Srpska crkva Svete Petke u Nešvilu mesto je gde su mnogi katolici i protestanti odlučili da pređu u pravoslavlje, gde su primljeni kao braća i sestre. Zanimljivo je da je među njima i jedno svešteno lice koje je promenilo veru.
Parthenios Turner je bivši protestanski sveštenik koji danas služi u crkvi kao srpski pop, a njegov život je bio takav da bi se po njemu komotno mogao snimiti dobar holivudski film.
-Prvi put sam ušao u pravoslavnu crkvu dok sam surfovao na Havajama i želeo sam da naučim grčki kao drugi jezik. Nisam znao gde da odem pa sam našao grčku pravoslavnu crkvu.
Odrastao sam u oficirskoj porodici i živeo sam širom planete, svake dve godine smo se selili i tako sam bio u prilici da naučim o drugim kulturama, narodima, budistima, muslimanima, hrišćanima, ali sam odrastao u hrišćanskoj crkvi pri vojsci, kao protestant.
A onda sam otišao na koledž da studiram umetnost i ja sam nekako znao da mi nesto nedostaje i tada sam počeo da istražujem istoriju, nešto dublje, nešto što je bilo pre našeg vremena, tako da kažem.
Preselio sam na Havaje, upoznao oca Ilariona, naučio grčki i onda se vratio u San Francisko, upoznao moju ženu. Radili smo zajedno u prihvatilištu za beskućnike i išli u neke ruske pravoslavne crkve.
A onda smo došli u Tenesi, gde je moja žena rođena kao prezbiterijanka…Osetili smo da treba da se vratimo od onoga što smo dobili u životu i odlučili smo da otvorimo pravoslavnu knjižaru i kafe koju smo nazvali „Alektor book store i kafe “ sto znači Petao.
Bilo je to samo jedan blok od kampusa univerziteta Vanderbilt. To je bilo pre 12 godina, imali smo i jednu kapelicu iza. Kafe je bio ispunjen ikonama a puštali smo pravoslavne duhovne pesme. Imali smo knjige raznih svetskih izdavača i dolazili su nam mnogi ljudi iz celog grada, sa dva univerziteta, Belmont i Vanderbilt.
Šta Vas je na kraju dovelo u srpsku crkvu Svete Petke?
-Još dok smo bili u San Francisku išli smo u slovenske crkve, pa i u srpsku, istraživali smo, da vidimo kakva je razlika.
Nakon što smo otvorili knjižaru i kapelicu ljudi su dolazili i vremenom se formirala grupa ljudi koji su prihvatili pravoslavlje pa smo na kraju skupili novac i kupili zemlju i podigli crkvu Svetog Jovana Hrizostoma, grčku pravoslavnu crkvu i u to vreme srpska zajednica iz Nešvila nije imala svoju crkvu pa su subotom dolazili kod nas da drže liturgije.
Pre dve godine, ja sam odlučio da se penzionišem, održao poslednju službu i da bih ostavio novom svešteniku mesta da se razvija počeo sam da odlazim u druge crkve, pa tako i u crkvu Svete Petke, koja je bila veoma topla, prijatna, i mi smo se osećali zaista dobrodošli ovde.
Otac Bojan me je pitao da mu pomognem na razne načine i ja sam se osetio ponovo korisnim, zato što se ponekad osobe koje su u penziji osecaju gotovim. Ali, kao što svi znamo, mi nismo gotovi kad se penzionišemo, imamo mnogo stvari u našim životima, određenu količinu znanja i iskustva koji mogu da se podele sa drugima, tako da sam osetio da mogu da budem koristan I mi smo došli ovde.
U prošlosti vi ste promenili religiju, prešli pravoslavlje. Šta ste u njemu našli što pre niste imali?
– To je veoma dobro pitanje. Objasniću ovako: Odrastajući u protestantskoj crkvi, bio sam upoznat sa jevanđeljem, išao sam u crkvene kampove i slično…Ali kad sam otisao na koledž, u umetničku školu i učio filozofiju i ja sam znao da nesto nedostaje u mom životu. Nisam mogao tačno da odredim šta je to, ali sam osetio da postoji neki drugi svet, neki mistični element, koji nisam u potpunosti osetio, bar u praksi. Na primer neke obične stvari, poput posta.Ja sam čuo o tome, znao sam to iz gospela ali kao pojedinac i kao crkva mi to nikada nismo praktikovali.
Kao ni život u molitvi. Tako da kad sam studirao umetnost počeo sam da širim svoja iskustva, otišao na zen meditaciju i počeo da prihvatam istočnjačku filozofiju, studirao filozofiju, grčki i latinski, i počeo da shvatam razliku između zapadnog i istočnog, između kulture i njihovog pogleda na život i znao sam da je originalno hrišćanstvo negde istočno.Naravno, sve što sam do tada iskusio su bile crkve uglavnom u Americi i tada mi je došlo: Ja moram da gledam prema Istoku, jer to ima smisla, na toliko mnogo načina. I onda sam počeo da tražim i tako sam otkrio istočno hriscanstvo u raznim zemljama.
Sunce dolazi sa Istoka takođe…
-Da, svetlo dolazi sa Istoka i svetlo hrišćanstva, shvatio sam tada, dolazi iz istočnog sveta, iz pravca Jerusalima, sa istočne strane podeljenog sveta, kaže u svojoj ispovesti otac Pertenius Tarner.
Pogledajte i poslušajte šta je još rekao u razgovoru sa našim urednikom Antonijem Kovačevićem, kome je ispričao svoju životnu priču…
AUTOR: Antonije Kovačević MONTAŽA/EFEKTI: Dejan Stamenković (Dreams Production)
Za više ekskluzivnih intervjua i zanimljivih reportaža iz života srpske i balkanske dijaspore u Americi, ali i širom sveta zapratite naš Youtube kanal Serbian News USA jednim klikom na OVAJ LINK!