„NE MORATE IMATI NOVAC DA BI VAS POZVALI NA MOLITVENI DORUČAK“: Sveštenik iz Srbije već 24.put sedi sa američkim predsednicima, i ima poruku za sve hrišćane! (FOTO)

Pre nekoliko dana u Vašingtonu je održan Molitveni doručak, kome su, pored predsednika SAD, Donalda Trampa, prisustvovali mnogi državnici, diplomate, političari, aktivisti, javne ličnosti…Pojaviti se na Molitvenom doručku stvar je prestiža i društvenog priznanja, pa su mnogi spremni da potroše velike sume novca da bi se našli u probranom društvu. Ipak, ima i onih koji te pozive dobijaju na osnovu ugleda koji su izgradili…

Takav je i Samuil Petrovski, sveštenik evanđelističke crkve, rođeni Beograđanin, kome je ovo bio 24 put da prisustvuje Molitvenom doručku.

U javnosti se prisustvo Molitvenom doručku uglavnom povezuje sa velikim donacijama, pa se stiče dojam da se mesto za stolom kupuje. Kako se dobija pozivnica, tj. kako je Vi dobijate sve ove godine?

-Molitveni doručak je događaj koji je nastao kao potreba za duhovnom i moralnom podrškom političarima koji donose važne odluke i često su pod velikim pritiscima. U Sjedinjenim Državama kongresmeni i senatori se redovno nedeljno sastaju na molitvenim doručcima, bez obzira na stranačku pripadnost. U svakoj saveznoj državi u SAD imaju svoje nedeljne i godišnje molitvene doručke dok jednom godišnje organizuje se veliki skup sa nekoliko hiljada učesnika iz SAD i inostranstva. Ove godine je bilo učesnika preko 110 zemalja iz sveta.

NOVAC NIJE NAJBITNIJI: Otac Samuil Petrovski na Molitvenom doručku

Pozive upućuju organizatori iz DC, a lokalne molitvene grupe mogu nominovati učesnike. Postoje jasni kriterijumi i transparentna raspodela mesta po državama. Nema nikakvih uslova tako da ne morate biti donator da biste dobili pozivnica. Naravno, svako mora da plati svoj, put, smeštaj i određene obroke na koje idete tokom događaja. Cilj nije političko lobiranje, već izgradnja mostova, prijateljstva, međusobno ohrabrenje i podsećanje na moralne vrednosti koje je Isus ustanovio.

Opišite nam iz prve ruke, šta se sve dešava tokom trajanja Molitvfenog doručka?

-Na tom centralnom skupu čitaju se delovi iz Biblije, pevaju duhovne pesme i slušaju svedočenja ljudi iz različitih sfera društva – politike, biznisa, kulture, religije – o tome kako je vera uticala na njihov život. Prisutan je i predsednik SAD, koji se obraća porukom jedinstva, vere i značaja molitve. Neki od govornika su bili: Majka Tereza, Bono Vox, Bočeli…

ČIKAGO PLAČE ZA „ŽUĆOM“: Tragično stradali Srbin u poslednjoj poruci nagovarao prijatelja da napusti kamione, završi fakultet i poručio: „Divan život“ (FOTO)

Koliko dugo prisustvujete Molitvenom doručku?

-Molitvenom doručku u Vašingtonu prisustvujem od 2003. godine, a tokom godina i sličnim skupovima u evropskim gradovima poput Brisela, Londona, Berlina i Osla. Slični događaji organizuju se i u drugim gradovima, uključujući i Moskvu.

Inače, ja sam ove godine sam došao kao deo naše delegacije na 74. Molitveni doručak, koji se tradicionalno održava prvog četvrtka u februaru svake godine. Nakon toga sam za vikend boravio u Nju Džersiju, gde sam služio u dve evanđeoske crkve koje okupljaju ljude sa prostora bivše Jugoslavije. Bilo je veoma hladno, oko minus 20 stepeni. U jednoj crkvi je zbog jakog vetra prozor ostao otvoren tokom noći, pa je tokom bogosluženja bilo prilično hladno, ali smo uz Božju pomoć izdržali.

Kažite nam nešto više o sebi i svom životnom putu…

-Rođen sam u Beogradu, u porodici diplomate nekadašnje Jugoslavije. Kako potičemo iz njegovog trećeg braka, u kome je dobio 5 sinova, mi mlađi nismo mnogo putovali s njim tokom njegove diplomatske službe. Ipak, kao deca proveli smo četiri godine u Tripoliju, u Libiji, na kraju njegove karijere. Tu smo se često igrali u dvorištu Gadafija sa njegovom decom. Posle Libije moje školovanje, vojsku, osnovne i master studije završio sam u Beogradu. Teologiju sam studirao vanredno, uglavnom u Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi. Moj životni put, međutim, nije obeležen samo obrazovanjem, već pre svega ličnim duhovnim traženjem koje je počelo u mladosti.

Šta je obeležilo Vaš duhovni put?

Moj otac je bio komunista, pa u detinjstvu nismo imali versko obrazovanje. Sa 18 godina, nakon sahrane naše komšinice koja je preminula veoma mlada, počeo sam da postavljam pitanja koja svako od nas, pre ili kasnije, mora sebi da postavi: Šta je smisao života? Šta dolazi posle smrti? Postoji li Bog? Postoji li nada? Ta pitanja su me podstakla da istražujem različite religije, posećujem liturgije i bogosluženja Evanđeoske crkve u Beogradu, gde sam se prvi put susreo sa Jevanđeljem Isusa Hrista.

Kroz čitanje Jevanđelja i razgovore sa mladim hrišćanim, shvatio sam poruku o Bogu kao Tvorcu, o ljudskom grehu i o Hristovoj žrtvi na krstu i Vaskrsu kao putu pomirenja sa Bogom. Posle nekoliko meseci duhovnog traganja, doživeo sam ličnu promenu i postao hrišćanin. Prvu molitvu pokajničku sam izgovorio u Ulcinju gde je crkva imala letnji kamp daleke 1991.godine. Posle dve nedelje sam imao svoje krštenje u Protestantskoj Evanđeoskoj Crkvi u Beogradu.

Šta je suštinski problem današnje civilizacije?

-Čitajući biografije Jevanđelja Isusa iz Nazareta, počeo sam da razumem jednu suštinsku biblijsku istinu – problem čovečanstva nije prvenstveno politički, ekonomski ili kulturološki, već duhovni. Biblija taj problem naziva grehom. Srce ljudskih problema je “Ljudsko srce” odakle izlazi sve što nije dobro i što je Greh.

TRAGEDIJA U AMERICI: Srpski kamiondžija poginuo u teškoj saobraćajci na autoputu! (VIDEO)

Grehe često svodimo na pojedinačne pogrešne postupke, ali u biblijskom smislu greh je dublji – to je stanje odvojenosti od Boga, pobuna čovekovog srca protiv Tvorca. To je gubitak veze, prekinuta komunikacija sa Onim koji nas je stvorio. Kao kada nestane signal wifi – možemo imati sve spolja, ali bez povezanosti nema pravog života.

Kako hrišćanstvo može premostiti, rešiti taj problem?

-Poruka hrišćanstva je da čovek sam ne može da premosti taj jaz. Ne može dobrim delima da „zaradi“ spasenje niti moralnim naporom da izbriše krivicu. Zato je, prema Jevanđelju, Isus Hristos – Bogočovek – došao da preuzme posledice ljudskog greha na sebe, da na krstu ukloni prepreku između Boga i čoveka i da vaskrsenjem otvori put večnom životu.

NA HRIŠĆANSKOM PUTU: Otac Samuil sa Miloradom Dodikom

-Čovek može biti obrazovan, uspešan i moralan, ali bez pomirenja sa Bogom ostaje praznina. Hrišćanska poruka kaže da čovek sam ne može da ukloni posledice greha. Svi imamo taj “virus” u nama. Zato je Isus Hristos, prema Jevanđelju, došao da preuzme krivicu čovečanstva, da kroz svoju smrt na krstu ukloni prepreku između Boga i čoveka i da vaskrsenjem donese nadu u večni život.

Lepo zvučli u teoriji…

-To za mene nije bila teorija, već lično iskustvo. Kroz pokajanje i veru doživeo sam unutrašnju promenu – ne savršenstvo, već novi početak. Posebno je za mene bilo značajno to što se i moj otac, četiri godine pre smrti, obratio Hristu, iako je ceo život bio uvereni komunista, koji je nekada upadao na sred bogosluženja da nas vrati kući. Posle obraćenja je išao sa mnom da u toj istoj crkvi sluša moje besede. To smatram velikim čudom i ohrabrenjem da nikada nije kasno da počnemo da verujemo Bogu.

Kakvo je Vaše aktuelno poslušanje svešteničko, gde služite?

-Danas služim kao sveštenik pastor u Evanđeoskoj protestantskoj crkvi u Beogradu, a tokom nedelje radim kao koordinator Evanđeoskog udruženja studenata (EUS, eus.rs) čiji je cilj edukacija studenta kroz predavanja i seminare na teme odnosa nauke i vere, savremenih društvenih pitanja i biblijskih odgovora na izazove današnjice, o međuljudskim odnosima, etičkim izazovima savremenog društva i porukama Biblije za današnjeg čoveka. Dovodimo profesore i govornike iz sveta i objavljujemo knjige. Jedan od najpoznatijih projekata naših bio je dolazak i organizacija predavanja Nika Vujičića. Od 2012. godine do sada smo imali 17 velikih događaja sa Nikom, neke najveće na Univerzitetima širom Srbije I regiona. Ako Bog da Nik nam dolazi ponovo sledeće godine. Sada živi sa suprugom i četvoro dece u Dalasu, Teksas.

SA PATRIJARHOM I NIKOM VUJIČIĆEM: Otac Samuilo je organizovao dolazak poznatog motivacionog govornika srpskog porekla u Beogradu

Među mladima, pogotovo ovde u Americi, vera i Bog nisu više tako „popularni“, između ostalog zahvaljujući i delovanju raznih organizacija koj promovišu WOKE kulturu i filozofiju…

-Verujem da mladi ljudi nisu protiv Boga – oni često jednostavno nisu imali priliku da Ga upoznaju. U životu dajemo šansu mnogim uticajima – profesorima, političarima, sportistima, influenserima. Zašto ne bismo dali šansu i Isusu Hristu? Ako je On zaista najuticajnija ličnost u istoriji čovečanstva, zar nije razumno upoznati Njegovu poruku iz izvornih tekstova?

OVI MALIŠANI OD JUTROS PITAJU GDE IM JE TATA: Pomozite porodici Aleksandra Conića (34) da preživi najteže trenutke! (LINK U TEKSTU)

Ne tražim od ljudi slepu veru. Pozivam ih da istraže, da pročitaju jedno Jevanđelje i da sami zaključe ko je Isus Hristos i šta On nudi meni? Taj proces je kod mene trajao 6 meseci istraživanja, dok je za svakog drugačije.

Kakvi su odnosi između Evanđeoske i Srpske pravoslavne crkve?

-U Srbiji se poslednjih decenija sve više razvijaju odnosi između Srpske pravoslavne crkve i Protestantsko-Evanđeoskih crkava. Van Srbije odnosi su još bolji jer su Evanđeoske crkve većinske i pravoslavna crkva bolje razume i sarađuje sa našim crkvama. Kod nas, naročito tokom devedesetih godina prošlog veka, postojalo je više nerazumevanja, predrasuda prema našim crkvama i vernicima, ali danas, zahvaljujući boljoj komunikaciji, saradnji, opštoj informisanosti, odnosi su znatno unapređeni. Država Srbija sve više radi na stvaranju čvrste platforme za međureligijski dijalog i saradnju.

DOBRI ODNOSI SA DRŽAVOM SRBIJOM: Sa amabasadorom Šutranovcem u Vašingtonu

Slažemo se u osnovnim hrišćanskim istinama, dok u nekim teološkim pitanjima postoje razlike. Trebamo da se prisetimo šta je Sveti Avgustin je rekao: „U bitnom jedinstvo, u nebitnom sloboda, a u svemu ljubav.“ Ako ovaj princip primenimo biće još bolja saradnja.

Koja su najveća iskušenja savremenog čoveka?

-Jedno od najvećih iskušenja današnjice jeste strah. Živimo u eri nesigurnosti, a strah često paralizuje, izoluje i vodi u izolaciju/depresiju. Strah od rata, bolesti, ekonomske nesigurnosti, gubitka identiteta, epidemije. Strah često paralizuje, zatvara čoveka u sebe i onda mnogi pokušavaju da ga ublaže hedonizmom, materijalizmom ili porocima.

Biblija 365 puta poručuje: „Ne boj se.“ Vera u Boga daje snagu da prevaziđemo strah. Ohrabrujem čitaoce da čitaju Sveto Pismo jer tako se jača vera koja je lek za strah. Lični odnos sa Bogom, kroz veru i molitvu, kao i zajedništvo u crkvi, pružaju snagu za suočavanje sa izazovima savremenog sveta. Vera je antidot za Strah!

U tom strahu ljudi često posežu za privremenim rešenjima…

-Kada nema unutrašnjeg mira, ljudi traže privremene zamene – hedonizam, materijalizam, različite oblike bekstva. Ali ništa od toga ne rešava korenski problem – prazninu srca i osećaj krivice koji nosimo duboko u sebi. Hrišćanska vera nudi drugačiji odgovor: pomirenje sa Bogom kroz Hrista, oproštaj greha i obnovljeni identitet deteta Božjeg, snagu za svakodnevni život i sigurnu nadu u budućnosti.

Koja bi bila Vaša poruka čitaocima?

-U ovim vremenima budimo ljudi – kako je često govorio patrijarh Pavle. Ne osuđujmo brzo, već volimo i ohrabrujmo jedni druge. Svetu ne nedostaje kritičara, već ljudi koji donose utehu i nadu. Budimo zahvalni za ono što imamo i podelimo to sa drugima. Manje vremena provodimo na društvenim mrežama, a više u stvarnim odnosima. Imamo mnogo razloga za zahvalnost i radost.

MISIJA: Sa delegacijom Evangeoske crkve na Molitvenom doručku

U vremenu brzine i podela, sebičnosti, potrebno je vratiti se suštinskim vrednostima. Opet se vraćam na patrijarha Pavla – “budimo ljudi”. Budimo ljudi pomireni sa Bogom, koji žele da učine svet oko sebe boljim. Dajte Isusu šansu. Ne odbacujte Ga pre nego što Ga upoznate. Pročitajte Jevanđelje, postavite pitanja, potražite odgovore. Ako je istina da je On došao da reši naš problem (odvojenosti od tvorca I jednih od drugih) i da donese mir koji svet ne može da pruži, onda je to poruka koja zaslužuje našu pažnju.

Vera nije beg od stvarnosti, već hrabrost da se suočimo sa sobom, priznamo sopstvenu slabost i prihvatimo dar milosti. Iz tog odnosa sa Bogom rađa se i sposobnost da budemo bolji supružnici, roditelji, prijatelji i građani. A upravo takvi ljudi – pomireni, hrabri i ispunjeni nadom – danas su najpotrebniji našem društvu. Isus Hristos je dao poziv koji još uvek odjekuje, i posle 2000 godina:

“’Sve mi je predao moj Otac, i niko ne poznaje Sina do Oca, niti Oca ko poznaje do Sin, i kome hoće da otkrije. Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite moj jaram na sebe i naučite od mene, jer ja sam krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor u svojim dušama. Jer je moj jaram blag i moje breme je lako.”’ (Matej 11:27-30 Prevod: Prof.Dr Emilijan Čarnić)

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva