Na obroncima planine Baba, na koju se naslanja Rtanj, nalazi se manastir Lešje, podignut na temeljima bogomolje iz 14. veka! Iako je ovo manastir Srpske pravoslavne crkve, vrhove krasi “ruski” krst, koji zapravo nije ruski, već uopšteno pravoslavni, što mnogi ne znaju!
Na 170. kilometru od Beograda, u blizini regionalnog puta koji povezuje Paraćin i Zaječar, na kraju sela Lešje ušuškan je manastir. Žubori Vrelo, mnogi dolaze da tu toče vodu, neki i po deset balona, a jedan čovek je napunio gepek. Veruje se da je voda lekovita. Tu je i pastrmka našla svoj dom, a u letnjim mesecima vrši se obred krštenja tzv. pogruživanjem, tj. kvašenjem celog tela.
S leve strane manastirska kapija. Ulazimo. Osećaj kao da smo se našli u kadrovima neke ruske filmske bajke. U porti tri crkve, jedna posvećena pokrovu Presvete Bogorodice, druga Svetom Jovanu Bogoslovu, a treća svetim lekarima, Besrebrenicima Kozmi i Damjanu. Tu je i zvonara sa 10 zvona, koja su sva sem jednog izrađena u Rusiji. Tu je i prelepi vidikovac, a pogled puca na Paraćin.
Gore desno na steni i krst koji se vidi izdaleka. Pokazuje nam ga monahinja Serafima, veli da do njega često idu i litije. Prvo smo ušli u Crkvu pokrova Presvete Bogorodice. Sagrađena je na temeljima one iz 14. veka, koju je podigao župan Vukoslav sa sinovima Držmanom i Crepom.
-Oni su je 1360. godine poklonili Hilandaru. Međutim, manastir je nakon izvesnog vremena vraćen Vukoslavljevim sinovima. Posle Prvog svetskog rata otkriveni su temelji i nakon toga su meštani podigli jednu skromnu crkvu u oltarskom delu, jednu kapelicu, i ona je stajala tu do kraja osamdesetih. Tek 2004. se krenulo sa obnovom manastira – priča nam monahinja Serafima.
Ubrzo su liturgije služene svakog dana. Na zidovima crkve nalaze se i ranohrišćanski motivi i još je u fazi oslikavanja. Iako se ne bi reklo, na freskopisanju je radio čovek kome je to bio prvi takav posao.
U crkvi se čuvaju i delovi moštiju Svetog vladike Nikolaja, Svetog Jovana Vladimira, Svetog velikomučenika Georgija, Svetog Teodora Tirona, Svete Jelene Anžujske, Svete Pelagije, Svetih mučenika Melitinskih, delić moštiju jednog od 40 sevastijanskih mučenika. Monahinja nije dozvolila da fotografišemo, ali kad je otvorila kovčežić gde se čuvaju, osetio se veoma prijatan miris. Manastir je nekad bio opasan zidinama s kulama, a na mestu jedne od njih danas je palionica sveća.
-Mnogi kažu da je ona podignuta u ruskom stilu, ali nismo sami izmislili da bude tako. Vernici koji su išli u Kijevsko-Pečarsku lavru na poklonjenje 2004. u avgustu su doneli ovaj krst, koji je postavljen na vrh crkve. Ona zaista podseća na ruske crkve, ali možda je tako trebalo da bude zato što je najstariji manastir na svetu posvećen pokrovu u Rusiji, na reci Nerli, iz 1164. godine.
Živanu se u logoru javila Bogorodica u snu
Prema rečima monahinje Serafime, narod je otkopao manastir 1923. godine:
-Živanu Markoviću iz Lešja, koji je bio u nemačkom logoru, u snu se javila Majka Božja i rekla mu da će živ da ostane, da treba da se vrati u svoje mesto i nađe gde je bio njen manastir. To je važno, da je on, otkopavajući temelje, znao da je to nekad bio Bogorodičin manastir, jer je tako dobio to otkrovenje, i da treba da obnovi manastir. To je bila, da kažem, njegova misija.
Crkva posvećena Svetom Jovanu Bogoslovu nije završena, u njoj se služilo svega dva puta, ali unutrašnjost odiše posebnom toplinom. Interesantno je da je ikonostas urađen od porcelana, a radio ga je bračni par iz Moskve.
Crkva koja je posvećena Besrebrenicima Kozmi i Damjanu ima vrlo neobičnu arhitekturu – zidovi su od stakla, dok je u samom zdanju ostalo drveće. U njenom oltaru se čuva čestica krsta na kom je raspet Isus Hrist. Ugrađena je u krst koji se daje vernicima da ga celivaju.
Nikada ranije nismo bili u ovakvoj crkvi – prozori su sa obe strane, sa desne se vidi i izvor, a unutra se čuje i opuštajuća duhovna muzika.
-Ovde čuvamo glavne kopije ikona Bogorodice Trojeručice i Bogorodice Mlekopitateljice. Ovde su mošti Svetog Flavijana Kartaginskog, afričkog sveca i mučenika iz trećeg veka. Ovde su i mošti Svetog mučenika Emilijana. Molitve su mnogima pomogle, bilo je toliko neobičnih i divnih slučajeva – ističe monahinja Serafima.
Za Božić monahinje prave vitlejemsku pećinu od badnjaka i grančica. Naprave i ovčice, a čovek iz sela pozajmi i žive jariće, kako bi ugođaj za decu bio što lepši.
PROČITAJTE VIŠE:
Izvor: Kurir
Foto: Damir Dervišagić
