Na sajtu Klima 101, Nemanja, zajedno sa profesorima Beogradskog univerziteta, piše kako klimatske promene utiču na Pančićevu omoriku, autohtonu vrstu, da li gledanjem Netfliksa doprinosimo klimatskim promenama, ali i kako se menjao stepen zagađenja vazduha u Beogradu

Kakve veze imaju Pančićeva omorika, Netfliks i zagađenje vazduha u Beogradu?

Nemanja Milović iz Beograda ima 28 godina i autor je veb sajta o klimatskim promenama Klima 101 – Vaš uvodni kurs o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju.

„Klimatskim promenama smo svi doprineli i jedini način da zaustavimo posledice jeste da svi znamo dovoljno o njima i složimo se šta i kao treba da se uradi“, kaže Nemanja.

Pokrenuo sam sajt sa idejom da bude uvodni kurs o klimatskim promenama, da neko ko želi da sazna o klimi, može da uđe i pronađe te informacije na srpskom jeziku

Na sajtu Klima 101, Nemanja, zajedno sa profesorima Beogradskog univerziteta, piše kako klimatske promene utiču na Pančićevu omoriku, autohtonu vrstu, da li gledanjem Netfliksa doprinosimo klimatskim promenama, ali i kako se menjao stepen zagađenja vazduha u Beogradu.

„Pokrenuo sam sajt sa idejom da bude uvodni kurs o klimatskim promenama, da neko ko želi da sazna o klimi, može da uđe i pronađe te informacije na srpskom jeziku“, kaže.

Na sajtu su postavljni i naučni tekstovi o klimatskim promenama napisani svakodnevnim jezikom.

„Ljudima nije najzanimljivije da čitaju školske primere. Shvatio sam da moramo da pišemo o stvarima koje ljude zanimaju, koristeći jezik koji je blizak svima“.

Od Branka Kockice do „zlog dimnjaka“ na Konjarniku

Kao dečak, tokom 1990-tih, Nemanja je na televiziji gledao Branka Kockicu kako uz pomoć dima cigareta i globusa objašnjava efekat staklene bašte.

Petnaest godina kasnije, kada je upisao master ekonomije na temu Uticaj klimatskih promena na zemlje u razvoju, shvatio je, kaže, koliko malo zna o klimatskim promenama.

A još je manje informacija na internetu dostupno na srpskom jeziku.

„Tekstovi dostupni na srpskom su odlični, ali sa mnogo tehničkih podataka, pisani naučnim rečnikom“, objašnjava.

Cilj tekstova na sajtu je da ljudima pokaže primere iz svakodnevnog života koji utiču na klimatske promene.

„Godinama sam živeo blizu toplane na Konjarniku i gledao u ogromni dimnjak. Tek od kada govorimo o zagađenju vazduha u Beogradu primećujem dimnjak – sada mi deluje pomalo zlo. Kada nam nešto postane vizualno jasno, tada možemo da počnemo da primenjujemo znanje. To je priča o jednostavnosti kojoj težimo na sajtu“, kaže Nemanja.

„Moramo da pričamo o pozitivnim promenama“

Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević pomaže Nemanji kao stručni saradnik na sajtu, zajedno sa još dve koleginice sa Poljoprivrednog fakulteta.

„Naša glavna uloga je da, kada se pripremi test, proverimo konzistentnost, činjenice i nova naučna istraživanja“, kaže Đurđević za BBC na srpskom.

Izučavanje klimatskih promena dešava se na svakodnevnom nivou, dodaje.

„Često naučne činjenice aktuelne pre dve, tri ili četiri godine više to nisu ili postoje bolji izvori podataka“.

Najviše poseta na sajtu imaju tekstovi koji se odnose na klimatske promene u Srbiji, ali i oni koji govore o rešenjima.

„Čitaoci bolje reaguju na tekstove o primerima koji su rešenja problema, a ne kada se govori o dimenzijama problema i nepovoljnim projekcijama za budućnost“, kaže Đurđević.

Sa time se slaže i Nemanja – želimo da znamo šta je urađeno da bi se sprečio negativni uticaj klimatskih promena i šta mi sami možemo da uradimo.

„Do nedavno je postojala potreba da se ljudi pomalo uplaše mogućim scenarijima do kojih klimatske promene mogu dovesti ako se ništa ne uradi“, kaže Nemanja.

Smatra da je to vreme prošlo. Ipak, samo delimično.

„Najgori scenariji su pomogli u osvešćavanju ljudi, a sada mi se čini da više nije samo nužno da isticati najgore scenarije, već govoriti o tome da postoje i pozitivne stvari – čak i kada same nisu dovoljne i moramo da radimo više“

Od poplava u Beogradu 2019. do Gambije

Jedan od tekstova koji je najviše zainteresovao čitaoce Klime 101 bio je tekst o zagađenju vazduha u Srbiji.

„Ideja je bila da objasnimo otkud zagađenje i koji su efekti na život ljudi“, kaže Nemanja.

U tekstu su probali da razbiju i mitove o zagađenju.

„Objasnili smo koji su izvori zagađenja – mit je da su to samo izduvni gasovi i individualna ložišta – i termoelektrane imaju ogroman uticaj“.

Osim tema usko vezanih za Srbiju, najčitaniji su tekstovi o nesvakidašnjim akcijama, poput sahrana glečeru na Islandu, ali i o zemljama koje rade neke dobre stvari.

Klimatski uslovi mnogo utiču na to koliko će zemlja biti ekonomski razvijena. Jedan od razloga zašto zemlje u razvoju nisu ekonomski jake jesu nepovoljni klimatski uslovi. Ako se klimatske promene ne zaustave, zemlje u razvoju možda nikada neće početi da sustižu bogatije

Nemanja piše i o ekonomskoj strani zagađenja.

„Klimatski uslovi mnogo utiču na to koliko će zemlja biti ekonomski razvijena. Jedan od razloga zašto zemlje u razvoju nisu ekonomski jake jesu nepovoljni klimatski uslovi. Ako se klimatske promene ne zaustave, zemlje u razvoju možda nikada neće početi da sustižu bogatije“, kaže.

Važnost pisanja o klimatskim promenama na srpskom jeziku vidi i u tome što će, kaže, zemlje Balkana, kao zemlje u razvoju, prve osetiti promene klime.

„Prostor Balkanskog poluostrva je deo sveta koji će se zagrevati brže“, kaže.

Smatra da je važno da u Srbiji razmišljamo ne samo o smanjenju emisije ugljen-dioksida, već i o prilagođavanju postojećih sistema klimatskim promenama.

„Mi smo gradili celokupnu infrastrukturu kada su bili drugi klimatski uslovi, oni se sada mešaju“.

Navodi primer poplava u Beogradu 2019. godine.

„Kada su letos bile velike kiše imali smo poplave. Odvodi nisu dizajnirani da prime toliko kiše, plus nisu održavani. Prilagođavanje znači da moramo da budemo svesni da ćemo posledice osetiti među prvima“.

Koga najviše zanimaju klimatske promene?

„Najviše nas čitaju ljudi u Beogradu“, kaže Nemanja i dodaje da je to delom zbog broja stanovnika u glavnom gradu.

Smatra da to nije dovoljno.

„Da bismo naveli ljude da se bave klimatskim promenama moramo da se spustimo na lokalni nivo, ne možemo samo da pričamo o globalnim problemima“, kaže.

Do ljudi u malim mestima ili onih koji ne koriste internet, tekstovi i lekcije sa Nemanjinog sajta možda neće doći, ali on kaže da i oni postaju zainteresovani za klimatske promene kada ih osete na lokalnom nivou.

„Cela borba protiv mini-hidroelektrana nam pokazuje da, kada je u pitanju nešto na lokalu, za šta su lično vezani, ljudi reaguju burno i bore se za pozitivne promene“.

Stići do što većeg broja ljudi je Nemanjina misija.

„Kada sam video da su đaci počeli da se okupljaju na protestima Petkom za budućnost, pisao sam im i pozvao ih da napišu nešto za sajt“.

Akcije deljenja letaka, sadnje drveća i čišćenja parkova samo su neki od načina da se prenese poruka.

„Treba da razmišljamo kako da pomognemo da im se što više drugara pridruže i prošire akciju“, kaže Nemanja.

IZVOR: BBC na srpskom FOTO: Klima101