BORIŠA SIMANIĆ OTVORIO DUŠU O REPREZENTACIJI: „Ne smeta što nisam pozvan, nego što su vrata zatvorena već dve godine“ (VIDEO)

Bivši košarkaški reprezentativac Srbije i osvajač srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Manili, Boriša Simanić, odlučio je da ispriča svoju potresnu priču, pošto se oglasio zbog toga što nije dobio poziv u nacionalni tim.

Nakon što ga selektor Svetislav Pešić nije uvrstio u širi spisak reprezentacije, on je na svom Instagram nalogu objavio priču: „Hvala Srbijo. Ja vama bubreg, slavu i radost, a vi meni poniženje, tugu i žalost“.

Nakon toga je, nekoliko dana kasnije, gostovao je televiziji „Euronews“, gde je u intervjuu otrkio sve detalje, njegove planove, ali i osećanja.

-Pogodilo me je to. Nije to samo jer nisam pozvan, nego to već traje dve godine. Posle dva-tri meseca od operacije sam se osećao bolje, planirao povratak, kucao na razna vrata – niko nije otvarao. Smatram da je trebalo da budem na pripremama, zaslužio sam. Ipak sam i ja izborio Olimpijske igre i bio deo reprezentacije ranije – rekao je Simanić i nastavio:

-Rekli su da će da vide šta mogu da urade, ali ništa. Tražio sam klub gde mogu da nastavim da igram. Srećom, pojavila se Igokea. Ljudi tamo nisu znali na čemu su sa mnom – da li ću moći da igram, koliko ću moći. Hvala im mnogo. Na kraju, ispostavilo se da sam ja, zajedno sa Draganom Milosavljevićem, jedini odigrao sve utakmice prošle sezone.

@euronewsserbia Naš gost u Jutru je i nekadašnji košarkaški reprezentativac Boriša Simanić. O povratku na teren posle teške povrede, o životu sa jednim bubregom, formi u dresu Igokee, ali i o razočaranju nakon što se nije našao na spisku za EuroBasket 2025! #euronews #euronewsserbia #kosarka #borisasimanic #eurobasket2025 ♬ original sound – euronewsserbia

Odmah je bio svestan toga da će se vratiti košarci…

-Od prvog trenutka ja sam znao da ću se vratiti. Naravno, da uslovi nisu dozvoljavali, ne bih, ali nadao sam se. Oporavljao sam se osam-devet meseci, nisam prestajao da treniram. Posle sam dobio zeleno svetlo i počeo da treniram. I ranije je bilo povreda, ali ne takvih. Navikli smo, ispočetka se vraćaš, ispočetka učiš. Sve ostane u telu, ali moraš da ga pripremiš jer je totalno zamrlo. Nisam se bojao, ali prva dva meseca sam pazio, držao sam ruku dole da ne dobijem udarac. Kasnije sam ulazio u kontakt bez problema.

Objasnio je kako je izgledalo kada se sve desilo, kako je jedan udarac promenio sve.

-Otišao sam u svlačionicu, do WC-a, tamo sam mokrio krv. Tada su videli o čemu se radi i hitno su me prebacili u bolnicu. Bio je kasno, deset uveče, nije bilo doktora, samo stažisti i sestre. Dali su pogrešnu dijagnozu – rekli su da je veliki hematom, ali je zapravo bubreg pukao. Predložili su da se sačeka jutro. Bolovi su bili jaki, iako sam dobio morfijum. Da je prestalo da boli, ne bismo sada sedeli ovde. Žalio sam se, i posle dva sata su uradili novi pregled – videli su da je loše. Iskrvario sam dva i po litra krvi, morala je hitna operacija. Sudbina. U tom trenutku je bilo katastrofa, ali hvala Bogu, sad sam živ i zdrav.