Dok ulaze u stanove kako bi izneli stvari, utovarili ih u kombi i prevezli na drugo odredište, ekipa mladih ljudi u timu Jakih momaka zaista deluje kao da su izašli iz neke popularne TV serije. Svi nose bele majice i preko njih tregerice (dugih ili kratkih nogavica) i izvezenim logoom firme, ljubazni su, staloženi, i što je najvažnije za njihov posao – jaki, piše Nenad Blagojević za Priče sa Dušom.
Na ideju da otvori drugačiju firmu za selidbe došao je Jakov Ninković (29) iz Valjeva, a francuski dizajn i brojne detalje u brendiranju firme donela je njegova supruga Katarina Ninković (29) koja je odrasla u Francuskoj.
Jakov je nešto više od godinu dana radio u jednoj firmi za selidbe u Beogradu, gde je stekao veliko iskustvo i video da taj posao ima dosta potencijala ako se izvodi na pravi način.
„Tamo se nije radilo kako treba, što sam osetio na svojoj kičmi, i fizički i psihički. Cilj je bio da imamo što više klijenata, dok je kvalitet preseljenja bio na drugom mestu. Ova oblast je na srpskom tržištu dosta zastupljena i zbog toga mnogi ne mare što im se klijenti stalno menjaju: jednostavno nemaju ni želju ni interes da ih zadrže. Nisam mogao da ostanem ravnodušan, pa sam uveče u krevetu razmišljao o klijentima kod kojih sam bio i kako bi sve to moglo da bude organizovanije“, seća se Jakov kako su nastali Jaki momci.
Sa Katarinom je maštao da mu klijenti dolaze po preporuci, da rade porodična preseljenja i da akcenat bude na selidbama mladih iz grada na selo.
Njegovi planovi ubrzo su počeli da se ostvaruju…
„Umesto da, kao mnogi, ne obraćamo pažnju na radnike koji će samo doći i preneti šta treba, mi smo želeli da stvorimo uniformisanu ekipu, uvek spremnu, kulturnu, da dodam i čistu, jer su sve to stvari o kojima mora da se vodi računa kako bi ljudi dobili dobar utisak. Mi dolazimo spremni i sa svim potrebnim alatom. Koliko god to možda delovalo čudno, nama zaista nije cilj da uzmemo što više novca, a da imamo što manje ulaganja“, objašnjava Jakov.
Na ideju da jednom mesečno besplatno presele mlade iz grada na selo došli su nedavno.
„Želimo da pomognemo mlađoj populaciji koja može sebi da priušti život van grada i preseli se u kuću na selu. Voleli bismo da nađemo još takvih priča i da ih podržimo. Za sada jednom mesečno besplatno selimo mlade, bilo da je to par, sama osoba ili sa decom. Želimo da čujemo njihove priče, oni nam se javljaju, a mi biramo koga selimo. Nadamo se da će ih biti što više“, pojasnili su Ninkovići.
Letos su preselili jednu Jelenu u selo na planini Rudnik.
„Pored selidbi, ideja nam je da spajamo ljude sa kojima se družimo i sa kojima radimo. Recimo, jednu malu firmu koja proizvodi organsku hranu sa klijentima kojima je potrebno zdravo povrće i voće.“
Jakov je teolog i završio je Pravoslavni bogoslovski fakultet, a Katarina je u Francuskoj diplomirala na Višoj tekstilnoj školi.
Upoznali su se u firmi u kojoj su oboje radili, danas su u braku i žive u Valjevu, zajedno vode Jake momke, dok se Katarina bavi i organizacijom posla za klijente iz Francuske.
„Supruga ima izuzetan osećaj za dizajn, a celu priču koju sam na početku zamislio u glavi ona je vizuelno iznela na papiru i računaru. Logo smo radili zajedno, ali većini stvari Katarina je dala francuske finese, poput uniformi koje smo na kraju naručili u Francuskoj, jer nismo uspeli da ih nađemo u Srbiji. Dizajnirali smo i odela, kačkete, rančeve, trake za lepljenje, čak i čantrice za vodu za radnike, a planiramo još neke stvari da brendiramo“, rekao je Jakov.
Radnici koji rade za Jake momke su mladi ljudi koji se bave sportom i koji imaju prethodno iskustvo sa selidbama.
Jakov ih je sve obučio i sada, kako kaže, nameštaj prenose, rasklapaju i štite ambalažom bolje od njega.
„U ekipi imamo rvača koji trenira za reprezentaciju Srbije i koji ima želju da osvoji olimpijsku medalju. Tu je i kolega koji studira IT inženjering i koji će sa nama ostati još dve godine, dok ne bude završio fakultet. Gledamo da momci budu radni, pristojni i da budu jaki, odnosno da imaju rutinu treniranja.“
„Za sve imamo tehniku kako se šta diže. Koristimo gurtne, kao i skejtove za težak nameštaj koji guramo po ravnom.“
Porodica i prijatelji bili su sumnjičavi na pomen ideje da krene u preduzetništvo. Logiku koje kod drugih nije bilo – da jedan mladi teolog postane preduzetnik, Jakov je lako pronašao.
„Bili su skeptični, ali samo dok posao nije počeo da se razvija. Sećam se da po otvaranju firme nisam imao kombi, i da smo koristili kolegino vozilo. Vremenom je sve došlo na svoje mesto“, priča Jakov.
Iako je firma u Valjevu, Jakov i ekipa najčešće rade u Beogradu i u Novom Sadu.
Kažu da je bilo selidbi i u Ubu i Sremskoj Mitrovici, kao i da je jedna devojka želela da joj baš oni prevezu stvari od Novog Sada do Sombora.
„Mi dođemo na adresu, ponesemo naše kutije i sve pakujemo: od sudova do odeće. Ljudi nas puste u stan, a naše je sve ostalo. Naravno, potrebno je da nam pre toga sve fotografišu, da bismo znali koliko ljudi da angažujemo i koliko kutija da ponesemo. U celom procesu, Katarina je glavna kada je reč o pakovanju sitnih stvari“, rekao je Jakov.
„Trudimo se da ne premorimo radnike. Usmereni smo ka porodičnim i kancelarijskim selidbama.“
„Ne nosimo sefove, bankomate i ostale preteške stvari. Ponekad imamo klavir, ali to je najteža stvar koju nosimo. Za svaki deo nameštaja naučili smo kako se nosi i kako da se najmanje oko njega umorimo. Konkurencija je velika, ali mi imamo svoju priču. Znam da ćemo uspeti, da li za dve ili više godine, nije važno. Pitanje je vremena samo kojim redom će šta ići“, rekao je Jakov na kraju.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Piše: Nenad Blagojević za Priče sa Dušom
Foto: Jaki Momci
