Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247 hiljada tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona, pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.

Kako bismo ove cifre stavili u jasniju perspektivu, upotrebićemo primer: Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.

Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb (10,18 kg), zatim meso (7,18 kg) i mleko (6,74 kg), a najmanje voće (5,7 kg) i povrće (5,33 kg).

Hranu bacamo iz mnogo razloga – zato što nam se pokvari (67%), zatim zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%) ili mislimo da nije bezbedna (11%) – ali pre svega zato što nam se može.

Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima. Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i, za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata. Ako uzmemo konzervativnu procenu, na osnovu različitih modela računanja, sa sigurnošću može dodati bar još 40%.

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija koja izaziva da preko 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.

Kako bismo zaustavili epidemiju bacanja hrane neophodno je započeti sa kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika.

Jedan od najboljih načina podizanja svesti i obrazovanja opšte javnosti su igrano-dokumentarni filmovi. Zato će na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu zelene kulture “Green fest” biti prikazan film “Uzalud protraćeno: Priča o bacanju hrane”. Izvršni producent, i protagonista koji nas vodi kroz priču, je jedan od najpoznatijih kuvara na planeti – Entoni Borden, čiji je ovo poslednji film. U saradnji sa kolegama, najboljim svetskim kuvarima sa različitih meridijana, zajedno nam pokazuju kako hrana, koju smatramo za otpad, može da se transformiše u neverovatna jela. Njihova namera je da promene način na koji ljudi kupuju, kuvaju, recikliraju i jedu, sa cilljem da se napravi sigurniji sistem hrane, ali i doprinese manjem uticaju na zagađenje i klimatske promene, koji su jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku.

Jubilarni festival zelene kulture “GREEN FEST” (www.greenfest.rs) će biti održan od 15. do 18. oktobra u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Promeni igru. Budućnost je na Zemlji!”. Ovogodišnje izdanje festivala ima za cilj da pokrene radoznalost i kreativnost, razmišljanje i promišljanje o cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju, i osnaži sve posetioce da postanu deo akcije i promene koja je ovoj Planeti zaista neophodna.

Tekst: Centar za unapređenje životne sredine Foto: Image by RitaE from Pixabay