„BEZ SRPSKOG SELA NEMA ŽIVOTA“: Vera je zamenila štikle traktorom, vodi gazdinstvo i ruši sve predrasude o ženama u poljoprivredi! (VIDEO)

„Žene su ipak stub jednog poljoprivrednog gazdinstva, a pre svega, žene su stub srpskog sela, a bez srpskog sela nema ni života.“

Za „Blic Biznis“, Vera Škulić ovim rečima ne govori samo o poljoprivredi. Ona govori o načinu života, o radu koji traje od pet ujutru do kasno u noć, o generacijama koje su odrastale na zemlji i od zemlje, ali i o tome kako je moguće spojiti TikTok, traktore i savremeno agropreduzetništvo. Kao jedna od najprepoznatljivijih mladih žena u srpskom agraru i prva agroinfluenserka na Balkanu, Vera je uspela da uradi ono što je donedavno delovalo gotovo nemoguće – da selo približi mladima i učini ga vidljivim na društvenim mrežama.

Njeni snimci sa njive i sa porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Starčevu danas broje milionske preglede, ali iza popularnosti stoji mnogo ozbiljnija priča. Priča o devojci koja je u jednom trenutku, zbog očeve bolesti, preuzela deo gazdinstva, naučila da upravlja mehanizacijom, izborila se sa predrasudama i pokrenula zajednicu žena koje danas menjaju lice srpskog sela.

-Veoma sam ponosna na to što sam glas sela, jer se zaista trudim da promenimo percepciju sela i pokažemo da je lepo živeti na selu – kaže nam Vera.

Porodična tradicija duža od dva veka

Poljoprivreda u porodici Škulić je i hleb i nasleđe. Vera kaže da se njena porodica ratarstvom bavi više od dva veka i da je praktično odrasla na njivi.

-Poljoprivreda me je školovala i odgajila – kaže ona.

Aktivnije je počela da radi pre šest godina, kada joj se otac razboleo i kada je morala da preuzme deo obaveza.

-Jednostavno sam morala da preuzmem posao. Tada sam naučila dosta toga od njega i vremenom zavolela taj posao. Shvatila sam kolika je privilegija koju su mi ostavili preci i odlučila da nastavim tradiciju bavljenja poljoprivredom dužu od dva veka.

Njeno gazdinstvo danas se bavi ratarskom proizvodnjom – kukuruzom, pšenicom i suncokretom, dok u poslednje vreme razvijaju i pčelarstvo.

Kako je postala prva agroinfluenserka

Ideja o snimanju sadržaja za društvene mreže nastala je iz potrebe da pronađe ljude koji razumeju njen način života. U svetu u kojem su žene u agraru retko bile vidljive, odlučila je da pokaže kako izgleda njena svakodnevica sa ocem Draganom.

-Kada sam krenula da se bavim poljoprivredom, nisam imala društvo i nisam imala koga da pitam za savet – kaže Vera, te dodaje:

-Krenula sam da snimam kako se moj otac i ja snalazimo u tom svetu. Ljudima je to bilo zanimljivo jer smo prikazivali život na selu i humoristički i edukativno. Prosto, bilo je zanimljivo videti oca i ćerku kako zajedno funkcionišu u polju.

Danas je nazivaju prvom agroinfluenserkom na Balkanu, a njen sadržaj inspirisao je mnoge žene da javno govore o svom radu na selu.

-Upoznala sam ne samo kolege muškarce u svetu poljoprivrede, već i dosta žena. I da, svi zajedno smo mi napravili mrežu gde radimo zajedno na popularizaciji ne samo poljoprivrede i žena u poljoprivredi, već i na celokupnom seoskom životu. A ja smatram da što je više tog onlajn prikazivanja lepote života na selu, to su i veće šanse i potencijal, motivacija mladih da se vrate selima. Tako da, otkako sam ja krenula da snimam dosta žena sada sa ponosom govori zapravo da su poljoprivrednice, da rade na svojim gazdinstvima, da pomažu svojoj porodici.

Asocijacija agropreduzetnica Srbije – podrška ženama na selu

Jedan od najvažnijih projekata Vere Škulić jeste osnivanje Asocijacije agropreduzetnica Srbije, organizacije koja je za samo nekoliko meseci okupila veliki broj žena iz različitih krajeva zemlje koje se bave poljoprivredom i životom na selu. Ideja za osnivanje nastala je kroz komunikaciju sa ženama koje su joj se svakodnevno javljale preko društvenih mreža, prepoznajući se u njenim iskustvima i problemima sa kojima se suočavaju u ruralnim sredinama.

Cilj Asocijacije je da ženama omogući veću vidljivost, edukaciju i međusobnu podršku, ali i da podigne svest o tome koliko je njihova uloga važna u poljoprivredi i razvoju sela. Organizacija danas okuplja žene koje se bave različitim granama agrara – od ratarstva i stočarstva do proizvodnje domaćih proizvoda i vođenja porodičnih gazdinstava.

Za kratko vreme Asocijacija je organizovala edukacije, povezala članice sa kompanijama i omogućila određene pogodnosti pri kupovini repromaterijala. Poseban fokus stavljen je na praktična znanja, modernu poljoprivredu i korišćenje novih tehnologija, pa su u planu i obuke za rukovanje dronovima.

Važan deo rada organizacije jeste i promocija žena koje se bave poljoprivredom. Kroz medije, društvene mreže i različite događaje članice dobijaju priliku da predstave svoje proizvode, gazdinstva i poslovne priče, što doprinosi promeni percepcije o ženama na selu i njihovom radu.

Asocijacija planira i organizaciju sezonskih konferencija posvećenih različitim oblastima agrara, kao i dalje povezivanje sa institucijama i privrednim organizacijama, sa ciljem da ženama omogući više znanja, podrške i prostora za razvoj sopstvenog poslovanja.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели agroškulan 🚜🌾🌻🌽 (@agroskulan)

„Poljoprivrednik ima najmanju zaradu u celokupnom lancu“

Iza svakog roda, pune prikolice i proizvoda koji stigne do pijace krije se mnogo više neizvesnosti nego što većina ljudi može da zamisli. Dok javnost često vidi samo krajnji rezultat, poljoprivrednici mesecima pre toga ulažu novac, vreme i rad bez garancije da će im se bilo šta isplatiti. Upravo zato Vera Škulić kaže da je poljoprivreda danas jedan od najrizičnijih poslova.

-Mi se konstantno kockamo i sa vremenskim uslovima – pre svega sa vremenskim uslovima i sa cenom što otkupa, što repromaterijala. Sve to kod nas varira. Jedna godina nam je dobra, jedna godina nam je loša. Nekako uvek na toj kocki mi dobijemo, obrni, okreni, da li dobijemo veći iznos, manji – ali tu smo negde na nuli. Mislim da bi društvo trebalo malo više da ceni srpskog proizvođača poljoprivrednog i, pre svega, da se malo više radi na popularizaciji i kupovini domaćih proizvoda. Kada na pijaci vidimo gotov proizvod, uglavnom dođu ljudi i kažu: „Jao, skupo, skupa je paprika, sve je skupo“. Pljuju seljaka zato što je podigao cenu, a zapravo ne znaju da poljoprivrednik tu ima najmanju zaradu u celokupnom tom lancu – jasna je Vera.

Posebno ističe prošlogodišnju sušu koja je ozbiljno pogodila ratarsku proizvodnju širom Srbije.

-Imali smo katastrofalnu, nezapamćenu sušu i jako male prinose. Ako se ponovi još jedna takva sezona, dosta gazdinstava će biti u velikom problemu – upozorava Vera.

Uprkos tome, kaže da većina poljoprivrednika nastavlja da ulaže i radi, upravo zato što od toga žive cele porodice i što je proizvodnja hrane posao od kog ne mogu da odustanu. Dodaje i da su subvencije, konkursi za kupovinu mehanizacije i povraćaj dela troškova značajna pomoć proizvođačima, posebno kada je reč o modernizaciji gazdinstava i lakšem opstanku na tržištu.

Ipak, smatra da je najveći problem to što javnost često vidi samo gotov proizvod, dok se rad i rizik koji stoje iza njega retko primećuju. Zbog toga stalno insistira na tome da se više govori o stvarnom položaju poljoprivrednika i o tome koliko je domaća proizvodnja važna.

Kroz svoj sadržaj i javne nastupe pokušava da približi ljudima koliko je truda potrebno da bi jedan proizvod stigao do pijace ili prodavnice, ali i koliko je važno da društvo više ceni domaće proizvođače.