U OPASNOSTI ZDRAVLJE 250.000 LJUDI: Hoće li Republika Srpska pristati da zajedno sa BIH postane kolonija za nuklearni otpad Hrvatske? (FOTO)

Hrvatska je napravila presedan odlučivši da nuklearni otpad odlaže u kompleksu bivše kasarne Čerkezovac, čiji se ulaz nalazi svega 850 metara od reke Une i same granice sa Bosnom i Hercegovinom. Prema važećim međunarodnim konvencijama, nuklearni objekti ne mogu se graditi u graničnim područjima bez saglasnosti susedne države, što ovu odluku Zagreba stavlja u sam vrh spornih poteza u savremenoj evropskoj praksi, tretirajući balkanske zemlje kao koloniju za svoj nuklearni i medicinski otpad.

Ono što je decenijama izgledalo kao daleka pretnja, početkom 2026. godine postaje surova realnost. Na manje od kilometra od smaragdne Une, Hrvatska privodi kraju pripreme za skladištenje opasnog otpada iz nuklearke „Krško”, ali i radioaktivnog materijala iz svojih bolnica i fabrika. Dok običan čovek strahuje za vodu koju pije i zemlju koju obrađuje, bageri na Trgovskoj gori su već uveliko odradili svoj posao, dok su godine u BiH potrošene na jalove birokratske rasprave.

Institucije Republike Srpske, uz stalni pritisak udruženja poput „Green Team-a” iz Novog Grada, godinama su jedini stvarni branik od nuklearne deponije. Vlast u Srpskoj je kroz Narodnu skupštinu još 2016. godine usvojila Rezoluciju o protivljenju odlagalištu, dok je političko Sarajevo pokazalo pasivnost. Iako je Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa pod rukovodstvom Staše Košarca redovno iniciralo konkretne korake, ti predlozi su često nailazili na zid u Sarajevu. Posebno poražava podatak iz revizorskih izveštaja da je od 500.000 KM namenjenih za rad Pravnog tima u 2024. godini utrošeno svega 57.000 KM. Dok su sredstva za odbranu naših interesa ostajala zarobljena u trezorima, Hrvatska je nesmetano napredovala ka cilju.

Institucije na nivou BiH propustile su priliku da 2019. godine, tokom pregovora o izgradnji Pelješkog mosta, ovo pitanje iskoriste kao ključnu diplomatsku polugu.

Umesto bilateralnog uslovljavanja izgradnje mosta odustajanjem Zagreba od Trgovske gore, u Predsedništvu BiH je izglasana odluka kojom je Pelješki most proglašen vitalnim nacionalnim interesom. Ovakvim razvojem političkih događaja Hrvatskoj je uklonjena poslednja prepreka za realizaciju sopstvenog strateškog projekta, dok Bosna i Hercegovina nije dobila zvanične pravne garancije za zaštitu sliva reke Une. Proces je dobio na intenzitetu 2021. godine formiranjem Ekspertskog i Pravnog tima, ali je Hrvatska nastavila sa ignorisanjem zahteva za zajedničkim istraživanjem terena na lokaciji Čerkezovac.

Institucionalni epilog usledio je 15. decembra 2025. godine, kada je Hrvatski sabor po hitnom postupku izglasao lex specialis, čime je izgradnja odlagališta pravno definisana i ubrzana, uprkos protivljenju lokalnih zajednica s obe strane granice i jasnim upozorenjima iz Republike Srpske. Hrvatska je izabrala Trgovsku goru jer joj je to finansijski najisplativije. Slovenija je nudila opciju da otpad ostane u mestu Krško, ali bi to Zagreb mnogo koštalo. Izabrali su da rizik prebace na samu granicu, na teren koji je, prema nalazima stručnjaka iz Republike Srpske, geološki nepodoban, trusan i porozan. Svako eventualno zagađenje značilo bi trajni kraj za poljoprivredu, turizam i zdravlje 250.000 ljudi u 13 opština.

Tek u januaru 2026. godine iz Brisela su stigle poruke da Hrvatska mora sprovesti prekograničnu procenu uticaja. Evropska komisija podsetila je na obaveze iz ESPOO i Arhuske konvencije, ali za narod u Novom Gradu, Kostajnici ili Dubici, ove poruke stižu u trenutku kada je osam skladišnih objekata u Čerkezovcu već srušeno. Da li je, nakon tri decenije zanemarivanja, prekasno za spas jedne od najlepših reka na svetu? Hoće li Bosna i Hercegovina ćutke pristati na ulogu evropske deponije u kojoj se nuklearni otpad baca na samu granicu, ugrožavajući opstanak čitavog regiona?

Odgovornost za otpor ponovo pada na pleća Republike Srpske, koja odbija da prihvati ulogu kolonije za nuklearni otpad Evrope. Reka Una je preživela vekove, ali njena budućnost sada zavisi od toga hoće li glas naroda i borba iz Banjaluke biti glasniji od tišine onih koji su je davno trebali zaštititi.