Connect with us

Amerika

BAJDEN PROMENIO PLOČU: Srbija ipak pozvana na Samit za demokratiju!

Published

on

Srbija je dobila poziv za učešće na Samitu za demokratiju koji organizuje američki predsednik Džozef Bajden, potvrđeno je u ambasadi Sjedinjenih Država u Beogradu, prenosi Glas Amerike.

”SAD cene partnerstvo sa Srbijom i radujemo se njenom učešću na Samitu. To će omogućiti da se dodatno afirmiše posvećenost Srbije reformama radi pridruživanja EU, kao i posvećenosti SAD i njenih partnera da naglase svoju posvećenost jačanju demokratije u zemlji i inostranstvu“, navodi se u odgovoru neimenovanog portparola američke ambasade.

Prethodno od izvora u Vašingtonu stogla informacija da će pozivnica biti upućena i Srbiji i tzv. Kosovu. O pozivnici Prištini, za sada, nema potvrda kako u Stejt departmentu, tako ni iz redova kosovskih vlasti.

Sa informacijom o potvrdi poziva Srbiji u javnost je izašla i premijerka Ana Brnabić, koja se nalazi u Parizu na Generalnoj konferenciji UNESKO. Brnabić je Radioteleviziji Srbije (RTS) rekla da će Srbiju na Samitu za demokratiju predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.

Prema njenim rečima poziv Srbiji je dobra vest, dodavši da ne bi bilo tragično i da nije bila među zvanicama.

Sam događaj, mesec dana uoči održavanja inicirao je nedoumice i kontroverze. Njihov raspon kreće se od kriterijuma odabira učesnika, ali i ulozi civilnog društva u tom događaju – dok je na Balkanu najaktuelnija tema bilo moguće izostavljanje Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine, ali i šta to konkretno znači.

Pitanje u vezi sa kriterijumima određivanja zvanica i kakav bi to moglo imati značaj nije, međutim, bilo predmet iscrpnijeg odgovora Stejt departmenta o održavanju i organizaciji Samita za demokratiju. U pisanom odgovoru ukazano je da mu je svrha jačanje posvećenosti pozicioniranju demokratije i ljudskih prava u središte spoljne politike Sjedinjenih Država.

“Tražiće se inovativna i čvrsta posvećenost odbrani od autoritarnosti, načini za ophođenje i borbu protiv korupcije, i promovisanje poštovanja ljudskih prava u zemlji i inostranstvu”, navedeno je između ostalog u odgovoru.

Virtuelni događaj od kog deo svetske javnosti očekuje da doprinese zaustavljanju urušavanja demokratije, kao i prava i sloboda na globalnom nivou planiran je za 9. i 10. decembar.

Prema, za sada nezvaničnim informacija, očekuje se prisustvo 100 zvanica – među kojima su tradicionalne demokratije, poput Francuske i Švedske, ali i Filipini i Poljska – u kojima deluje da se stepen demokratije urušava.

Iako je reč o promociji višedecenijskih ciljeva američke spoljne politike koji se ogledaju u pospešivanju demokratije i ljudskih prava – Samit za demokratiju predstavlja novo sredstvo za kojim je posegla američka administracija.

“Ovog puta deluje mi da su zainteresovani za konkretne rezultate – ne samo za donošenje pompeznih deklaracija. Šta konkretno mogu da postignu i mogu li se nositi sa nekim od aktuelnih problema – poput korupcije, koja je oruđe autoritarnih političara, ili pak tehnoloških standarda zastupljenih u oblastima dezinformisanja”, objašnjava Danijel Frid, penzionisani diplomata i stručnjak nevladinog Atlantskog saveta.

Pol Mekarti, predstavnik Međunarodnog republikanskog instituta, očekuje da će uskoro biti predstavljena preciznija agenda Samita za demokratiju.

“Trenutno smo na oko mesec dana od održavanja tog događaja. Tada ćemo znati više o tome šta se želi postići Samitom za demokratiju, šta su važne tačke i ciljevi koje bi trebalo ostvariti. Tada bi trebalo sve da bude jasnije”, kaže on.

Ukazivanje na aktuelne nejasnoće suština su i pisma koje je sedmoro članova Kongresa tokom sedmice poslalo predsedniku Bajdenu – organizatoru Samita za demokratiju.

Osim kriterijuma korišćenih za određivanje liste zvanica i uloge civilnog društva u tom događaju – upitali su i koje će konkretne obaveze administracija preuzeti na sebe tokom Samita, kao i šta se očekuje od drugih zemalja.

Međutim, ništa od svega toga ne umanjuje činjenicu da je važno biti jedan od učesnika.

“Pitanje za državu poput Srbije je, želi li da bude svrstana među zemlje koje u potpunosti pripadaju Evropi, u šta duboko verujem. Ili želi da bude večni mlađi brat Rusije – koja je koristi za ostvarivanje sopstvenih ciljeva”, zaključuje Danijel Frid, diplomata sa bogatim iskustvom angažovanja na Balkanu.

Kako najavljuje organizator približno godinu dana od decembarskog Samita američki predsednik će biti domaćin još jednog okupljanja čija je svrha utvđivanje do koje mere su primenjeni principi definisani na prethodnom skupu.

Taj događaj, ako zdravstvene prilike dozvole, ne bi bio organizovan virtuelno.

Stejt department: Pozivnice nisu javne

Portparol Stejt departmenta nije želeo da potvrdi ili demantuje da je određena zemlja dobila pozivnicu za samit ili nije, navodeći da je uobičajeno pravilo da pozivnice nisu javne, kako bi se dao prostor zemljama i vladama da odluče o nivou na kojem žele da učestvuju.

“Nastavićemo da naglašavamo da je cilj ovog Samita da okupi regionalno i socioekonomski raznolike zemlje, kako stabilne demokratije, tako i one u usponu. Prihvatamo različitosti, jasno prepoznajemo da nijedna demokratija nije savršena. I dok se demokratije nekih zemalja suočavaju sa izazovima, naš generalni pristup je inkluzivnost – želimo da se angažujemo, da ohrabrimo pozitivne promene i učimo iz zajedničkog iskustva”, navodi se u odgovoru portparola Stejdt departmenta i zaključuje:

“SAD teže tome da se okupimo, da učimo zajedno i delujemo zajedno sa partnerskim državama, dok se istovremeno ponovo posvećujemo demokratskim idealima i preuzimamo odgovornost u vezi sa tim obavezama na javnoj globalnoj sceni”.

PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:

Izvor: Glas Amerike
Foto: Printscreen YouTube / AP Archive

Advertisement