DANAS SLAVIMO NIKOLAJA ŽIČKOG: Na ovaj dan mošti vladike Velimirovića prenešene iz SAD u manastir Lelić!

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog. Za dan obeležavanja slave uzet je datum prenosa moštiju Vladike Nikolaja Velimirovića iz Libertvila (SAD) u Lelić.

Nikolaj Velimirović rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. januara 1881. po gregorijanskom kalendaru u selu Lelić nadomak Valjeva.

Obrazovanje je započeo u manastiru Ćelije, a potom u Valjevskoj gimanziji, bio je izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju.

Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama.

Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau.

Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine, gde je i umro. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve, na južnoj strani 27. marta 1956, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike.

SAZNAJTE VIŠE:

Mnogo godina posle smrti njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina.

Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja.

Sveti vladika Nikolaj Žički oštro je kritikovao paganske rituale i pozivao da samo kroz prave hrišćanske vrednosti i ispravno i dosledno poštovanje crkvenih pravila pronalazimo istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.

Odmah po rođenju, mnogi roditelji u našem narodu stavljaju crveni končić oko ruke deteta, verujući da će ih taj simbol zaštititi od zlih sila i uroka. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u tradiciji, čini se bezazlenim i čak neophodnim za mnoge. Međutim, koliko je ovaj ritual u skladu sa crkvenim pravilima i hrišćanskim učenjem?

Jedan od najvećih duhovnika 20. veka, vladika Nikolaj Velimirović, jasno je izložio stav crkve prema ovakvim praksama. Njegove reči oštro kritikuju sujeverje i upozoravaju na opasnost od udaljavanja od istinske vere:

– Ovde se radi o sujeverju. Vera u slepi slučaj. Dakle, u pitanju je paganizam! Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila.

Vrag se dosetio kako da skine sa vrata krštenik – krsno znamenje (krst časni) i zameni crvenim koncem, poput amajlije, kao kakve zaštite protiv uroka! Od 100% novorođene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditelja, do krštenja „crveni beleg“ iliti končić, a to je, navodno, zaštita dece.

U praksi novozavetne crkvene istorije istog dana dete treba da se krsti. Međutim, retko ko poštuje to pravilo po isteku od 40 dana, nego hiljadu prepreka, iskoče, da tako kažemo, a to je čista umotvorina baba koje proriču, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmišljaju stvari. Na žalost, narod njih više sluša nego Boga i Crkvu.

Dešava se da je najčešće prestupna godina, pa ne valja da se krsti te godine, onda kum sad ne može ili živi u inostranstvu, pa kad dođe, onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne valja, i tako dalje. Sve ovo vreme iščekivanja za krštenje deteta oni veruju da dete štiti crveni konac. To je, kao što vidite, propast, kako se plitko razmišlja.

Vladika Nikolaj Velimirović ovim rečima podseća nas na suštinsku važnost vere i crkvenih pravila. Crkva nudi pravu zaštitu kroz svete tajne i molitve, a ne kroz paganske običaje i sujeverja. Crveni končić, kao simbol zaštite, zapravo predstavlja udaljavanje od hrišćanskog učenja i poverenje u slepi slučaj.

U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima i preprekama, važno je da se vratimo osnovama vere i potražimo utehu i zaštitu tamo gde je zaista ima – u Bogu i crkvi. Samo kroz prave hrišćanske vrednosti i pravilno poštovanje crkvenih pravila možemo pronaći istinski mir i sigurnost za nas i naše najmilije.