SRBIJA PUSTILA OSUMNJIČENOG TERORISTU NA SLOBODU! Albanac optužen za ratne zločine na Kosmetu 1999. uhapšen pa oslobođen!

Dukađin Mađuni (Dugagjin Maxhuni), koji je 12. avgusta uhapšen na Batrovcima zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Becu kod Đakovice, pušten je na slobodu, saopštio je jutros njegov advokat Arijanit Koci. Mađuniju je prethodno bio određen pritvor do 30 dana.

„Dukađin Mađuni je oslobođen“, objavio je Koci na Fejsbuku.

Prema njegovim navodima, Mađuni se sada vraća porodici.

„Od tog dana sam govorio da Dukađin nije kriv i da tvrdnje protiv njega ne stoje. Danas je slobodan“, naveo je Koci.

Advokat u jutrošnjoj objavi nije precizirao na osnovu koje odluke je Mađuni pušten na slobodu, niti da li je postupak protiv njega obustavljen.

Koci je poručio i da se u Srbiji nalaze i drugi građani sa Kosova za koje tvrdi da su „nepravedno zadržani“, navodeći da će nastaviti da se profesionalno angažuje na njihovom oslobađanju.

Od zadržavanja radi provere do pritvora zbog sumnje za ratni zločin

Javnost je o slučaju prvi obavestio upravo Koci 13. avgusta.

Tada je naveo da je Mađuni, rođen 10. maja 1979. godine i poreklom iz sela Bec kod Đakovice, prethodne večeri zadržan prilikom prelaska granice između Srbije i Hrvatske.

Prema njegovim tadašnjim navodima, Mađuni je najpre zadržan radi provere, a nekoliko sati kasnije porodica je obaveštena da je prebačen u Beograd i da se „postupak protiv njega nastavlja“.

U tom trenutku nisu bili poznati ni razlog ni pravni osnov zadržavanja.

OSTAVLJENI NA MILOST I NEMILOST ALBANCIMA! Zatvara se poslednji srpski kafić u centru Severne Mitrovice, stigao nalog za iseljenje!

MUP Srbije se oglasio narednog dana, 14. avgusta, potvrdivši hapšenje D.M. (1979) na Batrovcima zbog postojanja osnova sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Podaci koje je MUP tada objavio – inicijali, godište, mesto hapšenja i činjenica da se istraga odnosi na selo Bec kod Đakovice – poklapali su se sa podacima koje je prethodno izneo Koci o Dukađinu Mađuniju.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je da se sumnja odnosi na događaje iz juna 1999. godine u Becu i na „članove dve porodice“.

MUP nije izneo više detalja o događaju za koji se D.M. sumnjiči, niti identitet navodnih žrtava.

Mađuniju je najpre određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a potom je uz krivičnu prijavu priveden Javnom tužilaštvu za ratne zločine.

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Veća za ratne zločine odredio mu je pritvor do 30 dana.

Priština uputila verbalnu notu Kvinti

Na hapšenje je 15. avgusta reagovalo i Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore u Prištini.

Ministarstvo je saopštilo da je preko Kancelarije za vezu u Beogradu obavestilo Delegaciju Evropske unije u Srbiji i uputilo verbalnu notu diplomatskim misijama zemalja Kvinte akreditovanim u Srbiji.

OTKRIVAMO: Gde će se i kad održati komemoracija Mladiću, i u kojoj crkvi će biti izloženo njegovo telo

Naveli su da je cilj angažovanje međunarodnih partnera radi zaštite prava i bezbednosti Mađunija.

Najavljen je i zvaničan zahtev za posetu Mađuniju, kao i nastavak praćenja slučaja preko Kancelarije za vezu.

Niz hapšenja građana sa Kosova u Srbiji

Mađunijevo hapšenje bilo je jedno u nizu slučajeva u kojima su osobe sa Kosova poslednjih meseci hapšene ili zadržavane u Srbiji.

Početkom avgusta MUP Srbije saopštio je da je na Horgošu uhapšen M.M. (1981), zbog sumnje da je 26. jula 1999. godine u selu Klobukar počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na štetu T.S. i S.S.

Koci je prethodno izvestio i o Avdiju Memčaju, Albancu sa Kosova koji se, prema njegovim navodima, od 20. maja nalazi u pritvoru u Srbiji.

Poslednjih godina u Srbiji je uhapšeno više osoba sa Kosova zbog sumnji ili optužbi za ratne zločine, među kojima su Mithat Ložani, Arbnor Spahiju, Ljuljzim Haljilji, Behar Prenići, Hazir Haziri, Avni Ćenaj, kao i braća Džemailj i Baškim Emini, dok su pojedini kasnije pušteni iz pritvora.

Na hapšenje Mithata Ložanija u februaru reagovala je i Evropska unija. U odgovoru za KoSSev tada je navedeno da se Srbija Sporazumom o pravosuđu iz 2015. obavezala da neće pokretati krivične istrage i postupke za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu, osim ukoliko to ne zatraže kosovske vlasti.

KoSSev je tada od EU zatražio dodatno pojašnjenje pravnog osnova za takvo tumačenje, budući da se takva odredba ne nalazi eksplicitno u javno dostupnim verzijama Sporazuma o pravosuđu. Odgovor nije stigao. Međutim, profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović tvrdio je da se Evropska unija u ovom slučaju poziva na takozvani sporazum Mustafa–Vučić o pravosuđu.