Trideset tri godine nakon što je preživeo zatočeništvo u logorima u Derventi, Drago Knežević ponovo je svedočio o događajima iz 1992. godine.
Ovog puta satima su ga saslušavali istražitelji iz Sjedinjenih Američkih Država, koji su sredinom jula stigli u Bosnu i Hercegovinu kako bi prikupili informacije u mogućoj istrazi ratnih zločina počinjenih u Derventi i osoba za koje se veruje da danas žive u SAD.
Tokom saslušanja, kaže Knežević, naslutio je ko bi mogao biti predmet interesovanja američkih istražitelja, ali zbog istrage ne želi da iznosi više pojedinosti.
„Ja sam bio njegov ‘pacijent’“, kaže Knežević za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Na pitanje šta pod tim misli, odgovara da je reč o čoveku koji ga je, kako tvrdi, tokom zatočeništva tukao i zlostavljao.
„Tukao me je i maltretirao. Davao mi je pištolj da se ubijem i govorio: ‘Sad ti je svejedno, gotovo je’“, priseća se Knežević.
U logorima bivšeg Doma JNA u Derventi, na severu BiH, Knežević kaže da je proveo dva najgora meseca svog života, nakon čega je još 15 dana bio zatočen u Slavonskom Brodu.
„Došao sam do takvog psihičkog stanja da sam se molio Bogu za smrt. Nisam više mogao da izdržim batine“, kaže Knežević.
Kako je došlo do saradnje BiH i SAD?
Dolazak američkih istražitelja organizovan je u saradnji sa pravosudnim institucijama Bosne i Hercegovine.
Prema rečima Kneževića, dvojica inspektora Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) uručila su pozive osmorici bivših logoraša da daju iskaze američkim istražiteljima.
Kaže da su istražitelji tokom višesatnih razgovora prolazili kroz izjave koje su bivši logoraši ranije dali Tužilaštvu BiH i od svedoka tražili dodatna pojašnjenja i detalje o potencijalnim osumnjičenima.
„Pitali su me čak i da opišem kakve je čizme nosio neko u logoru. Toliko su detaljni“, kaže Knežević.
Navodi da je razgovor sa prvim svedokom trajao oko dva i po sata, nakon čega je i sam dao iskaz.
„Radi se o njih šestoro iz Amerike i dva inspektora iz SIPA“, kaže Knežević.
Radio Slobodna Evropa zatražio je komentar od Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država, koje nije želelo ni da potvrdi ni da demantuje postojanje istrage.
Tužilaštvo BiH pozdravlja aktivnosti SAD
Iz Tužilaštva BiH za RSE su potvrdili da godinama sarađuju sa američkim pravosudnim institucijama na predmetima ratnih zločina koji se odnose na osobe koje su nakon rata nastavile da žive u Sjedinjenim Državama.
„Tužilaštvo BiH pozdravlja aktivnosti kolega iz SAD u radu na predmetima povezanim sa ratnim zločinima. Tužilaštvo BiH ima dobru komunikaciju i saradnju sa tužilačkim i pravosudnim institucijama SAD, naročito u pogledu istraga povezanih sa osobama koje su nakon rata nastavile život u SAD, njihovog otkrivanja i procesuiranja, kao i ekstradicije pravosudnim organima BiH“, naveli su iz Tužilaštva BiH.
Dodali su da, s obzirom na to da je reč o predmetima koje vodi američko pravosuđe, ne mogu da iznose više informacija.
Poseta američkih istražitelja dolazi u vreme kada Tužilaštvo BiH i dalje vodi veliki broj predmeta ratnih zločina.
Prema podacima iz Izveštaja Tužilaštva za 2025, na kraju godine bila su otvorena 162 predmeta protiv poznatih osumnjičenih, koji obuhvataju više od 2.000 osoba, uz stotine predmeta u kojima počinioci još nisu utvrđeni.
Izručenje iz SAD i presude u BiH
Iako Ministarstvo pravde SAD nije želelo da potvrdi da vodi konkretnu istragu u vezi sa zločinima u Derventi, američke vlasti godinama istražuju osobe osumnjičene za ratne zločine koje su nakon rata tamo emigrirale.
U slučajevima kada utvrde da je neko prilikom podnošenja zahteva za vizu, stalni boravak ili američko državljanstvo prikrio učešće u ratnim zločinima ili dao lažne podatke o svojoj ratnoj prošlosti, protiv tih osoba mogu biti pokrenuti postupci za oduzimanje državljanstva, deportaciju ili izručenje zemlji koja vodi ili tek treba da vodi krivični postupak.
Među najpoznatijim primerima te saradnje, kada je reč o ratnim zločinima u Derventi, jeste Azra Bašić, bivša pripadnica Hrvatskog veća odbrane (HVO), koja je 2011. uhapšena u saveznoj državi Kentaki, nakon čega je izručena Bosni i Hercegovini.
Sud BiH ju je 2016. osudio na 14 godina zatvora zbog ratnih zločina nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima u Derventi.
Iz SAD je BiH izručen i Almaz Nezirović, bivši pripadnik HVO, koji je 2020. pravosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog zločina nad ratnim zarobljenicima u Derventi.
Drago Knežević je jedan od stotina osoba koje su bile zatočene u logorima Dom JNA i Rabić u Derventi, u kojima su, prema pravosnažnim presudama Suda BiH, tokom 1992. godine nezakonito zatvarani, premlaćivani i zlostavljani civili i ratni zarobljenici, uglavnom srpske nacionalnosti.
Njegovo svedočenje pred američkim istražiteljima nije prvo. Tokom protekle tri decenije više puta je svedočio u predmetima koji se odnose na Derventu, nekoliko puta pred državnim tužilaštvom, ali i pred Okružnim sudom u Doboju.
Šta se događalo u Derventi?
U proleće 1992. godine Derventa je bila poprište borbi između snaga Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih vojnih formacija s jedne strane, te Hrvatskog veća odbrane (HVO) i jedinica Hrvatske vojske (HV), s druge strane.
Tokom proleća i leta 1992. godine stotine civila, uglavnom srpske nacionalnosti, bile su zatvorene u objektima bivšeg Doma JNA, hangaru Rabić i drugim improvizovanim zatočeničkim objektima.
U više pravosnažnih presuda Sud BiH utvrdio je da su zatočenici u tim objektima bili izloženi premlaćivanju, mučenju, ponižavanju, prisilnom radu i drugim oblicima nečovečnog postupanja.
Neki od njih nisu preživeli zatočeništvo, dok su mnogi, poput Draga Kneževića, godinama nakon rata svedočili o fizičkim i psihološkim posledicama koje su pretrpeli.
Za deo zločina počinjenih u Derventi pred Sudom BiH donete su pravosnažne osuđujuće presude, dok se pojedini postupci pred ovim, kao i Okružnim sudom u Doboju, još vode.
Logori u kojima je proveo dva meseca
Prisećajući se dana kada je zarobljen, Knežević kaže da je tek po ulasku u bivši Dom JNA shvatio da se možda neće izvući živ.
„Kad su me zarobili i doveli u bivši Dom JNA, tada sam prvi put video slovo ‘U’ na kapi jednog stražara. Ja nisam ni znao šta su ustaše dotad. Do tog trenutka imao sam strah.
Kad sam to video, pomislio sam: ‘E, sad sam video smrt’. Tada sam izgubio svaki strah. Rekao sam sebi: Gotovo je.“
Kaže da su već prve noći počela ispitivanja i premlaćivanja.
Pre zarobljavanja desetak dana skrivao se u podrumu kuće prijatelja Ibre, Bošnjaka sa kojim je pre rata radio, koji ga je hranio i pomagao mu, verujući da će uspeti da pobegne.
Kada se potom predao drugom poznaniku za kojeg je mislio da će mu pomoći, završio je u logoru.
Nakon dva meseca provedena u logorima u Derventi, prebačen je u Slavonski Brod, gde je, kako tvrdi, zlostavljanje nastavljeno.
„Polomili su mi rebra. Kad sam kasnije otišao kod lekara, rekao mi je da su mi rebra probila plućnu maramicu“, priseća se Knežević.
Razmenjen je tek nakon više neuspelih pokušaja razmene zarobljenika.
„Prvih petnaest dana nakon razmene nisam verovao da sam slobodan. Sve sam mislio da me neko juri i progoni. Nisam mogao da spavam. I danas sanjam da me gone i ponovo zarobljavaju. Probudim se i sav se tresem. Mnogi logoraši nisu dugo živeli posle rata“, priseća se Knežević.
Ipak, kaže, povratak kući pamti jednako jasno kao i dane provedene u logoru.
„Kad sam stigao kući, bilo je pred zoru. Deca su me pogledala i nisu smela da priđu, tako sam izgledao od batina. Sin je tada bio prvak, a ćerka je imala tri ili četiri godine. Tek kasnije su shvatili da sam se vratio“, priseća se Knežević.
„Ne možemo kroz zločince gledati ceo jedan narod“
Više od tri decenije nakon rata, Knežević kaže da se neke rane nikada ne zatvore.
Dolazak američkih istražitelja prvi put posle dugo vremena dao mu je osećaj da njegovo svedočenje možda još može da ima smisla i da će dočekati pravdu.
„Bilo je zločina i ja govorim o onome što se dogodilo u Derventi. Ali ne možemo kroz ove zlikovce gledati ceo jedan narod. Nije sav narod takav. Ko je njega terao da to radi? Nije ga niko terao. Neka odgovara za ono što je radio“, kaže Knežević.
Dok čeka da vidi hoće li istraga dovesti do izručenja iz SAD i mogućih optužnica, kaže da od pravde očekuje samo da „oni koji su to radili, gde god danas bili, konačno odgovaraju“.
OSTALE TEME:
Izvor: Radio Slobodna Evropa, Foto: ATV