Sinoć je u Čikagu završena sada već tradicionalna Folklorijada koja je održana u porti saborne crkve Svetog Vaskrsenja Hristovog, u organizaciji folklornog ansambla „SOKO“.
Uz učešće 22 folklorna ansambla ovo je bila do sada najbrojnija Folklorijada, a opšti je utisak da je bila i najkvalitetnija i da su se pred brojnom publikom predstavili najbolji plesači koje ima srpska dijaspora u Americi i Kanadi.
Sjajne koreografije, polet, energija, šareni i ručno vezeni kostimi, pružili su užitak posetiocima, a među njima je bilo Srba iz pet generacija imigranata, ali i drugih sa kojima su se Srbi u protekla dva veka orodili, pobratimili, sprijateljili.
Pa smo tako u tradicionalnim nošnjama gledali i crna i bela lica, i kose oči i riđe kose, sve zajedno i sve u zanosu igrom koja se igra od davnina, koja je naš genetski kod i kojom, pokazalo se, najduže pamtimo ko smo i šta smo.
Jer, jezik se ponekad i zaboravi, pogotovo kada ste generacijama daleko od otadžbine, ali taj ritam, taj deseterac u koraku, onaj ko jednom odigra kolo ne zaboravlja – nikad!
Folklorijada nije takmičenje, ne sabiraju se bodovi, ne dele medalje, ali se deli radost. Radost života, čuvanja tradicije, deljenja dobre energije koja se uvek stvori kada se ljudi povežu.
U jedno kolo, u jedan ritam, zaneseni, a opet tako precizni i tako delikatni.
Sitan vez, rekao bi naš narod…
Tekst/Foto/Video: Antonije Kovačević.