NIKO NEĆE NA NAPREDNJAČKI SAJAM KNJIGA: Izdavači ga bojkotuju, književnici krive režim za “destrukciju pismenosti”!

Glavna vest pred 69. Sajam knjiga u Beogradu spada u repertoar pozorišne trupe „Leteći Cirkus Montija Pajtona“ – biće svega, osim izdavača knjiga. Masovni bojkot najvećih domaćih izdavača knjiga posledica je odluke Skupštine grada Beograda iz marta, kada su iz Odbora Beogradskog sajma knjiga isključeni njihovi predstavnici. Navedeni razlozi bili su smanjenje članova Odbora zarad „lakšeg funkcionisanja“ Sajma knjiga i činjenica da ne postoji zakonska obaveza da izdavači budu u njegovom sastavu. Oni su posle odbili da im bude dozvoljeno da učestvuju kao posmatrači, bez prava odlučivanja.

Članovi Udruženja izdavača i knjižara Srbije koji su odbili da se pojave su Laguna, Delfi, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Partenon, Pčelica, Dereta, Finesa, IPC Media i Kontrast, dok su isto učinile članice Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Clio, Arhipelag i Geopoetika. Većina potonjih je bojkotovala Sajam i prošle godine.

Tako će posetioci Sajma, od 23. do 31. oktobra, imati priliku da posete štandove pre svega državnih institucija, anonimnih izlagača, eparhija i manastira, dok če dobar deo sajamskog prostora ostati neiskorišćen.

Najveći prostor zauzeće Kancelarija za Kosovo i Metohiju (279 kvadrata), zatim Službeni Glasnik (210), Medija Centar Odbrana (197), Pošta Srbije (180), Kosmos izdavaštvo (150), Zavod za udžbenike (120)…

Na prvom nivou Hale 2, gledaćemo Tunis kao počasnog gosta Sajma, inače smeštenih u centru Hale 1, a pratiće ih Opština Nikšič, Centar za promociju nauke, Fondacija Braća Karić, Republika Srpska, Istočno Sarajevo, Maroko, Rusija, Klett, Filmski centar Srbije, inostrani instituti, eparhije/manastiri, Uprava za dijasporu, „Srbi za Srbe“ i druge organizacije kojima izdavačka delatnost nije primarna.

Zanimljivo je da će se pojaviti i Vulkan Znanje, tek ogranak popularnog izdavača, a postoji šansa da uživaju i poklonici stripa i grafičkih novela.

Da li su Sajam knjiga pljeskavice i Šešelj?
Da bi razumeli ozbiljnost problema, osim što će izostati veliki deo redovne sajamske publike, izdavači će pretpreti značajne gubitke budući da većina njih ne poseduje svoje knjižare, pa im je beogradski Sajam bio zlatna prilika za promociju i zaradu, iako su, po njihovim rečima, cene zakupa štandova postale nerealno visoke, a odsustvom delegata izdavača ne postoji mogućnosti da se na to utiče.

Problem postoji još od lane, kada je za brojne izdavače Sajam bio jedva isplativ. Sve ovo se dešava u trenutku kada državna ulaganja u kulturu dostižu istorijski minimum.

Na šta će sve ličini ove godine, kada se Sajam poklapa sa nikada neizvesnijim vanrednim parlamentarnim izborima, ostaje da se vidi ali jedno je sigurno: publika će doći u tragovima.

Ostaje uteha u pljeskavicama i eventualnom fotografisanju sa haškim osuđenikom Vojislavom Šešeljom, koji su vremenom postali zaštitni znak najstarije srpske kulturne manifestacije.

Ulaznice za Sajam koštaće 450 dinara, grupne su 350 po osobi, a porodični dani staju 1.400. Deca do osam godina ne plaćaju ulaz, dok parking košta 300 dinara po satu.

Šta kaže struka?
Pesnik, pisac i bivši novinar Duško Domanović kaže za IZLAZ.com da je Sajam „već odavno priredba na koju su vlastodršci alergični, kao što su alergični na sve što ih na bilo koji način podseća na to da u svojim redovima imaju hordu nepismenih šibicara, starleta i beskrupuloznih oportunista koje su preko noći proizveli u doktore, politikante, ministre“.

Dodaje i da je ove godine ta „alergičnost kulminirala maltene potpunim ukidanjem Sajma – a da to ne treba da čudi bilo koga od nas“.

Vlast nije u poziciji da bi mogla da prezire one koji joj nisu po volji, jer je za prezir potrebno da budete na nivou koji je iznad onog koga prezirete. Stoga toj vlasti ostaje jedino da mrzi sve ono što je u ljudskom, moralnom, intelektualnom i svakom drugom smislu nadilazi. Ukidanje Sajma knjiga je tek jedna od manifestacija te njihove mržnje. Kao što su to i pokušaji ukidanja tri departmana na Filozofskom fakultetu u Nišu, ukidanja Jovine gimnazije u Novom Sadu, zapravo ukidanja svega što miriše na elementarnu pamet i pismenost. To je jedino što ih istinski plaši“, smatra Duško Domanović.

Književnica i takođe bivša novinarka Andrea Popov Miletić priznaje nam da je sve je manji broj kulturnih manifestacija koje posećuje i u kojima učestvuje.

“I sve je manji broj institucija kulture koje ne bojktujem s obzirom na sramotni nivo na koji su sve srozali, prispodobili sebi i svom poimanju kulture. Čemu služi ovakav Sajam knjiga? Čije je on zapravo mesto susreta i šta se na njemu promoviše?

Kada su većinom izlagači kojekakva javna preduzeća, opskurne fondacije za narod i državu, udruženja izdavača Republike Srpske, SANU, Matica srpska, a ubedljivo najviše štandova zauzimaju manastiri i eparhije (imaju svoju “ulicu” koja nosi ime Nikolaja Velimirovića) – jasno je kakvu sliku književnosti i izdavaštva organizatori žele da predstave. Izdavačke kuće koje drže do sebe poslednjih godina održavaju alternativne sajmove i do čitalaca dolaze drugim putevima. Pisci koji imaju integritet neće nastupiti na ovakvoj manifestaciji, pogotovo ne u vreme izbora. Smatram da pravi Sajam knjiga, onakav kakav treba da bude, može da se održi tek u oslobođenoj državi, kazala je Popov Miletić.

Višestruko nagrađivani pisac Dejan Aleksić podseća da je decenijama Međunarodni beogradski sajam knjiga bio „kulturni brend ove države“, a da javnost sada sedoči procesu u kojem „ova manifestacija postaje predmet sabotaže onih kojima kultura znači malo ili ništa“.

Lišiti izdavače mogućnosti da učestvuju u radu Odbora Sajma knjiga bio je samo jedan od strateških poteza u rušenju samog smisla Sajma, dodaje Aleksić.

Upravljačke strukture Grada Beograda tendenciozno su dovele do toga da se izdavači, autori i čitaoci pod onom kupolom osećaju kao gosti u sopstvenoj kući. Znamo i zbog čega i kakav interes stoji iza toga. Još prošle godine je to bilo izuzetno vidljivo, a ove će biti još paradoksalnije. Nema ključnih izdavača, književna publika je desetkovana, kao da neko želi da protera knjigu s najveće svetkovine knjige u ovom delu Evrope. Usput, pojavili su se neki novi izlagači, sasvim nepoznatog i sumnjivog porekla i uloga. Prošle godine sam na licima tih ljudi prepoznavao onaj izraz koji govori da su tu što moraju, a ne zato što pripadaju Sajmu“, ocenjuje Dejan Aleksić

Pisac Milan Tripković, čiji se roman „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ našao u užem izboru za NIN-ovu nagradu, za IZLAZ.com kaže da je Beogradski sajam knjiga oduvek bio kulturna manifestacija od prvorazrednog značaja za Srbiju, „pre svega jer je uspevao da privuče mnogobrojnu publiku“.

Zaista kod nas nema, niti je bilo mnogo kulturnih događaja (onih koji se tiču književnosti posebno) koji su bili masovniji od Sajma. Tako je bilo najviše jer se vrlo brzo nakon njegovog osnivanja uspostavio neki opštenarodni karakter, koji je opstajao godinama i decenijama bez obzira na to ko je bio na vlasti i čiji su kadrovi priređivali taj događaj. S obzirom na to da prošle godine ljudi koji upravljaju Sajmom i koji bi trebalo da ga organizuju nisu u svojoj nesposobnosti, lojalnosti ili zlonamernosti svejedno, prepoznali činjenicu da se ta svenarodnost nalazi na ulici, ili preciznije u pobuni, a da bez nje nema ni Beogradskog sajma knjiga, ove godine su se izgleda odlučili za još jedan u nizu, njima svojstvenih i nerazumnih uništiteljskih poduhvata koji je u svojoj suštini čista autodestrukcija, ocenjuje Tripković.