„AKO VLADA SVESNO KRŠI ZAKON, KAKVU PORUKU ŠALJE GRAĐANIMA?“: Gradonačelnik Zagreba i premijer Hrvatske u klinču zbog Tompsona!

Doček rukometne reprezentacije u Zagrebu povodom osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu prerastao je u politički sukob u Hrvatskoj. Ono što je trebalo da bude slavlje sportskog uspeha pretvorilo se u otvoreni obračun između Vlade Hrvatske i gradske vlasti u Zagrebu, ali i u širu raspravu o odnosu prema ustaškom nasleđu, granicama državne moći i poštovanju Ustava.

Spor je izbio nakon što je gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević odbio da dozvoli nastup Marka Perkovića Tompsona na Trgu bana Josipa Jelačića, pozivajući se na ranije odluke Gradske skupštine i zabranu izvođača koji je više puta koristio ustaški pozdrav „Za dom spremni“.

Hrvatski rukometni savez potom je otkazao doček u organizaciji Grada, uz obrazloženje da su rukometaši insistirali na Tompsonovom nastupu. Ubrzo se uključila Vlada, koja je na telefonskoj sednici odlučila da preuzme organizaciju događaja i pozove Tompsona da nastupi.

Država protiv grada

Odluka Vlade da preuzme organizaciju masovnog javnog okupljanja bez saglasnosti Grada Zagreba izazvala je burne reakcije. Tomašević je potez Vlade nazvao „udarom države na Grad Zagreb“ i „kršenjem Ustava“, tvrdeći da je reč o nezapamćenom institucionalnom nasilju nad lokalnom samoupravom.

„Ako Vlada svesno krši zakon, kakvu poruku šalje građanima? Da ni oni ne moraju da poštuju pravila?“, poručio je zagrebački gradonačelnik, upozoravajući da je time napravljen opasan presedan. Najavio je pravne korake, obraćanje Ustavnom sudu, pa čak i referendum, ukoliko sud ne reaguje.

Njegove tvrdnje podržao je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je Vladinu odluku ocenio kao „neustavnu, nezakonitu i piratsku“, optuživši premijera Andreja Plenkovića za „svesnu destrukciju ustavnog poretka“ i izazivanje dubokih društvenih podela.

Ideološki sukob i simboli

U središtu spora našao se Marko Perković Tompson, pevač koji godinama izaziva podele u hrvatskom društvu. Za jedne simbol rodoljublja i patriotizma, za druge otvoreni promoter ustaške ideologije, Tompson je postao politički simbol sukoba između desnice okupljene oko HDZ-a i levo-zelene gradske vlasti predvođene strankom Možemo.

Na samom dočeku, Tompson je izveo više pesama, ali ne i „Čavoglave“, čija prva strofa počinje ustaškim pokličem. Ipak, Trgom su se vijorile zastave s prvim belim poljem, nosili su se šalovi sa natpisom „Za dom spremni“, dok je istovremeno na jednoj zgradi bio istaknut transparent „Ujedinjeni protiv fašizma“. Slika podeljenog Trga postala je simbol podeljene Hrvatske.

Bivša premijerka Jadranka Kosor ocenila je da ovakav politički sukob nema presedana u modernoj hrvatskoj istoriji, dok je opozicija optužila HDZ da Tompsona koristi kao političko oruđe uoči lokalnih izbora, naročito u Zagrebu, gde ta stranka godinama ne uspeva da preuzme vlast.

Plenkovićeva odbrana i politički račun

Premijer Andrej Plenković odbacio je optužbe za kršenje Ustava, poručivši da je Vlada postupala „u skladu sa zakonom i zdravim razumom“. On je optužio zagrebačku vlast za ideološku isključivost i poručio da Vlada nije želela da dozvoli „ponor između hrvatskog naroda, sportista i domoljubnih pevača“.

„Ako Grad nije bio u stanju da organizuje doček, Vlada je bila dužna da to učini“, rekao je Plenković, čime je jasno stavio do znanja da država smatra da ima pravo da interveniše kada proceni da je u pitanju „nacionalni interes“.

Takav stav, međutim, dodatno je produbio zabrinutost dela javnosti i pravnih stručnjaka, koji upozoravaju da se time brišu granice između državne i lokalne vlasti.

Doček rukometaša i događaji oko njega odjeknuli su i van Hrvatske. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izrazilo je zabrinutost zbog isticanja simbola i poruka povezanih sa ideologijom koja je tokom Drugog svetskog rata dovela do masovnih zločina nad Srbima, Jevrejima i Romima, pozivajući na uzdržanost i odgovornost u javnom prostoru.

U samoj Hrvatskoj, spor je otvorio niz pitanja: da li Vlada može da zaobiđe lokalnu samoupravu, gde su granice državne moći, i da li se sport svesno koristi kao sredstvo političke mobilizacije i ideološkog svrstavanja.