KOSOVU PRETE NOVI NEREDI: Nemačka štampa strahuje od burnih reakcija nakon presude Tačiju i liderima UČK!

Kosovo je pred burnim danima, piše štampa na nemačkom uoči presude Tačiju i ostalim liderima UČK u Hagu i ocenjuje da se, u slučaju osuđujuće presude, mogu očekivati novi protesti na Kosovu, pa možda i ozbiljniji neredi.

Hašimu Tačiju, bivšem predsedniku Kosova, kao i trojici saoptuženih bivših lidera UČK u sredu 16. septembra u Hagu će biti izrečena prvostepena presuda u procesu za ratne zločine navodno počinjene između marta 1998. i septembra 1999. godine. Tužilaštvo za svakog optuženog traži po 45 godina zatvora. Svi optuženi izjasnili su se da nisu krivi.

Ako budu proglašeni krivim, to ne bi bio kraj postupka, jer bi će njihova odbrana, kako se očekuje, gotovo sigurno uložiti žalbu. Isto je tako gotovo sigurno da će tužilaštvo podneti žalbu ukoliko presuda bude oslobađajuća. To znači da je skori povratak Tačija na političku scenu Kosova malo verovatan, piše DW.

SAZNAJTE VIŠE:

IZOSTALA POZNATA IMENA: Siniša Mali, Bratislav Gašić, Marko Đurić i Zlatibor Lončar nisu na izbornoj list!

Novi protesti – možda i ozbiljniji neredi?
„Kosovo je pred burnim danima – koji će barem privremeno nešto reći i o NATO“, ocenjuje list Frankfurter algemajne cajtung. „Ako Tači bude proglašen krivim (…) izvesno je da bi se tada – i to ne samo u Moskvi i Beogradu – ponovo pojavila tvrdnja da je NATO tokom bombardovanja Srbije 1999. sarađivao sa ratnim zločincem. Na Kosovu se već oseća težina tog događaja. U subotu je u Prištini održan skup podrške Tačiju i njegovim saborcima. Agencija AFP govorila je o desetinama hiljada učesnika, dok je AP procenio da ih je bilo nekoliko hiljada. Vijorile su se zastave UČK. ’Vratite oslobodioce kući’ i ’Kosovo čeka svoje heroje’, bili su samo neki od slogana.“

Nemački list procenjuje da se, u slučaju osuđujuće presude, mogu očekivati novi protesti na Kosovu, pa možda i ozbiljniji neredi. „Velika većina kosovskih Albanaca i dalje je prozapadno i proamerički orijentisana. Nije zaboravljeno da bez intervencije NATO predvođene SAD 1999. godine i bez zapadne podrške proglašenju nezavisnosti 2008. godine samostalnog Kosova verovatno ne bi ni bilo. Ipak, postupak koji se vodi pred Specijalnim sudom u Hagu protiv Tačija većina stanovništva smatra nepravednim.“

Frankfurter algemajne cajtung podseća i da je, nakon rata 1999, ugled Hašima Tačija i drugih bivših lidera UČK tokom godina opadao, i da je to bio jedan od razloga uspona Aljbina Kurtija i njegovog pokreta Samoopredeljenje: „Tači i pojedini njegovi saborci doživljavani su kao korumpirani ratni profiteri koji su novu državu podelili između sebe i sarađivali sa zapadnim akterima čiji ugled takođe nije bio besprekoran. Međutim, suđenje u Hagu promenilo je deo javnog raspoloženja. Proces je doprineo tome da popularnost Hašima Tačija, koja je prethodnih godina bila u ozbiljnom padu, ponovo poraste.“

„Istorijski legitimitet oslobodilačkog rata“
Podsticaj za pokretanje procesa protiv Tačija i ostalih dali su memoari Karle del Ponte, podseća švajcarski list Noje cirher cajtung. „Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju u njima je iznela teške optužbe protiv vrha UČK. Istovremeno je kritikovala međunarodnu zajednicu zbog blagog odnosa prema bivšim pobunjenicima i ukazala na sistematsko zastrašivanje svedoka koje je ranije sprečavalo rasvetljavanje slučajeva.“

„Na osnovu tih navoda, Savet Evrope zadužio je švajcarskog političara Dika Martija da kao specijalni izvestilac istraži optužbe. U svom izveštaju Marti je potvrdio da postoje ozbiljne indicije o teškim zločinima UČK. Tačija je opisao kao vođu kriminalne grupe koja je navodno bila umešana u trgovinu organima, oružjem i drogom. Za optužbe o trgovini organima do danas nisu pronađeni čvrsti dokazi“, piše švajcarski list.

Ove srede, nakon saslušanja više od 300 svedoka, Specijalni sud za Kosovo trebalo bi da izrekne presudu u slučaju Tači i ostali. Noje cirher cajtung ukazuje: „Za tužilaštvo nije presudno da li su Tači i trojica njegovih saboraca lično ubijali i mučili ljude. Njihov argument je da su, kao deo vrhovnog rukovodstva UČK, snosili odgovornost za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni. Odbrana je pokušala da ubedi sudije da je UČK bila haotična organizacija bez jasnog komandnog lanca i da optuženi zbog toga nisu imali stvarnu kontrolu nad borcima.“

„Svaki od optuženih angažovao je tim međunarodno priznatih advokata. Njihov rad finansiraju privatni donatori i država Kosovo. Od početka procesa to je poreske obveznike koštalo više od 20 miliona evra. Većina društva podržava te troškove, jer za većinu kosovskih Albanaca sud ne odlučuje samo o postupcima pojedinih vođa UČK, već i o istorijskom legitimitetu oslobodilačkog rata. Zbog toga mnogi ovaj proces doživljavaju kao nepravedan i jednostran“, zaključuje švajcarski Noje cirher cajtung.