PREVOZNICI DRUGI DAN BLOKIRAJU GRANICE: Evo koliko ovaj protest košta Srbiju, a koliko region!

Prevoznici iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine blokiraju teretne terminale zbog novog EES sistema za ulazak i izlazak iz EU, ali i neadekvatne reakcije EK i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja njihovog boravka na teritoriji Šengena na 90 dana tokom 180 dana (pravilo 90/180).

Planirano je da blokade traju nedelju dana.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je za RTS da svaki dan blokade Srbiju košta 55 miliona evra a region 100 miliona evra dnevno.

„Direktna šteta i penali zbog nefleksibilnosti EU“

Milan Ilić, predstavnik Međunarodnog udruženja transportera kaže da postoji razumevanje kolega.

„Jednostavno, ovo je interes svih, možda nije kolega iz Bugarske, ali kolega iz Turske definitivno jeste, kao i zemalja Zapadnog Balkana, svih vozača koji su u režimu 90-180. Ovo je borba za sve te vozače u smislu da dođe do priznavanja tog profesionalnog statusa njih i izuzeće od tih strogih pravila koje važe za teritoriju Šengena i vreme boravka na teritoriji Šengena“, rekao je Ilić za javni servis.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, rekao je za RTS da je šteta za ekonomije Zapadnog Balkana 100 miliona evra svakog dana – 55 miliona evra samo od izvoza i nemogućnosti izvoza iz Srbije.

„Ovde govorimo samo o direktnoj šteti u robi, a treba na to dodati – svaka kompanija koja izvozi, ukoliko nešto ne isporuči na vreme, plaća određene penale. Oni se kreću po jednoj kompaniji između 10.000 i 50.000 evra, dakle u jednom danu. Uzmite u obzir, 10.000 kompanija izvozi iz Srbije samo, pa onda možemo da izračunamo o kakvoj šteti govorimo“, naveo je Čadež.

Paradoksalno je, ukazuje, da je kriza dobavljačkih lanaca izazvana pre svega nefleksibilnošću samih institucija Evropske unije, koje nisu imale sluha i dovele su do toga da uspore i zaista ugroze sopstvenu ekonomiju.

Ko sve nudi rešenja?

Filip Simović, predsednik Nemačko-srpske privredne komore, rekao je za RTS da su poslednjih par godina apelovali i slali „non-paper“, u saradnji sa nemačkim kompanijama.

„Tako da i same kompanije koje ovde imaju sedišta, kojima je centrala u Nemačkoj, apeluju na svoju državu, ali i sama država mora direktno da apeluje pri Evropskoj komisiji. Za sad mi tu nemamo nikakvih rešenja i nemamo nikakav odgovor od same Evropske unije“, rekao je Simović.

Nada se da će problem biti rešen što pre i očekuje da će i Evropska komisija da sagleda situaciju, jer su ugrožene ne samo srpske kompanije, već i sav kapital Evropske unije i Nemačke.

Čadež je istakao da je Privredna komora Srbije, zajedno sa privrednim komorama iz celog regiona Zapadnog Balkana, samo u protekloj godini uputila oko 15 dopisa Evropskoj komisiji i zemljama članicama, ali da „nije bilo sluha“ i da tretiraju vozače sa Zapadnog Balkana, koji najviše prevoze robu u Evropsku uniju, kao migrante u pokušaju ili kao kriminalce.

Reakcija evropske komisije

Povodom protesta Udruženja prevoznika zemalja Zapadnog Balkana zbog sistema ulaska i izlaska u zemlje Šengena, Evropska komisija je saopštila da „pažljivo prati situaciju i da je kontaktu sa partnerima sa Zapadnog Balkana“.

Portparol Evropske komisije Markus Lamert izjavio je da su pravila boravka unutar Šengena „jasna i poznata od ranije“, kao i da postoji određena fleksibilnost u njihovoj primeni.

Naglasio je i da odluku o tome hoće li se vršiti nasumične granične kontrole ili ne donose države članice na spoljnim granicama, a ne Komisija.

Predsednik Vlade Đuro Macut razgovarao je sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasom fon Bekeratom o pitanju ograničenja boravka profesionalnih vozača u Šengenskom prostoru.

Macut je Bekeratu predao non-pejper u kojem su navedena konkretna rešenja koja Srbija nudi i koja ne zahtevaju izmenu šengenskog graničnog kodeksa, piše RTS.