Stara crkva brvnara, drveni zvonik, vremešni spomenici na malom, skromnom groblju i zidana crkva iz 1903. godine. To je najsvetije mesto u Pranjanima, selu koje je 1944. godine bilo pretvoreno u pravi humanitarni centar sa improvizovanim aerodromom odakle su na sigurno evakuisane stotine savezničkih pilota. Ponajviše američkih.
Umorni, zbunjeni piloti, koji su krenuli da ruše nacističku mašineriju u istočnoj Evropi, a potom padali pogođeni na tlo Jugoslavije pronalazili su spas kod srpskih domaćina ovoga kraja. Seljaci su brinuli o njima, hranili ih, obezbeđivali smeštaj i skrovište, a pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini organizovali su složenu evakuaciju sa saveznicima. Seljaci su svojim rukama podigli i pistu, dovoljno izdržljivu da sa nje mogu da polete i transportni avioni, pravo u Bari, u američku bazu. To je bio vazdušni most života.
U selu mešali su se srpski i engleski jezik, katkad samo i nemi pogledi. Glad, strah, zbunjenost i neizvsost lečila je samo nada. Svi su se nadali da će pobeda uskoro uslediti, kao i da će se jednoga dana spaseni piloti doći ponovo, u nekim srećnijim okolnostima.
A onda je usledila duga ćutnja o Misiji Halijard. Tajnu su čuvali preživeli akteri i meštani… Još ima onih čiji su dedovi bili svedoci misije Halijard.
Misija je obuhvatala mnogo šire područje i čak 3 aerodroma s obe strane Drine. Ali, najviše pilota spaseno je iz Pranjana, zbog čega se u ovom mestu obeležava i godišnjica akcije.
Zahvaljujući Fondaciji Misija Halijard, državi, kao i ambasadama zemalja Saveznica, danas ovaj podvig ne pamte samo sinovi, ćerke, unuci ili potomci. Neki novi vojnici koračaju Pranjanima makar jednom godišnje, kada se organizuje svečanost. Pamćenje postaje kolektivno, a gostoprimstvo koje su njihovi sunarodnici osetili 1944. godine ponavlja se i danas u srećnijim okolnosnima.
Dvorište crkve brvnare bilo i ove godine ispunjeno ljudima – seljacima, diplomatama, gostima, potomcima, ali i pripadnicima vojske u raznolikim uniformama. Oni su znatiželjno posmatrali ovo malo mesto, pravoslavne crkve i spomenike.
“Da bi razumeo bolje istoriju o kojoj učiš, najbolje je da posetiš mesto gde se ona dogodila, upoznaš ljude koji tu žive i čiji su preci bili živi učesnici”
Tako je, parafrazirano, od srca i jednostavnim rečima poručio jedan mladić na jednom od događaja tokom obeležavanja 78. godišnjice misije Halijard. To je bio Magidan Halc, kadet treće klase, koji je u Srbiju doputovao zajedno sa kolegom Kvintinom Kajsom.
Ovi mladići privlačili su pažnju na zvaničnoj ceremoniji u svojim upečatljivim plavim uniformama. Oni nisu potomci spasenih pilota, nemaju baš nikakve veze sa Srbijom, ali su na istorijskom departmanu Akademije američkog ratnog vazduhoplovstva naišli na knjige koje svedoče o herojskoj akciji jedne od najvećih vazdušnih evakuacija.
-Obojica nosimo “Prop and Wings”, to je simbol vazdušnog korpusa američke vojske. To je grupa koja je letela iz Pranjana. I zato za mene mnogo znači, kao pripadnika vazduhoplovstva, pripadnika američke vojske, biti ovde i razgovarati sa Srbima i rođacima onih koji su pomogli američkim avijatičarima, mnogo mi to znači – pričao nam je kadet Kajs, poreklom iz Čikaga, koji se školuje u Akademiji američkog ratnog vazduhoplovstva u Kolorado Springsu.
Na ove reči bez zadrške nadovezao se Madigan Hilc.
-Još u školi sam proučavao ovu misiju, u smislu operativnog, strateškog i taktičkog nivoa, i napisao sam rad o tome. Ali zaista doći ovde u Pranjane i upoznati ljude u zajednici koja je bila deo toga bilo je nešto veoma posebno. Veoma velikodušni ljudi i, znate, gostoprimstvo je neverovatno – pričao je kadet Hilc.
Kažu, osetili su zahvalnost ljudi koji su ih videli i ugostili u našoj zemlji. Tako su i uzvratili meštanima. Shvatili su da se priča o herojskom poduhvatu prenosi s generacije na generaciju.
-Mislim da je najvažniji deo međusobna komunikacija, jer je to zajednička istorija Srbije i Amerike, tako da je važno da ove veze budu jake jer postoje još od Drugog svetskog rata -ispričao je Hilc.
Misija Halijard inspirisala je mlade kadete.
-Za sebe bih rekao da bih lično voleo da budem u “potraga i spasavanje” misijama kada budem član vazduhoplovstva, i ovo je odlična prilika da saznam više o tome, jer je ovo bila najuspešnija misija potrage i spasavanja u Drugom svetskom ratu, govoreći objektivno, zbog broja vazduhoplovaca koje smo pokupili. A to ne bi bilo moguće bez srpskog naroda u okruženju. Zato mi je važno da shvatim da, pošto ću možda ući u takvu situaciju u budućnosti, da razumem kako gostoprimstvo i velikodušnost lokalnog stanovništva mogu da nam pomognu da ostvarimo tu misiju – podvukao je Halc.
Hrana im je, naravno, uz gostoprimstvo ostavila poseban utisak.
PRATITE NAS I NA INSTAGRAMU:
Izvor: Telegraf
Foto: Printscreen Telegraf Video Platforma
.png){kind=small}
.png){kind=small}