Dvoje mladih ali veoma uspešnih advokata iz Čikaga, Filip Čičevaliev i Theresia Oriz Osmanović, odlučili su prošle godine da zajedno pokrenu advokatsku kancelariju koja bi se bavila isključivo imigracionim problemima i pomagala ljudima koji žele da reše svoj status u Sjedinjenim Američkim Državama.

Godina dana je bila dovoljna da se mnogi koji su potražili pomoć u njihovoj kancelariji uvere da su na pravom mestu, okruženi vrhunskim profesionalcima koji mogu da im budu garancija da će njihovi problemi biti rešavani stručno i po kratkom postupku – naravno onom brzinom kojom to dozvoljavaju procedure u Americi.

To je i nas navelo da im se obratimo i da u razgovoru potražimo odgovore na pitanja koja u ovom trenutku muče imigrante u potrazi za “papirima”.. Krenuli smo redom…

Čime se tačno sve bavi Vaša advokatska kancelarija i koliko dugo već radite na ovim prostorima? Da li zastupate samo slučajeve u državi Ilinois ili radite i u drugim američkim državama?

-Otvorili smo OC LAW GROUP LLC u martu 2020. samo nekoliko dana pre nego što je pandemija pogodila svet. Pre toga smo radili za veće advokatske firme u SAD. Mi smo advokati sa više od 15 godina iskustva u imigracionom, korporativnom i porodičnom pravu. Najveći deo našeg rada vezan je za imigraciono pravo, manje za korporativno i porodično pravo. U oblasti imigracije pokrivamo sve, od imigracije zasnovane na porodičnim odnosima, na zapošljavanju i izvanrednim veštinama, političke azile, investitorske vize, sezonske radne vize i radne vize za visokokvalifikovane radnike. Poslujemo širom SAD jer je zakon o imigraciji savezni zakon. Od svog osnivanja rastemo kao kancelarija veoma brzo. Samo u ovoj godini radili smo sa preko 200 novih klijenata (pojedinaca i kompanija), a taj broj se svakodnevno povećava. Koristim priliku da se zahvalim klijentima koji su nam ukazali poverenje, kao i novima koji nam svakodnevno daju poverenje.

Bajdenova administracija je nekoliko puta pokušala da reformiše imigraciju i omogući mnogim osobama bez dokumenata pristup zelenoj karti. Nažalost, svaka suštinska reforma zahteva i zakonodavnu podršku, koju je nemoguće dobiti u Senatu. Skeptičan sam da će predložene reforme, posebno takozvana imigraciona amnestija, proći Senat

Koliko je danas lakše ili teže “dobiti papire” u USA u odnosu na situaciju od pre nekoliko godina?

-Sve zavisi od vrste procedure kojom se traži “zelena karta”. Danas živimo u izvanrednim vremenima i svedoci smo istorijski velikog broja zahteva po svim osnovama. Pandemija i njene posledice dovele su do kašnjenja u obradi i odobravanju prijava. Ali i pored ovoga, za razliku od pre nekoliko godina, svedoci smo pokušaja da se sistem ubrza i oslobodi nepotrebnih koraka. Osim od brzine procedure, da li ćete lakše ili teže dobiti zelenu kartu zavisi i od toga da li su oni koji predaju dokumenta dovoljno informisani o dokumentaciji i dokazima koje treba da prilože, da li imaju kvalitetan pravni savet koji će omogućiti da prođu proceduru jer će svaki nedostatak dokumentacije dovesti do dužeg odlaganja.

Da li je Bajdenova administracija olakšala i ubrzala proces imigrantima, kao što je obećala u predizbornoj kampanji?

-Bajdenova administracija je nekoliko puta pokušala da reformiše imigraciju i omogući mnogim osobama bez dokumenata pristup zelenoj karti. Nažalost, svaka suštinska reforma zahteva i zakonodavnu podršku, koju je nemoguće dobiti u Senatu. Skeptičan sam da će predložene reforme, posebno takozvana imigraciona amnestija, proći Senat, nešto što je poslednji put uspelo za vreme Reganove administracije.

Teškoća postupka je uvek u dokazivanju da je brak bio stvaran u trenutku kada je sklopljen. Uz savremenu tehnologiju, uveliko je olakšano pribavljanje dokaza koji dokazuju valjanost braka. Ono što se promenilo je obim dokumentacije koja se podnosi. Ako su pre 10 godina prijave bile od jedne do pet stranica, sada su od 9 do 18 i više stranica

Znamo da veliki broj naših ljudi pokušava da dobije zelenu kartu na osnovu braka sa američkim građanima…Da li je postupak dokazivanja danas lakši ili teži nego što je bio ranije?

-Procedura je manje-više ista. Teškoća postupka je uvek u dokazivanju da je brak bio stvaran u trenutku kada je sklopljen. Uz savremenu tehnologiju, uveliko je olakšano pribavljanje dokaza koji dokazuju valjanost braka. Ono što se promenilo je obim dokumentacije koja se podnosi. Ako su pre 10 godina prijave bile od jedne do pet stranica, sada su od 9 do 18 i više stranica, što znatno usporava proces. Jedan od argumenata za ovo je složenost vremena u kojem živimo.

Šta je sa onima koji apliciraju kao politički azilanti? Koliko dugo se čeka na dobijanje radnih dozvola, itd…?

-Azil je veoma ozbiljan postupak. Zbog ogromnog broja prijava, to je veoma spora procedura. Svako ko razmišlja o azilu treba prvo da bude dobro informisan o validnosti svog slučaja i da potraži ozbiljnu pravnu pomoć pre nego što donese odluku. Takođe da se informišete o statistici u vezi sa azilom, odnosno koliki je procenat azila odobrenog pre imigracije, a koji je procenat pred sudom. Zahtev za radnu dozvolu za azil može se podnijeti nakon 365 dana od dana podnošenja kompletnog zahteva. Trenutno je rok za dobijanje radne dozvole nakon podnošenja iste povećan na 8+ meseci.

Znamo da se Srbija i Makedonija poslednjih nekoliko godina u očima američke administracije tretiraju kao demokratske zemlje…Koliko to otežava posao onima koji svoja prava ovde pokušavaju da ostvare kao ugroženi na osnovu svog političkog stava, nacionalnog i seksualnog opredelenja?

-Dobijanje azila zavisi od specifičnih okolnosti i iskustava koje je podnosilac zahteva imao u svojoj zemlji. Veoma je važno da su to verodostojna iskustva koja se mogu dokumentovati. Jednako je važna i situacija u kojoj se država nalazi, ali tretman države kao demokratske u principu ne bi trebalo da komplikuje proceduru. Azil nije nova pojava u SAD. Imigraciona služba ima ogromno iskustvo i u velikoj meri može da prepozna da li je neko diskriminisan i da li mu država daje samo deklarativna prava. Ako USCIS to ne prizna onda će imigracioni sud. Probni prag u postupcima azila je visok. Nije dovoljno da neko bude samo diskriminisan, već je ta diskriminacija političke, verske, seksualne ili druge prirode tolika da prerasta u ugnjetavanje. Takođe, u postupcima za azil, podnosilac zahteva nema uvek mogućnost i pristup da pruži dokaze o tome šta je pretrpeo. Ako vas tuku 3 dana u policijskoj stanici, policija vas sigurno neće dati izvestaj za to. Ovo dodatno i značajno otežava dobijanje azila. Zato je moj savet da dobro razmislite pre nego što uđete u postupak azila.

Kako prolaze građani Bosne i Hercegovine koji apliciraju za zelenu kartu, da li su medijski napisi koji su BiH povezivali sa islamskim terorizmom uticali na dužinu procedura?

-Do sada, prema našem iskustvu, nema problema niti odugovlačenja u proceduri kada građani Bosne i Hercegovine podnose zahtjev za zelenu kartu.

Mladići i devojke sa Balkana su jedno vreme vrlo teško dobijali studentske vize, kao i mogućnost da učestvuju u WORK&TRAVEL programu…Je li se u tom smislu nešto promenilo?

-Za J1 vizu preko koje studenti dolaze na sezonski rad u SAD jedini uslov je da budete student, da se pridružite programu preko sertifikovanih poslodavaca i da na intervjuu dokažete da nameravate da se vratite u matičnu zemlju nakon završetka programa. Ambasade imaju diskreciono pravo da odluče da li neko namerava da se vrati ili ne.

Koliko činjenica da veliki broj studenata i učesnika WORK&TRAVEL programa ostaje u USA i nakon isteka vize komplikuje tu proceduru?

-Boravak nakon isteka vize samo čini ambasade mnogo skeptičnijim i strožijim prilikom ocenjivanja J1 zahteva, što studenti tumače kao komplikovanje procedure za izdavanje vize.

Kakva je situacija sa radnim vizama? Koje profesije(zanimanja) lakše dobijaju radnu vizu u USA i pod kojim uslovima? 

-Za radne vize je veoma važno izabrati odgovarajuću proceduru koja bi bila najuspešnija prema profesiji podnosioca zahteva i potrebama kompanije. Na primer, H2B vize se odnose na sezonski rad i zahtevaju određeno iskustvo sa podnosiocem zahteva, dok se H1B vize odnose na kandidate sa visokim obrazovanjem, koji rade u profesijama koje zahtevaju visoko obrazovanje. Obe vrste viza imaju kvote koje se, zbog ogromnog nedostatka radne snage sa kojim se suočavaju SAD, brzo ispunjavaju. Za radnu dozvolu mogu se prijaviti i kandidati koji mogu da dokažu da imaju odlične veštine u sportu, umetnosti, nauci i biznisu. Ovo je veoma obimna i zahtevna procedura dokazivanja koja, ukoliko bude odobrena, vodi do radne dozvole koja se može produžavati na neodređeno vreme.

Za zelenu kartu mogu se prijaviti i ljudi koji su u SAD ili koji su u svojim zemljama kao što su Makedonija, Srbija, itd. Procedura traje oko godinu i po do dve godine, u zavisnosti od brzine obrade predmeta. Postupak se završava 10-godišnjom zelenom kartom za podnosioca zahteva i putem do naturalizacije nakon 5 godina. Ukoliko podnosilac zahteva ima porodicu (supružnika, decu) kada se njegov zahtev odobri, cela porodica dobija pravo da podnese zahtev za zelenu kartu

Takođe, vrlo mali broj ljudi zna da se za zelenu kartu mogu prijaviti direktno preko poslodavca. U ovom delu postoje 3 vrste procedura koje vode do zelene karte, i to:

*EB-1 je procedura namenjena ljudima sa izuzetnim veštinama u nauci, umetnosti, obrazovanju, biznisu ili sportu, ljudima koji su izuzetni profesori i istraživači koji dolaze u SAD da nastave istraživanje, kao i direktorima multinacionalnih kompanija.

*EB-2 je procedura za osobe sa visokim stepenom stručne spreme koji će raditi u profesijama koje zahtevaju visoku diplomu, kao i za ljude za koje SAD imaju nacionalni interes da nastave svoj posao ovde.

*EB-3 je procedura za sve ostale ljude koji imaju ili obrazovanje ili samo iskustvo bez obzira na obrazovanje i imaju poslodavca koji želi da im ponudi posao.

Za zelenu kartu mogu se prijaviti i ljudi koji su u SAD ili koji su u svojim zemljama kao što su Makedonija, Srbija, itd. Procedura traje oko godinu i po do dve godine, u zavisnosti od brzine obrade predmeta. Postupak se završava 10-godišnjom zelenom kartom za podnosioca zahteva i putem do naturalizacije nakon 5 godina. Ukoliko podnosilac zahteva ima porodicu (supružnika, decu) kada se njegov zahtev odobri, cela porodica dobija pravo da podnese zahtev za zelenu kartu.

Ima li nešto što Vas nisam pitao a smatrate važnim ili zanimljivim?

-Najbolji savet koji možemo dati ljudima jeste da se, pre nego što donesu bilo kakvu odluku o svojoj budućnosti, konsultuju sa advokatom. Informacije koje ćete dobiti mogu promeniti vaš put, a time i budućnost. Mi u OC Law uvek ćemo vam ponuditi najbolje rešenje za vaša pitanja imigracije jer znamo da je naš posao vaša budućnost, poručuju Filip i Theresia i pozivaju sve da im se jave za besplatne konsultacije na telefon (847) 258-9954 ili na email: info@oclaw.us.