski trezor na norveškom ostrvu Svalbard. U rudniku, duboko pod zemljom, skladište se biljne vrste iz celog sveta kako bi se sačuvale i opstale u slučaju globalnih katastrofa i klimatskih promena. Srbija je deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovasa i raži, a istraživači tvrde da je time napravljen veliki korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija.

Stručni saradnik dr Sanja Mikić iz Odeljenja za agronomiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koja je i vođa projekta kaže da ovu banku gena mnogi zovu i “Nojevom barkom za biljke”, jer se u njoj skladište semena više od milion vrsta žitarica, povrća i ostalih kultura iz gotovo 200 zemalja sveta. Poznata je i kao “najbezbedniji sef na svetu”, ali i kao “trezor sudnjeg dana”.

“Uslov je bio da se izaberu domaće, autohtone sorte sa ovog podneblja, da su sve stare i da se gaje od davnina. Gledali smo da pokrivaju što veću teritoriju, da su zastupljenje u većem delu naše zemlje. Sam izbor vrsta je određen projektom, jer je ideja bila da se izaberu strna žita”, kaže Mikić za Euronews Srbija.

Povod za deponovanje je međunarodni projekat koji Institut za ratarstvo i povrtarstvo vodi i tiče se ovih biljnih vrsta, a finansira ga Organizacija za hranu i poljoprivredu UN FAO.

Ko može da deponuje seme i pod kojim uslovima?

Da bi seme moglo da bude deponovano mora da bude zdravo, da zadovolji fitosanitarne uslove, ali i da se već čuva u zemlji porekla. Mikić objašnjava da se u Svalbard zapravo šalju duplikati, koji već postoje u nacionalnim bankama gena, koja se kod nas nalazi u Zemun Polju. Kod nas se, osim pšenice, čuvaju i seme kukuruza, lekovitih biljaka i povrtarskih kultura, dok smo u Norvešku za sada poslali semena strnih žita.

“Po ugovoru, potrebno je priložiti 500 zrna od svakog uzorka, koja se pakuju u troslojne aluminijumske kese koje se “zavare”, odnosno vakumiraju. One se ne otvaraju i ne proverava se sadržaj, već su to na neki način “crne kutije”. Svako ko pošalje može u bilo kom trenutku da traži svoje seme i oni su dužni da ga vrate nazad. Mi smo seme iz Srbije poslali brzom poštom uz svu neophodnu dokumentaciju i poštovanje procedura”, priča dr Sanja Mikić.

Ona napominje da se skladištenje ne plaća, ali ističe da ne može bilo ko da ga pošalje, već mora referentna ustanova iz svake zemlje.

Šta je banka biljnih gena?

Ostrvo Svalbard nalazi se između kopnenog dela Norveške i Severnog pola, a banka je osmišljena kao rezervni trezor drugih skladišta uzoraka semena u svetu.

“To je ustvari rudnik koji su osposobili da bude banka gena, jer su shvatili da je idealan prirodni ambijent za čuvanje. Postoje tri komore u kojima nema rashladnih uređaja, već se uzorci čuvaju u prirodnim uslovima, na temperaturi od minus 18 stepeni. Prednost ove banke je u tome što nema frižidere i zamrzivače, pa je temperatura uvek ujednačena, nema opasnosti od nestanka struje, a i ne troši se dodatna energija”, priča rukovodilac projekta.

Seme se kroz hodnike spušta duboko u zemlju, a u prostorijama su po policama naslagane kutije koje su najčešće plastične ili drvene, a svaka od njih ima svoj bar-kod. U njima je i seme kukuruza iz Latinske Amerike, krompira iz Nemačke i hiljade sorti pirinča iz Južne i Jugoistočne Azije.

“Norveški istraživači tvrde da seme može da stoji nekoliko decenija čak i do 100 godina. Oni su 2001. godine deponovali određenu količinu semena i uskoro bi trebalo da ispitaju njenu klijavost”, navodi Mikić.

Svalbard je odabran za skladište zbog udaljenosti od ostatka sveta i činjenice da se ne nalazi u blizini aktivnih vulkana.

Amabasador Srbije u Norveškoj Dragan Petrović je u ime Srbije, prvi put deponovao seme poljoprivrednih biljaka u Svetski trezor semena na Svalbardu, a ministarka poljoprivrede i hrane Norveške Sandra Bork uručila mu je sertifikat.

“U istrom trezoru su semena iz Severne i Južne Koreje, Amerike, Sirije, zemalja koje se politički ne gledaju oči u oči. Na ovom mestu su uzorci iz skoro svih zemalja sveta u slučaju da nešto krene naopako. To ne mora samo da bude rat, već i klimatske promene i nemar ili bolest koja napada sadnice”, rekao je ambasador Petrović za Tanjug.

Objasnio je da se uvek iz ovog trezora mogu povući uzorci kako bi se regenerisala vrsta, kao što je urađeno u slučaju Sirije, gde je nacionalna banka gena potpuno uništena u ratu.

Objasnio je da se uvek iz ovog trezora mogu povući uzorci kako bi se regenerisala vrsta, kao što je urađeno u slučaju Sirije, gde je nacionalna banka gena potpuno uništena u ratu.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay, Wikimedia Creative Commons

Advertisement